Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АНТРОПОЛОГИЈА

теографеким питањима, излажући нарочито своје погледе о великом обиму сеобамиграција, и о њиховом значају за антропогеографске, етнографске, социолошке и друге процесе.

Подаци о пореклу становништва и о митрацијама дали су Цвијићу могућности да уочи социјалне и психолошке који Настају, кад дођу у додир групе становништва разних погледа и схватања. Испитивање психичких особина о становништва у оквиру антропогеографије пред-

ставља, поред студије самих миграција,“

другу главну тачку у систему Цвијићеве А. Он у својој А. наглашава две најбитније црте у садањем животу нашега народа: миграције и психичке особине становништва. У осталим радовима из А. проучавана су питања, која се односе на свако насеље и сваку породицу у 50 разних области. Хиљадама села детаљно је описано. Обраћена је пажња на сва питања која се односе на положаје и типове насеља, на врсте својине и економске прилике, на типове кућа и осталих зграда, на топографска имена, на постанак насеља, затим на миграције и порекло становништва. На основу овако сакупљене грађе, на лицу места, идући од села до села, и од куће до куће, израђене су посебне студије за 50 области. — У овим публикацијама, најважније место заузима питање о миграцијама-сеобама, које су од краја 14 века до данас испремештале готово CB6 становништво на простору од Велешке Клисуре до околине Загреба. Утврђене су области из којих се становништво поглавито исељавало, као и селидбене струје; утврђени су узроци и последице ових сеоба. На основи ових испитивања утврђене су четири главне трупе селидбених струја: 1. Динарска, која је полавзила из Херцетовине, Црне Горе, Црногорске Херцеговине, Ојенице, Џештера и Новопазарске Области. Отановништво ове струје населило је поглавито Шумадију, затим области око Ваљева и поред Дрине, Босну и Херцеговину. 92. Косовско-метохиска, која обухвата миграције из области – између Скадра и Копаоника. У Србију је становништво ове струје продирало долином Ибра и Јужне Мораве. 3. Моравско-вардајрска, коју чине исељеници – вардарског слива, северно од Демир-капије. Исељеници ове струје ишли су поглавито моравеко-вардарском долином и населили се по Орбији. 4. Косовски и вардарски досељеници, који су прешли Саву и Дунав и населили се по Џанонском Басену. Поред ових, било је неколико струја од мањег значаја. Исто тако су утврђени и узроци овим сеобама, који се, углавном, своде на узроке историске и економске врсте. Код првих су непосредан ловод миграцијама били историски догађаји (турска најезда, ратови, буне и устанци), а код других тешко економско стање. — Интенсивна и

процесе“

разноврсна кретања међу Јужним ОСловенима, нарочито међу Србима, била су од великих последица. Долазећи са разних страна и мешајући се, ово становништво разних особина и навика сливало се и претапало, те су настајала етничка и социјална прилагођивања.

Посао на проучавању антропогеографских прилика и миграција, који је вршен без мало 30 година, дао је одличне резултате. Публикације у Насељима биће нарочито доцније од велике користи, не само за теографе и етнографе, већ и за остале раднике, који се баве питањима о нашој земљи. Б. Дробњаковић.

АНТРОПОЛОГИЈА. Б. у додатку.

АНТУЛА ДИМИТРИЈЕ, тенерални директор Министарства Шума и Руда (9/11 1870, Београд — 17/7 1924. Београд). Овршио је философеки факултет у Београду, докторат геологије и хемије положио је у Бечу. Био је наставник у трећој београдској гимназији и професор на техничком факултету. 1897 постављен је за државног теолога у рударском одељењу, а 1919 за генералног директора тога одељења. Као теолог изучавао је поглавито кретацејску перијоду (Џеђег die Cephalopoden der unteren Kreide des Kaukasus |Beitrage zur Geologie u, Paleontologšie d. Oesterr.Ungarns u, d, Orients]). CpenbH HeokoM OJ Црњилевице (Геолошки Anamm BakaHCROT· Полуосртва). Рударске су му Dacправе: О бакарним рудиштима у атарима општине борске и кривељске (1904), Геолошка истраживања у тимочкоме андезитскоме масиву (1909), Истраживања гвоздених рудишта и угљених терена у Србији (1913); и општи преглед: Преглед рудишта у краљевини Србији (1900: српски и француски); ДЧпаизбује пипегаје де Serbie „1905, Belgrade; Les richesses minćr. de la Serbie, 1919. И II.

АНТУЛА МИЛАН, секретар Министарства Трговине (26/9 1886, Београд). Гимназију је свршио у Београду, а университетске науке у Минхену и Берлину. Од 1918 је у државној служби. ДИ. M.

АНТУЛА НИКОЛА, књижевник и критичар (1884, Београд, погинуо 7/11 1916, Чуке). Основну школу, гимназију и Университет свршио је у Београду. По свршетку студија (1910) постављен је за суплента у четвртој београдској гимназији. Доцније је студирао италијанску књижевност у Риму. Учествовао је, као резервни коњички официр, у балканским ратовима, 1914 прешао је Албанију. Написао | је: Рад на Српској Библиографији (нештампано); Чеда Мијатовић као приповедач (Српски Књижевни Гласник); Оцена. једног рада о Ивану Бунићу (Српски Књижевни Гласник). Писао је књижевне критике и приказе у СОрпском Књижевном Гласнику, Летопису, (Савременику, Haроду, Босанској Вили и др; позоришну хронику у Штампи. PB. II.

Вари