Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

трад у унутрашњости Мале Азије, Фила. делфију. Д. Анастасијевић.

АНЂЕЛИ. 1. Византиски А. Царска династија у Цариграду (1185—1204). В. Исак П, Алексије П и ТУ,

2. Епирски A. грана цариградских А. деспоти епирски и цареви солунски (1204—1318), били су срушени и звамењени породицом кефалониских палатинских трофова. Орсини. ВБ. Михаило 1, Тодор, Манојло, Нићифор 1, Тома.

3. Тесалски А. (са столицом у НоBOJ Патри), огранак епирских Анђела (1271—1318), срушили су их Каталонци из војводине атинске. А. су се поново појавили као намесници византиски у 'Тесалији, кад је Јован УП Кантакузин освојио Тесалију (1342). Оборени су после Душанова освојења "Тесалије. За време · владе Душанова полубрата (Симеона над Тесалијом, истакли су се поново. Побегли су у Србију кад је Тесалија пала у руке Турцима (1393). 'Т. А. су: Јован IL и П, Константин, Јован, пехарник. — Јован А. (Калојован), син византиског цара Исака П Анђела и Маргарите угарске, · био је угарски господар Срема и кнез од Бача у првој половини 13 века (под краљем угарским Белом ТУ). Д. Ат.

АНЂЕЛИНОВИЋ ДАННО ДР,, песник и адвокат (13/4 1891, Макарска, Далмација). Средње школе свршио је у Сплиту, а правни факултет у Загребу, где је постао доктором права. За време Светескога Рата, и после ослобођења истакао се у колу националистичке југославенске омладине. Живи као адвокат у Загребу. — Као песник сарађивао је А. у Вихору, Савременику, Српском Књижевном Гласнику, Књижевном Југу, Југославенској Њиви, Критици и т. д. У Загребу је приказивана његова актовка Слијепци. Издао је две збирке своје лирике: Галебови (1918) и Латице (1922). У А. поезији, истакнуто патриотској, огледа се идеологија југословенске националистичке омладине, од балканских ратова до ослобођења. А А

АНЂЕЛИЋ БРАЋА, добротвори | народне просвете. 1. Герман; митрополит карловачки и патријарх српски (10/8 18992, Карловци — 96/11 1888, Карловци). Гимназију и Богословију Герман је свршио у Карловцима, а правне науке у Пешти и Шарошпшатаку. 1845 положио је адвокатски испит, а 1848 замонашио се у манастиру Гргетегу. Две године провео је као ђакон и учитељ у Трсту, а затим је био професор и ректор богословије у Карловцима. 1864 постао је архимандрит манастира Гргетега, а 1869 изабран је за епископа бачког; но због зе уасапнае у Карловцима посвећен је тек 1874 за епископа. 1881 наименовао та је цар аустриски, као краљ угарски, за митрополита, карловачког и патријарха српског, против воље велике већине – народног сабора. _ Због тога је имао врло тешких часова у

АНЂЕЛКОВИЋ

животу и знатно био спутаван у свом раду. Умирући оставио је у аманет своме

брату Стевану, да сазида врло угледну зграду за гимназију и богословију у Кар- ·

ловцима, · док је свештеничко-удовичком фонду у Архидијецези оставио 40.000, а

професорском пенсионом фонду карло-

вачке гимназије 60.000 круна.

2. Стеван, почасни прота, први ставрофор, и парох сремеко-митровачки (— 5/8 1892, Митровица) извршио је аманет свога

брата и за пола милиона круна саградио ·

данашњу угледну зграду гимназије и богословије у Карловцима. — На основу прилога, браће Анђелића основан је у Карловцима и Свештенички Конвикт, у коме деца српских свештеника из митрополије карловачке, која уче карловачку тимназију, добивају стан и издржавање по умереној цени. | Р, Грујић.

= АНЂЕЛИЋ ГЛИГОРИЈЕ, учитељ »еловенске школе« у Карловцима и издавач: А. је 1785 издао у Бечу састав. Алексија Везилића Краткое сочиненије о приватних и публичних дјелах в ползу славено српскија, јуности. Дело је имало да послужи као улуство за писмене саставе на српском и немачком језику. Имало је 351 страну у осмини, и већ је 1792 доживело друго издање... РХ АНЂЕЛИЋ ЖИВКО (20/9 1850, Београд — 26/8 1899, Београд). По свршеној гимназији А. је свршио телеграфски курс. Био je окружни начелник, ~ управник града Београда и начелник поштанско-

телеграфског одељења. Радио је на BH-

делу дужи низ година и, под пееудонимом Раул, писао краће полемичке написе са заједљивошћу и често духовитом иронијом, сатиром п хумором. — Као окружни начелник у Шапцу оптужен је био због саучесништва у Ивањданском атентату, и нађен је 96/8 1899 обешен у затвору управе града Београда.

АНЂЕЛИЋ ИВАН КАРЛО (де Алпвеј5), пригодни латински песник, секретар дубровачког надбискупа (1690 — 17/8 1750). Писао је поглавито оде по узору Хорација. : И 0.

АНЂЕЛКОВИЋ H. ИЛИЈА-СТРУЖАНИН, издавач књига у Београду од 1861 до 1866. Родом. је био из Струге на Охридском језеру. 1861 штампао је у Земуну: Разговори српски, немачки, грчки, турски, француски и талијански. За потребу они, који желе те језике научити, а у Београду Трепетник, велики предсказатељ знакова који се на човеку појављују, по румунском преводу од 1743, са француског оригинала »од једног љубитеља свог рода... који је ево и на српском језику увеселенија ради печатан и поправљен«. Затим је 1863 штампао у Београду календар Лето, а 1864 у Новом Саду калепдар СОветцослов, и Најзад 1866, опет у

S al пе

2527