Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АРЕТОФИЛУО

АРЕТОФИЛУС ШИМУН, ~ Трогиранин. Штампао је у Млецима 1597 Рег Аиприstinum де Вол 5 и уџбеник: Кершае grammaticae ad utilitatem puerorum регquam commodae, 03. JU.

АРИЉЕ, варошица у Србији (Ужичка Област). Има испод 5.000 становника. А. је у крају богатом воћем (јабуке »сенабије«). Има пошту и телеграф; среско је место. — По летописима (Ов. Сава је устаHOBHO епископију »у Моравицах«. По К. Костићу А. се у 13 веку звало »Моравице«. У цркви Ов. Архилија почивало је тело Уроша, сина краља Драгутина. У средини 138 века А, се помиње као опустошено место, па, ипак, и у прошлом веку ту је постојала »архиљска митропоЛија. Pb. 77

Црква у А. добила је име по Ов. Ахилију (Архилију). Била је седиште епископа моравичког. Цркву је подигао краљ Драгутин, за владе брата му краља Милутина 1292—1297. У цркви је сахрањен Милутинов син Урошиц. У 15 веку била је митрополија. Још у 18 веку спомиње се митрополит ариљски (и зворнички). Црква А. архитектуром припада типу цркава 13 века (Жича, Морача, (Сопоћани, Градац, Придворица). Живопис je из краја 13 века. Нарочито се истичу портрети краља Милутина, краља Драгутина, краљице Кателине (жене Драгутинове), синова Драгутинових Владислава и Урошица, епископа моравичких Герасима и Евсевија, архиепископа Саве I, Apceнија I, Cane II, Јанићија, Јевстатија 1 и Јевстатија П, Немање (»еабор СОв. Симеона«), монаха СОимона (Стевана Шрвовенчанога, краља) и Симеона | (краља Уроша 1) и монахиње Јелене (супруге краља, Уроша 1), В. П-в.

АРИЉСКА ЕПИСКОПИЈА. B. вичка Епископија.

АРКИВ ЗА ПОВЈЕСНИЦУ ЈУГОСЛАВЕНСКУ, историски је часописе, који је редитовао и издавао о трошку Друштва за југословенску повјесницу и старине у Загребу историк Иван Кукуљевић Оакцински. Ивашло је свега 19 књига од 1851 до 1875. У.

АРКО ВЛАДИМИР, велики индустријалац (16/9 1888, Загреб), Отудирао је тртовачку академију и хемију. Као двадесетотодишњи младић предузео је водство очеве фирме, основане још 1867, а 1914 постао је њен власник. Тада је подигао велику творницу и рафинерију шпирита, творницу ликера, етера и хемиских шпродуката, квасца, творницу бачава и т. д. — Суделовао је при подизању различитих привредних институција, нарочито новчаних завода и код њихове национализације. Покретао је књижевне и журналистичке акције економског значаја. Шровео је као председник тртовачко-обртничке коморе у Загребу 1923 њену реорганиза-

Мора-

цију, Иницирао је први конгрес привредника у Краљевини ОХО, који је одржан 1924 у Загребу. — Главни му је рад: подизање националних новчаних завода, властите модерне творнице и организација домаће продукције шпирита као устук туђинској најезди, рад око реорганизације комора, као средишта нашег економског живота. СИ АРМЕНОПУЛО ~ КОНСТАНТИН, номофилакс и судија у Солуну (око 1320, Цариград — око 1380). Саставио је око 1345 ручну књигу закона | названу | Шесто-

| књижје, јер има 6 књига. Ово је последња

компилација те врсте у византиској правној књижевности, а састављена је поглавито из одломака и извода из Прохирона и веће Синопсе, затим из Еклоге, Епанагоге, мање Синопсе, ПЏире и конституција. Лава МГ, садржи грађанско и кривично право и примењивана је у пракси са ауторитетом законика и за време Турака, а 1835 проглашена је као грађански законик за Краљевину Грчку. Издао је Нештbach 1851 y Лајпцигу. А. је доцније издао и један канонски зборник, т. зв. »Извод Канона«, такође у 6 књига, 2.572.

АРНАУТИ. ВБ. Арбанаси.

АРНАУТОВИЋ ШЕРИФ, бивши вакуфски директор (14/9 1874, Мостар). По свршетку основне школе А. је ступио у општинску службу у Мостару. 1899 придружио се Џабићевом покрету за верскопросветну аутономију. Кад су аустриске власти почеле прогонити вође покрета, и А. су прво интернирали у Рашку Гору, у једно забачено село крај Мостара, где је провео шест месеца. После тога преведен је А. у тамницу у Травник и оптужен ради велеиздаје. После једанаестомесечног истражног гатвора суд је А. осудио на две године тешке тамнице. Кад су муслимани добили верско-просветну аутономију 1909, Вакуфески Оабор је изабрао А. за свог првог директора. Као директор Вакуфа био је А. вирилни члан босанско-херцеговачког Сабора у коме је играо видну улогу. - O. *.

АРНО, бискуп (од 785) и први архибискуп (од 798 до 8292) салцбуршки. А. је 791 пратио Карла Великог на војном походу против Авара, а 796 у истом послу његовог сина Пипина, који му је, по налогу свога оца, подредио освојене аварскословеначке земље у Панонији. Тиме је положен темељ салцбуршкој власти у словеначким земљама. 811 Карло Велики је одредио, да Драва буде граница међу Салцбургом и Аквилејом. — А. је почео ширити у великом стилу хришћанство међу Аварима и Оловенцима, али и германизацију. Био је најодличнији носилац идеја Карла Великог.

Литература: Ханзиц, Germania sacra П; Копитар, Glagolita Glozianus; X. Дајзберт, Арно, први надбискуп | салц-