Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
,
ско тло је оно, које ради. састава свога
(каменито, са мало влаге) није ни за какву тосподарску културу, већ само за. узгој неких врета дрвља. O. O. АПСОРОС (Арзогоз), Име острва Осера и вароши на њему у грчко-римско доба. Име А. помиње се у Плинија, Птолемеја и других. 1. BB. ATICTHHEHLIHJA. B. Алкохолизам. АПФЕЛБЕК ВИКТОР (АрјеЊеск), владин саветник и чувар за авертебрата У
сарајевском Музеју, ентомолог (колеоптеролог). 1859 у Бечу. је студирао шумар-
· ство и био је, пре постављања при земаљ-
ском Музеју за Босну и Херцеговину у Сарајеву (1887), надшумар у Лудбрегу у Хрватској. Веома је заслужан за уповзнавање фауне нижих животиња наших 38емаља, нарочито Босне и Херцеговине. Сакупио је богат материјал, a сам је обрађивао тврдокрилце (колеоптере). Био је један од организатора сарајевског Музеја. Први је у јужним крајевима почео научно испитивање пећинске фауне. Пописао. је
веома велики број нових буба, а многе
носе и његово име. Поред саме систематике (нарочито риличара: рода ОНоггћупсћиз), унапредио је и зоогеографију. Велики је број његових радова а највише их је изашло у публикацијама, босанско-херцеговачког Музеја. Џисао је и популарне научне написе у Гласнику и вођ за Музеј (авертебрата). У оетћое је именовао ред нових стонога карактеристичних ва ХерцеTOBHHy Aplelbeckia, — Главно му је дело: Fauna пзесбогит Ђајсатса у осам делова. Засебна књига је: Еле Кајегјаипа 4, Вајkanhalbinsel,., I св. Вегип 1904; Сћапgements де forme chez les colčoptčres des regions alpines {Bulletin zoologčique de France 1895), Hg др. Веома великом броју нових врста и варијација дао је А. имена по домаћим теографским именима. : 4 Ј. Хаџи. АРАД, варош у Румунији, на десној обали Мориша. Има 63.166 становника, (1910), од којих је било Срба 1816, Румуна 10.729, Мађара, 46.085. Први пут се спомиње у 11 веку. Од 1699 до 1741 А. је био седиште поморишке границе и у своје доба седиште српских епископа. 1720 било је у А. 414 пописаних домова, од којих је било српских 162, румунских 177, мађарских 35. 1849 обешен је у А. Дамјанић и још 12 мађарских ђенерала. А. је родно место Саве Текелије. — А. је врло знатно трговачко, индустриско и саобраћајно место. Раније је био знатно културно место Мађара. Срби имају цркву, црквену општину и школу. ДИУ.
АРАДСКА СРПСКА ЕПИСКОПИЈА. На територији данашње румунске о арадске епископије постојале су од 16 до 18 века две епархије, Јенопољска и Арадска. Јенопољских епископа познато је. неколико из тога, времена, али арадски ни један. Зна
АРАЛИЦА.
се само толико, да су крајем 17 века обе те епископије спојене у једну епископију са темишварском, а почетком 18 века ортанизована је поново самостална арадска, српска епископија. У њен састав су ушле у почетку само јенопољска, а нешто доцније и великоварадска. епархија, која је дотле са јегарском сачињавала посебну српску епископију. Џрви епископ THX удружених епархија био је Исаија Ђаковић, који је 1708 изабран за српског митрополита под аустро-угарском влашћу. За њим су се ређали: Јоаникије Мартиновић (1710—1721), Софроније Раваничанин (1792 до 1726), Вићентије Јовановић (1728 до 1731), Исаија Антоновић (1731—1748), Синесије Живановић (1749—1768), Пахомије Кнежевић (1769—1783), Петар Петровић (1784—1786), Павле Авакумовић (1786 до 1815), Нестор Јовановић (1829—1834), Герасим Рад (1835—1852) и Прокопије Ивачковић (1853—1873). Када је царском резолуцијом од 924/12 1864 одобрено иступање Румуна из српске карловачке митрополије, прешла је арадска. епископија у састав новоорганизоване румунске сибињеке митрополије, а српске општине и парохије издвојене су у посебан арадски српски протопресвитерат и придружене су темишварској епархији. Том приликом Орби су изгубили, углавном због свог нехата, и свој стари манастир Ходош, код Арада, задужбину властеоске породице Јакшића, из 15 века. — Управљајући Србима, и Румунима, у арадској и великоварадској епископији, · српски су епископи имали да издрже тешку борбу са унијом, која је раније код Румуна имала много успеха. Р. Грујић.
АРАДСНКИ СРПСКИ ПРОТОПРЕСВИТЕРАТ налази се од 1918 под румунском државном влашћу, а под духовном управом српског темишварског епископа, који сада резидује у Великој Кикинди. А. С. „П. обухвата око 30.000 српских православних душа, груписаних у 26 парохија и црквено-школских општина (Арад, Арадгај, Батања, Варјаш, Деска, Ђала, Кетфељ, Мађарски Чанад: Моноштор, Нађлак, Нови Сентиван, Оросламош, Печка Санад, Саравола, Сириг, српски велики (ОСентмиклуш, српски (Ов. Петар, српски Чанад, Торња, турска Кањижа, Фенлак и Црна Бара). Има 24 српске цркве, са 26 свештеника и 32 школе, са око 40 учитељских снага. Над свим овим српским црквеношколским општинама, као и над свима, осталима, које су остале под румунском влашћу, води непосредну духовну и управну бригу епископски намесник, који станује у старој српској резиденцији у Темишвару. 2. ЈЕ.
АРАЛИЦА | СТОЈАН, – сликар ~ (24/12 1885, Шкаре). Овршио је средњу школу у Осеку, а уметничку академију у Минхену, где су му учитељи били Хертених, Мар (Магг) и Книр (Кплит), На научним
== [50