Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АНТИМОНСКИ РУДНИЦИ

на средини је био израђен само четворокраки или шестокраки, а каткад и осмокраки, крет са једноставним или вишестепеним постољем, под којим је насликана глава Адамова; у угловима платна били су симболи јеванђелиста. Уз крст је обично прислоњено било копље и трска са сунђером. На горњем делу крста, обично у пресеку, ушивана је честица светитељске мошти, али је раније било и без светитељских моштију, за цркве у којима су већ положене биле светитељске мошти у престо. Празан простор около крста и испод њега обично је био испуњен записом: да је то »жртвеник«, освећен означеног датума, од тога и тога епископа, за одређену цркву, а по каткад и записом имена онога, који је израдио слику на платну, дрвету, олову или бакру. Први штампани А. код нас, са сликом полатања Христова у гроб, узетом са пла-

штанице, дао је израдити у Бечу на бакро- ·

резу патријарх Арсеније Ш после Сеобе 1692. Р. Грујић.

АНТИМОНСКИ РУДНИЦИ. Антимонске руде (антимонит) појављују се у нешто већој количини у Оловеначкој, Босни и Србији. За експлоатацију антимонске руде у Оловеначкој постоји од 27/5 1907 Рударска Дружба Тројане в Медији Излаках, која је отворила руднике у антимониту код Тројане, Брезја, Режишћа и Чемшеника у срезу камничком. Рудници су удаљени од станице Загорје на Сави 9 км. Од 1/2 1918 у рудницима се не ради. Други је антимонски рудник у Словеначкој у Лепој Њиви, у срезу Горњи Град, у округу цељском. Основан је 1873, а својина је Хоке Фридрика из Граца. Од железничке станице Речица об Паки удаљен је 17:5 км. Од 1908 рудник не ради.

У Босни је радило друштво Bosnia y антимонским рудницима око Чемернице код Фојнице, где је била подигнута. пећ за прерађивање антимонске руде. У рудницима се данас не ради,

Нешто мало рада има у подринским рудницима код Крупња у Србији. Подрински антимонски рудници својина су IL. Деспића. Ту је било 1922 запослено копача и других радника на подземним радовима 45, професионалних и неквалификованих радника на спољашњим радовима, 21, радника испод 18 година 3, радница 71, надзорнога особља 8; свега 78. 1922 извађено је 18.085 тона руде, у вредHOCTH 175.700 дин. (антимон 139.200, 8 олово 36.500). Братинска каса примила је те године за помоћ у случају болести 4.175 дин., а издала, је 4.149: ва инвалид ску помоћ и пенсије примила је исте године 9.149 дин., а издала 239.

_ У руднику Зајача добило је Француско

Друштво за копање и прерађивање руда. у (Србији 8,10 1898 повластицу на 297 рудних поља за експлоатацију аптимонске руде у срезовима рађевеком и јадранском, округ подрински; 1906 пренета је

та повластица на Р. Гашгепсе-а из Ilaриза и М. Биндера из Земуна. Антимонске руде у Подрину садрже 9—10% антимона, а особито богате и 60%. У Зајачи и Крупњу била је подигнута талионица за добивање антимонског. оксида. Антимонски рудник код Алшара, на југу Србије уз грчку границу, отворен је 1890 као својина солунске трговачке куће АПант 89 Сћбагпеаца; 1891 вадили су ту месечно око 70 тона руде, која је садржавала 54—60% антимона. За 4 године извађено је тамо око 4.000 тона антимонита. Од 1895 у том се руднику не ради, али се у најновије доба почињу опет

неки капиталисти интересовати за алшар-

ске руднике. Ф. Тућан. АНТИЋ ДИМИТРИЈЕ ДР. ванредни професор Университета у Београду (6/10 1874, Неготин). Медицински факултет свршио је у Бечу (1898). Од 1898 до 1908 био је срески лекар у Ивањици, Краљеву и Обреновцу, а од 1908 до 1910 био је на клиници професора Најсера у Бечу. Од 1910 до 1919 био је управник окружне · болнице у Крагујевцу и шеф унутрашњег одељења, ове болнице. 1919 постао је шеф унутрашњег одељења Опште Државне Болнице у Београду, а 1921 изабран је за ванредног професора Университета у Београду. Бави се проучавањем дизентерије, маларије, спаваће и шећерне болести. Радови су му штампани у Српском Архиву за Целокупно – Лекарство, Muedizinische Klinik, Archiv fur Schif- und Tropenkrankheiten, Centralblatt fiir Bakteriologie. 17. АНТОН ВАЦЛАВ, комичар, певач и едитељ Народног Казалишта у Загребу 16/5 1850, Плзањ — 18/2 1917, Загреб). Као оперски певач ступио је први пут 1870 у Вердијевом Трубадуру. После Шлеменчићеве смрти преузео је његове ко-

„мичне улоге, а после Фрајденрајхове Dpe-

дитељство опере и оперете. Био је један од најотменијих комичара хрватског казалишта, без драстике и без наметљивости. Главне су му улоге: Бубурош, Родно у Спрану де Бержерак, Виње у Сардуовим Добрим пријатељима и др. ЛИ АНТОНИЈЕ, пећеки патријарх (1574 до 1575). Раније је био херцеговачки митрополит и помоћник патријарха Макарија, обновитеља Пећске Патријаршије. _ АНТОНИЈЕВИЋ ЈОВАН, глумац (920/9 1882, Чачак). Овршио је 5 разреда гимназије. На позорницу је ступио августа 1906 у Београду. 1907 ангажован је за члана Српског Народног Позоришта у Новом Саду, а 1911 поново се вратио у Београд, где је и данас, вредан и марљив члан драмске трупе Народног Позоришта. — Главне су му улоге: Маринко (Ђидо), Душан (Наход), Хајдук-Вељко, Иво (Кнез Иво од Семберије), Алба (Егмонт), Голви (Отмица Сабињанака) и др. 2. 0).