Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АНТОНИЋ ВАСИЛИЈЕ, Ђенералштабни пуковник, министар Иностраних Дела у · пенсији (12/4 1860, Рудник, Руднички Округ). По свршетку гимназије и једне године философског факултета ступио је у Војну Академију 1880. Произведен је за пешадиског потпоручника 1883, за капетана 1891, преведен у Ђенералштабну струку 1892, за Ђенералштабног пуковника, 1905, а пенсионисан је почетком 1914 тод. као министар на расположењу. Као водник 1884 слушао је 1 годину Више Школе, а завршио је ову 1887, потом је био командант батаљона, пешадиског пука, а као Ђенералштабни официр био је начелник штаба дивизиске области, шеф мобилизациског одсека Главног Ђенералштаба, ађутант M. B. Краља, професор Војне Академије (Ђенералштабну службу), војни изасланик у Аустро-Утарској, начелник оперативног одељења Главног 'Ђенералштаба, посланик на Цетињу и два пут министар војни и од 1901 до 1906 у три кабинета министар Иностраних Дела. — У рату 1885 био је командир чете и тешко рањен. Као министар војни унео је измене у формацију војске и закон о устројству војске, привео је крају наоружање артилерије за оно време најмодернијим оруђем. Као министар Иностраних Дела, у јесен 1902 при доласку руског министра Иностраних Дела грофа Ламедорфа, омогућио је решење важних македонских питања, а 1905 и 1906 у царинском рату са Аустро-Угарском развио је живу делатност у одбрани државног суверенитета и економских интереса земље. — Написао је неколико чланака у војном часопису (Ратнику). B. Белић.

АНТОНОВИЋ ИСАИЈА, архиепископ и митрополит карловачки | (1697, Будим, — 921 1749, Беч). А. је био неко време парох у Будиму, па се замонашио и постао митрополитски мандрит у Карловцима и Београду. 1731 изабран је и постављен за епископа арадског. Уживао је велико поверење аустрискога, двора, те је 1741, и против воље патријарха Арсенија ТУ, добио на управу и вршачку епархију. 27/8 1748 изабран је А. на народно-црквеном Сабору | за архиепископа и митрополита карловачког. Прву бригу хтео је А. обратити подизању просвете и образованости у своме народу, па је успео да му народни Сабор, у седници од 31/8 1748, дозволи обратити се с позивом на народ, да се добровољним прилозима, оснује фонд за отварање и издржавање неколико виших школа. Добивши одобрење, А. се већ у септембру нарочитом посланицом обратио на сав спреки народ под аустро-угарском влашћу и послао је своје изасланике да купе прилоге. Али усред тога рада ДА. је нашла смрт у Бечу, где се је по одлуци Сабора бавио народним пословима.

: ИЕ,

придворни apXH-_-

АНТРОПОГЕОГРАФИЈА

АНТРОПОГЕОГРАФИЈА. Код нас се, У научном смислу, А. први почео бавити Јован Цвијић. Он је поставио основе испитивању културних особина наших земаља, као и проучавању нашега становништва, и · његових особина. Објавио. је (1896) Упутства. за испитивање села у Србији и осталим нашим земљама, а доцније и засебна. Упутства за Орбију, за Босну и Херцеговину и за Отару Орбију и Македонију. Упутствима су тражени подаци, који се односе на насеља и њихов постанак, на по-

ложаје и типове села, на куће и остале

зграде, на трагове ранијих насеља, на порекло становништва и њихово занимање. У Географеском Заводу Београдског Университета Цвијић је основао школу, у којој су се млади студенти спремали за антропотеографска, испитивања. Ово је био почетак рада на антропогтеографији наших земаља. Са свих страна пристизала, је антропогеографска. грађа, она се методски сређивала, у Географском Институту, а од 1902 почело се и са публиковањем.

Од 1902 до данас, са прекидом за време балканских и Оветског Рата, публиковано је у Српском Етнографском Зборнику (издања Српске Краљевске Академије Наука) 18 књига (19 књига у штампи), и то првих 10 књига, под именом: Насеља српских земаља, а осталих девет под именом Насеља и порекло становништва. У ових 19 књига има 52 рада. Уз првих 6 књига. Насеља изишло је и 6 свезака Атласа; доцнији радови немају Атласа, али је у самом тексту и изван њега, унесен велики број карата, скица и фотографија. У Атласима.. и Насељима има 93 карте, 275 скица и 368

фотографија. Изузев два рада, сви остали су антропотеографске · студије – појединих ~ области

наше државе, највећим делом из Србије, затим из Црне Цоре, из Отаре Орбије и Македоније, из Босне и Херцеговине и из Далмадије.

Први важан рад из А. код нас је расправа Ј. Цвијића: | Антропогеографски Проблеми Балканског Полуострва, публикована у 1 књ. Насеља. У њој се излаже задатак и план антропотеографских проучавања, резултати о тлавним етнографским проблемима, као и методи рада. Цвијић је хтео овим радом да уведе испитиваче у посао, и да им покаже значај и смисао појединих питања, на којима треба радити. Код ових испитивања Цвијић је нарочито желео, да се утврди порекло становништва. Други Цвијићев рад је: La Peninsule Balkanique, Gćographie Humaine, IIpBHM JO OBE KMKBHTC, BHaTHO проширен,' изашао је и на нашем језику под насловом: Балканско Полуострво и јужнословенске земље. Основе антропогеографије, Т. Један део овога дела оштампан је у ХП књизи Насеља под насловом: Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице. У овим радовима Цвијић је изложио своје погледе и искуства о антропо-

= 65 5