Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

· АНДРОНИК

носилац нове антилатинске политике, супротне Манојловој латинофилској, А. је ушао у престоницу, потопљену у латинску крв. Сад је он био намесник Алексија П (1182), а царица мати Марија била је за тобожње велеиздајничке везе са западњацима, осуђена на смрт и удављена. А. се крунисао за савладара Алексија П (1183), али је наскоро свршио и с Алексијем, и остао да сам влада Византијом, као последњи цар из комнинске династије (1183—1185). Био је ужасан крволок византиског великопоседничког племства, а пријатељ простог народа. Народ та је оборио и ужасном смрћу казнио, зато што, предан уживањима, није добро бранио царство од Нормана, који су заратили на Византију да освете покољ цариградских Латина од 1182, те су били заузели Оолун, па пошли и на Цариград

(1185). Литература: Сћ. ГЛлећ, Les готаnesques aventures d'Andronic Comnčne

{Figures byz. II, 1921) 86—33; H. Радојчић, Два последња Комнена на цариградском пријестолу (1907). Д. Анастасијевић.

АНДРОНИК П ПАЛЕОЛОГ (Андроник старији), син и наследник Михаила УШ Палеолога у Византији (1282—1398) био је таст српског краља Милутина, по кћери ОСимониди. Под овим неспособним царем малоазиски турски емири из бившег селџучког икониског султаната, пробили су тамошњу византиску границу, потерали Грке, и угњездили се чак и у: неким приморским градовима на јегејској малоазиској обали. Шта више, Осман је Византији отео и на Мраморном Мору Прусу (Брусу), која је постала османлиска престоница. Турци су увели и острво Род, који Cy им преотели витези Јовановци (1309). Каталонска чета Роџера. Дефлора, коју је А. најмио и послао против Турака, није тукла само њих, него је, горе и од самих Турака, ојадила и А. малоазиске Грке. А кад је, због тога, пребачена на Балкан против Бугара, она је, због убиства њенога, вође, које је удесио АндрониKOB син и савладар Михаило 1Х, устала против царства. У тој борби, царевина је јако. ослабљена на Балкану, Тракија и јужна Македонија биле су. разорене. И Немањићска држава све се више ширила на југ на штету Византије. Драгутин и Милутин не само што су успели да одрже Скопље, отето мало раније од Андрошикова оца (1289), већ су освојили и северну Македонију са северном Албанијом. Браком Милутиновим са кћерју Ат дрониковом Симонидом признао је А. П та српска освојења тобож као мираз (1299).

Д. Анастасијевић.

АНДРОНИК Ш ПАЛЕОЛОГ (Андроник млађи), унук Андроника П од сина му Михаила, ТХ, византиски цар (1328—1341). А. три грађанска рата, које је водио против деда да му се наметне за престоло-

| | |

наследника и савладаоца по смрти евог оца Михаила (1320), и у којима је најзад оборио деда, још су више ослабили BHзантију. А. се после енергично · трудио да поправи положај царства, али наследник Османов, Орхан, победивши га код Пелекана, заузео“је Никеју (1329), а после неколико година и Никомидију (1337). Тиме је било довршено османлиско освојење БВитиније. Са више успеха одбијао је А. Србе под Отефаном Дечанским и Душаном од даљег продирања у византиску Македонију. Ипак није могао, као савезник бугарски против Срба, спречити велику српску победу над Бугарима код Велбужда, (1330), чиме је за у будуће заснована српска хегемонија на Балкану. —

· Браћајући се на ујединилачки програм

свога прадеда Миханла УШ, који је дед напустио, А. је наставио да осваја из руку грчких и латинских династа земље, на које је Византију био раздробио четврти крсташки рат. А. је повратио Тесалију и Епир (1336) од наследника тамошње гране дома Анђела, а острва Хиос, Митилину и малоазиски град Фокеју од ђеновљанских династа. Д. Ан. АНДРОНИК ТУ ПАЛЕОЛОГ, син Joвана У Палеолога. Управљао је Византијом за време очевих путовања у Утарску (1365/66) и у Рим (1369/70) ради тражења. помоћи, против Мурата 1. А. није хтео откупити оца, задржаног у Млецима за неплаћени путни зајам, него га је откупно млађи његов син, деспот солунски Манојло П (1370). Јован је искључио А. из престолонаслеђа и заменио га Манојлом. На то су се А. и Муратов син Сауџија дигли против својих очева y' Гракији, док је Мурат са својим васалом Јованом МУ ратовао у Малој Азији. Али су они били побеђени и ухваћени, те је Мурат потпуно ослепио Сауџију, а Јован МУ привидно Андроника, и бацио га у затвор у Цариграду (1374) А. је побегао из затвора, помоћу КТеновљана, противника. млетачких, којима је зато дао острво Тенед, па је освојио Цариград, и владао Византијом заједно са својим сином Јованом МУП (1376—1379), а оца је затворио у исти затвор) у коме је сам он лежао. Но Млечићи, завидећи 'Ђеновљанима за Тенед, помогли су Јовану да утекне из затвора, а он је уступио Тенед њима. Затим се Јован У, помоћу Муратовом, вратио на престо, но морао се измирити са А. Утовором у Силиврији, отац је поново признао најстаријем сину и унуку право наслеђа и дао им је на уживање Силиврију са још неким -трачким градовима. Спор се није свршио ни смрћу Андрониковом (1385), јер је после Јован VII правио неприлике Јовану V (1390), а и новом цару Манојлу П. Династичком борбом користио се поглавито Мурат 1, повисивши данак Јовану У и освојивши, уз помоћ Јовановог сина Манојла П, последњи слободни византиски

— 60 —