Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

био је ађутант за ђенералштабне послове у Тимочком корпусу, у рату 1877—178 начелник штаба Јатодинске бригаде, са којом је први ушао у Ниш 29/12 1877, у рату 1885 шеф штаба активне Дринске дивизије, у рату 1912 и 1913 као Ђенералштабни пуковник у пенсији, командант Тимочке дивизиске области. Као такав одбио је нападе Бугара на Тимок, заузео Кулу и Белограчик и опсео Видин са трупама Ш позива. У рату 1914—18 био је командант Тимочке дивизије П позива (ослободио Шабац 10/8 1914). У септембру, као Ђенерал, био је командант Ужичке Војске. — Сем предмета, које је предавао у Војној Академији и чланака у Ратнику, издао је Ђенералштабну Олужбу ратног доба 1889, и спремио је издање Ђенералштабна Служба мирног доба 1914 (нештампано). PB. Benuf.

АРЂА (Атђа), У римско доба име острва Раба и вароши на њему. Помињу је Плиније, Птолемеј, Џајтингерова. табла и Константин. Џорфирогенит. Судећи по натписима, варош А. је била напредна. 2

АРБАНАСИ. А. живе у југозападном делу Балканског Полуострва, јужно од Проклетија и западно од Црног Дрима. (у границама данашње Арбаније). Потомци су старих Илира. Баве се поглавито сточарством, мање земљорадњом. Ма. да имају море, нису рибари ни поморци, а и медитерански начин живота. код њих је слабо развијен. — А. се деле на Геге и Тоске. Први станују северно, а други јужно од реке Шкумбе, Већина А. је исламизирана. Мањину чине католици на. северу (нека, малисорска и миридитска племена) и православни на југу.

У нашој држави А. су насељени поглавито на простору ограниченом линијом, која би се повукла од Дебра преко Кичева на Велес и Куманово до Ристовца. Затим би ова линија ишла старом српскотурском траницом од 1912, скренула би на југ према Митровици, одатле би ишла према Џећи и спустила би се на данашњу српско арбанашку границу. На овоме простору има А. 441.740 душа. У већим групама има их у овим областима: Косовској (125.345), скопској (90.276), зетској (88.008), врањској (59.845), рашкој (1000 OHTOJbској (30.978) — (према, попису од 31/1 1921). — После српских сеоба, поглавито на, север, ови су крајеви остајали са разређеним становништвом, и А. су се онда ту населили у великом броју. Врло често су нападали и пљачкали српски живаљ. Ово је био повод те су се исељавања продужила, српско становништво je бежало пред навалом А., а њихова села и читаве крајеве заузимали су А, Они су продрли били чак до Лесковца и Масурице, где су се њихове оазе одржале све до 1878. Пошто су тада Орби заузели крајеве око Јужне Мораве, А. су се иселили у долину

АРЕН

Лаба, на Косово и у Метохију, и ту су појачали и онако већ јаке арбанашке оазе. : · Б. Дробњаковитћ.

АРБАНАСИ. (талијански АЊапез или Вогво Его), место у Далмацији, предграђе Задра. Има преко 3000 становника и то понајвише потомака, оних Арбанаса, које је 1720 ту · населио задарски Haj бискуп Винко Змајевић. Још и сада по неки од њих говоре арбанаски, али сви разумеју и хрватски. А Ј. M.

АРБАНАШКА РЕКА, десна. притока, Топлице. Извире на Арбанашким Планинама (1198 м), утиче код Доње Топлице.

Дужина ~ 236 км, површина _ слива 1856 км. : : APBE. B. Pa6.

»АРБОР« ЈУГОСЛАВЕНСКО Д. Д. ЗА ИНДУСТРИЈУ ДРВА, Загреб. Основано је 1920, с главницом од 6,000.000 круна, касније повишеном на 3,000.000 дин. Има стругару и млин у Драганићу са 2 гатера, и 5 кружних тестера, а покретну снагу од 150 коњских снага. Запослено је 100 радника. Годишњи капацитет је 10.000 кубних метара резане грађе. 7.

АРДЕНСКИ КОЊ импортиран је нарочито у северне. делове Хрватске за чистокрвни узгој тежег типа, У Француској је то мали чврсти радни тип, који је у Белгији“ много већи. Најтипичнији је око Кондроза (Сопагог), Оредње је величине, дубок у телу и кратких, стрмих сапи. Ми-

·шићи су му ванредно развијени. Постоји:

у свима варијететама боја, код нас је смеђа боја са светлом гривом и репом најраспрострањенија. Особито је подесан као пољски артиљериски коњ. LAT

APJIMEJM (Ardiaei nn Vardiaeij, HIHDCRO племе на Неретви, према Хвару. У њиховој земљи живели су пре њих Манији и Нести, које су Ардиеји покорили и начинили робовима. А. су дуго ратовали са својим суседима ' Аутаријатама. због једног сланог извора на торњем току Неретве (близу Ораховице OJI Коњица). Од 9230 до 168 пре Христа постојала је држава Ардиеја, која је обухватала. цело наше јужно приморје до Скадра. 135 покорили, су А. Римљани и потиснули су их из приморја у унутрашњост. Од то доба они су пропадали све КАН

ЛРЕЖИН БРИЈЕГ, место у Босни. ВБ. Грахово.

АРЕН ШАРЛ (Сћагез Агепе), професор француског језика у Војној Академији, онда Артилериској Школи, и Ha Великој Школи у Београду од 1856 до 1887, када је пенсионисан. Написао је Француску граматику за српске гимназије, (1864; друго издање 1870), коју је »посрбио« М. Ћ. Милићевић m Litterature francaise (Belgrade 1869), M. H.

АИ