Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

AJMO

рију, у којој има знатних података о нашим земљама у грчко-римеко доба. ЕД.

АПИС. B. Димитријевић Драгутин.

АПИХ ЈОСИП, историчар (16/3 1853, Жапуже, Горењска — 19/1 1911, Целовац). Гимназију је учио у Љубљани (1864—79), на Университету у Бечу (1872—76) положио је испите из историје и географије, 1876—77 служио је у реалци у Љубљани, 1877—92. у реалци у Новом Јичину у Моравској, 1892—1907 у учитељској школи у Целовцу, где је и од 1907 до своје смрти живео у пенсији. — А. је један између првих историчара, који су почели да на бази архивалне грађе систематеки испитују политичку и културну историју Оловенаца у 18 и 19 веку. Осим тога свога тлавног научног задатка, бавио се А. ос0бито историјом народне школе код Словенаца и, иначе изврстан школски радник, учинио је много за напредак словеначког школства у Корушкој. — Главна дела А. су: О Жиги Херберштајну (Летопис Словеначке Матице 1885), Жидовство (1886), Племство ин народни развој (Љубљански Звон 1887), Дежелни станови крањски од л. 1818 до л. 1874 (Летопис Словеначке Матице 1890), Оловенци ин лето 1848 (издање (Оловеначке | Матице, Љубљана. 1888; ово главно дело А. изашло је у облику појединих расправа и на немачком језику у OQesterreichisches JahrЂисћ, МЛеп, 1890, 92, 94, 96), Наш цесар (Дружбе Св. Мохора у Целовцу, 1898), Установитев народне шоле на Оловенскем (Летопис Слов. Матице, 1894, 95), ле theresianisch-joselinische Schulrelorm in Kirnten {Carinthia 1903—04). SronoBHHCKa, учна сновза људске шоле (издање Олов. “ Шолске Матице, Љубљана (1902—05).

Литература: М. Поточник, Згодовинар ин народни узгојитељ професор Јосип Апих (Оловенски спомини ин јубилеји 1, 1911). M. Кос.

АПОКАВН АЛЕНСИЈЕ, коморних, управник Цариграда, и великаш византиски за. малолетства Јована У Палеолога. А. је био тлавни противник Кантакузинов у његовој борби око престола са мајком и намесницом Јовановом, Аном СОавојском. А. су убили осуђеници у Цариграду (1345).

Д. Ан.

АПОКРИФИ су списи о догађајима и лицима Старог и Новог Завета, који нису узети у канон и на тај начин нису од цркве признати као аутентични. У А. има много више маште и легенде и интереса га, профане ствари, него у канонским списима; отуд њихов успех код широке публике. Црква је А. управо ради тога и вабрањивала, али су се они ширили тајко. Отуда, им и име (грчки »апокрифос« значи сакривен, тајан). У нас има много А. и сви су преведени с грчког. Од староваветних А. у нас су преведени књига Шнохова, Варухова и Аврамова, и врло попу-

ларна књита, о Адаму, која има више варијаната и писмених и чак усмених. Новозаветних А. има много више. Ту су ЕванЂеље Младенства, Еванђеље Јаковљево, Еванђеље Никодимово, Дела апостолска, онда чувене и радо читане визије, као Виђење Ов. Павла, Биђење Богородичино, Виђење Исаијино, Други долазак Христов. Сви су ови списи имали много утицаја на · народну књижевност, тако примера ради, ове визије на народне песме (Св. Петар и мајка му, Огњена Марија у паклу и др.) или, на пр. апокриф о Лоту на чувене легенде о тламњама. што овелене. Тај утицај није још довољно испитан, Зборник наших А. још не постоји, као код Руса (збирке Тихонравова, Франка, Порфирева и др.). Главни издавачи су у нас В. Јагић и Ст. Новаковић, а главни текстови налазе се у Старинама и Споменику. Њихова библиографија у П. Поповића, Преглед Српске Књижевности 8 13—16. PDP. 7.

АПОЛОДОР, чувен грчки архитекта. Живео је у 2 веку, у доба цара Трајана и Хадријана. Саградио је Трајанов Форум и стуб на њему. А. је савидао "Трајанов мост на Дунаву код Кладова, ог кога се и данас виде остаци. ЕЕГ

АПОСТОЛСКА ГРЧКО-КАТОЛИЧКА АДМИНИСТРАТУРА У БОСНИ. ВБ. Крижевачка администратура.

АПОСТОЛСКА НУНЦИЈАТУРА У БЕОГРАДУ. ВБ. Београдска нунцијатура.

АПОТЕКАРИ. ВБ. у додатку. АПОТЕНКЕ. ВБ. у додатку.

АПСИРТОС (Арзугеоз), У грчко-римеко доба име два острва у нашем приморју, која су била везана једним мостом: Осеро и Црес. 7. ЈУ.

АПСОЛУТНО ТЛО, ливадно, виноградарско, шумско и т. д. је оно, које се ни за коју другу културу не може рационално употребити, но само за ону, за коју је »апсолутно« тло. Тако су на пр. многа земљишта у Далмацији, нарочито на. отоцима, само прикладна за културу BHнове лозе, за коју се морају, међутим, још приудесити стварањем тераса, довожењем земље и т. д. Ни једна друга култура не би могла на овим тлима доносити трошковима уређења земље одговарајућу чисту добит, осим виноградарске. Каменита тла, на стрмим положајима у околини ЈБутомера у Оловенији, Пљешивице у Хрватској, у Херцеговини и т. д. су апсолутна виноградарска тла. Кризе у уновчавању вина погађају такве крајеве много теже него оне, у којима се виноградарско тло може претворити у другу врсту културе. — Апсолутно ливадно тло је такво, на коме, услед примерености тла и влаге у њему, ливадно биље роди обилније и даје већи чист доходак, но што би икоја друга култура могла донети. — Апсолутно шум-

___BR S