Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АНЂЕЛКОВИЋ

Београду, у другом издању Бисер и драго камење на украшење детиње душе и срца. 1 ЈЕ

АНЂЕЛКОВИЋ МИЛИВОЈ, пешадиски пуковник у пенсији (20/6 1868, Београд). Учио је тимназију у Београду. Отупио је у Бојну Академију 1/9 1887, у чин пешадиског потпоручника унапређен је 15/9 1890, за капетана 22/2 1897, мајора 2/8 1902, пуковника 14/1 1913. ПЏенсионисан је 20/7 1917. Од 1900 до 1905 био је водник П Гардиског батаљона, од марта 1905 до априла 1910 командир чете, од 1902 до 1904 на Вишој Школи Војне Академије, од априла 1910 до јуна 1903 командант батаљона, 1903 кратко време вршилац дужности команданта пука, па до априла 1906 командант Краљеве Гарде, од априла 1906 до априла 1909 командант ТУ пука Отевана Немање, а од тад до марта 1911 командант УТ пука Престоло. наследника Александра. Од 'тад до почетка рата 1912 А. је био ађутант Главног Инспектора Војске. У рату 1912/13 А. је био командант Јаворске бригаде до јула 1913, па командант Осоговачког одреда и Масуричке колоне. У рату 1914—18 био је командант Дунавске дивизије 1 позива, ca којом је примио одбрану Београда у прве дане рата, пре но што је формирана. Одбрана Београда. По реформирању српске војске на Крфу командовао је истом дивизијом, а у току рата (20/7 1917) је пенсионисан. B. b.

АНЂЕО. ЛПреставу о А. добило је хришћанство из јудаизма и персизма. Тај хришћански А. познат је, преко цркве, добро и нашем народу. А. су »гола, невидљива људска створења, са дугим крилима... Они су увек близу Бога и служе му« (Етнографски Зборник 19, 216). А. је заменио старинског митског претка, који је наш заштитник и као такав стоји нам на десном рамену (некадашњи »заплећни дедови«), 23. У.

АНЕ, – српске – краљице и царице. 1. Друга или трећа жена Стевана Првовенчаног, унука млетачког дужда Енрика Дандола, мати краља Уроша 1. 9. Кћи епирског цара Теодора Анђела, жена. краља – Радослава, веома – непопуларна. После краљева свргнућа, 1233, одбегла је од њега с једним франачким витезом. 8. Кћи бугарског цара Ђорђа Тертерија, трећа жена краља Милутина (1284). Њу је Милутин отерао 1299, да би се оженио грчком принцезом Опмонидом. Брак с А. оглашен је као незаконит, јер иначе краљ неби могао ступити у четврти брак са Симонидом. А. је мајка Стевана Дечанског. 4. Кћи угровлашког војводе Алекеандра, жена цара Уроша. Pb. “M.

AHEHCMJA. JIpormacoM цара и краља Фрање Јосифа од 7/10 1908 присаједињене су Босна п Херцеговина аустро-угарској монархији. Овај акт изазвао je силно

огорчење у целом нашем народу. Национални радници за слободу и уједињење

| од тада су удвостручили свој рад, који је

окруњен победама у балканским ратовима, пробојем на Солунском фронту и уједињењем нашега народа. O. X. AHEHCMOHA КРИЗА. У лето 1908 избио је у Турској покрет против дотадашњег режима султана Абдул Хамида, и на

владу су дошли, дотле дуго гоњени, мла-

дотурци. Искоришћујући тај покрет, Аустро-Утарска, која се од раније спремала да прогласи анексију Босне и Херцеговине, у споразуму с Бугарском, која је опет желела да том приликом прогласи своју независност, објави 7/10 1908, да »проширује суверенитет« аустро-угарских владара и на Босну и Херцеговину. Taj акт изведен је без претходног споразума са великим силама, које су дале аустроугарској монархији на Берлинском Конгресу мандат, да окупира Босну и Херцеговину. Исто тако, тај је акт изведен и без саслушања и пристанка самог народа окупираних земаља. Ради тога је, против таквог поступка бечке дипломације, настала разумљива реакција на све стране. Одбори српске и муслиманске народне организације, сакупљени у Пешти, дадоше 11/10 заједничку изјаву, да је анексија проглашена »без питања п против воље народа босанско-херцеговачког«. — Душан Васиљевић, Атанасије Шола и Ристо Радуловић беху упућени у све важније европске престонице, да то“саопште свима владама. У Србији, којој је анексија Босне и Херцеговине погодила најосетљивији национални живац и довела у питање читаву њену будућност као независне националне државе, наста опште огорчење. Узбуђен народ је на многобројним митинзима тражио активну политику од владе и био је решен на очајне мере. Онда је створена Народна Одбрана, као активистичко патриотеко друштво, а 24/2 1909 образована је концентрациона влада из свих политичких странака, под председништвом Стојана Новаковића. Министар Спољних Послова, Милован Миловановић, мислио је да се криза реши на тај пачин, што би се Србији, којој се придружила и Црна Гора, дала рекомпенсација у Санџаку, да би добила слободан излаз на море. Али Аустро-Угарска није хтела na пристане на то. Да умири европско јавно мишљење она је ушла у преговоре с Турцима, и погодила се с Портом 96/2 1909, да јој да оштету од 52,000.000 круна. за отетупање државних добара у Босни и Херцеговини. Тим је, по њеном мишљењу, сукоб ради анексије решен непосредним пристанком заинтересованих сила, и изгубио је свој међународни карактер. Али тако се није мислило у осталој Европи. Балканским проблемом заинтересовало се у тај мах цело јавно мишљење, нарочито у Русији. Србија је тражила сазив једне европске конференције и ревизију

= 59.