Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
"буршки у Извешћима бечке академије; Клебл КЕ. о новонађеном · извору ~ салцбуршке повести у М:иНеђипвел а. Севе већан fiir Salzb. Landeskunde LXI 1921 тде је утврдио, да је А. умро 882 а не 821, како се обично мисли. | Ф. MK.
АРНОВЉЕВИЋ ИВАН ДР, професор Университета у Београду (7/8 1869, Велика ' Кикинда). Гимназију је свршио у Великој Кикинди и Новом Оаду, а технику у Бечу. Од 1894 до 1905 био је инжињер конструктор у фабрикама гвоздених конструкција у Бечу, а од 1905. до 1910 у истом својству код државне дирекције за грађење водених путева у Бечу. 1910 положио је докторат из техничких наука и изабран је за редовног професора на техничком факултету Университета у Београду. — Овоје чланке из области науке о еластичности и чвретоћи публиковао је у немачким стручним часописима, Раду Југословенске Академије и Техничком Листу у Загребу. Од чланака су му најважнији: Даг КтаНуегее ил шп бешетееп 5 ђеп (1908); Inanspruchnahme der Anschlussnieten elektrischer Stabe (1909); Beitrage zur Theorie der VerbundКбгрег (1910), : И IT.
АРНОЛД ЂУРО ДР,, песник и научник (24ј4 1854. Иванец, Хрватска). У Загребу је свршио гимназију и философију. Олужио је као професор загребачке гимназије (1879—1889), затим као директор загребачке препарандије, док није (1894) постављен. за професора педагогије на Университету у Загребу, коју је дужност вршио до 1923, кад је пенсионисан. — Из подручја педатогије штампао је А. докторску дисертацију Етика и повијест (1880). Југославенска. Академија, издала је у Раду његове расправе: Задња бића, О психологији без душе, Монизам и кршћан-
ство. А. је био редактор Вијенца (1899:
и 1900). Као председник Матице Хрватске (1904—1909) стајао је на челу »старих« у борби против »младих«. Начела »старих« представљао је А. својом поезијом и председничким беседама на главним скупштинама Матице Хрватске: Умјетност према знаности (Глас Матице Хрватске 1906), Може ли умјетност замијенити | вјеру (Глас Матице Хрватске 1908) и Јединствена хрватска народна култура (Глас Матице Хрватске 1909). — Као песник А. се јавио први пут песмом При повратку (Вијенац 1873), а пева до данас, пуних пет деценија. Матица Хрватска издала, је три збирке његових песама: Изабране Trjeсме (1899), Чезнућа и маштања (1908) и поводом педесетотодишњице његовога, песниковања Изабране пјесме (1923). Поред тога, А. је издао збирку СОа висина и дубина, која садржи песме од 1908 до 1918. Pb. Водник.
АРНОЛДУС ДЕ БРУК (де Вгисћ, де Prugšch, de Ponte), композитор (око 1480, Ђрук, Швајцарска — 1545, Беч). А. је
АРОН
био декан љубљанског столног. каптола. Први помени о А. су из 1584, кад је Ј. От
објавио неке његове песме. У оно доба
био је већ декан и царски капелник. 1536 скована је у А. почаст нарочита медаља. — ПЏосебних публикација његових дела нема, него само 60 песама, штампаних у различитим збиркама, које су све контрапунктални а сареПа зборови.
ШИШИЋ
ДРОМУНИ (АРМАНИ), су по језику део румунског народа, који станује на левој обали Дунава (Дакорумуни). Зову Ce општим ~ именом _ Македорумунима. Аромунске групе су: Црновунци, Власи, Куповласи, Каравласи, · Цинцари, Каратуни, Ћићи (Ћирибирци). У мањим групама има А., у Македонији, Епиру и 'Гесалији. Ишчезавају и претапају се у Оловене, Грке и Арбанасе. А. у нашој Краљевини (заједно са Румунима) има 183.148 душа. У компактнијим масама има их у областима: тимочкој (63.745), подунавској (43.374), ' београдској (30.182), пожаревачкој (24.901), битољској (6.849), моравској (4658).
А. се земљорадњом у опште не баве. Међу њима су једни номадски сточари, који се преко лета виђају на простору од Пелопонеза до Старе Планине. О јесени славе“ у приморје Егејског и Јонског Мора. У последње време напуштају сточарство и стално се настањују. — Другу групу чине Цинцари, који живе у великим селима збијенога типа, склоњеним и на ви-
синама од 700 до 1000 м. И они нису земљо--
радници; стоке немају, или врло мало. Села им служе за склониште женама и деци, док мушки иду у »печалбу« и баве
· се разновреним пословима. Највише их је
у околини Битоља. — Трећу групу чине они А. који станују по већим варошима, и баве се разним пословима, махом као кафеџије и трговци. — 'Ћићи (Ћирибирци), у Истри, последњи су изданци аромунског становништва, које говори романским језиком, у коме има много словенских речи. — Румуна има поглавито у североисточном делу северне Србије, Ha простору између Дунава, Тимока, Млаве и Црне Реке, затим у Банату. Ђ. Дробњаковић.
АРОН АНТУН, сликар (1859, Осек). Учио је сликарску академију у Минхену. Живи у Лајпцигу. Нарочита је његова област жанр и портрет. Једна од његових слика, СОлијепа дјевојка у цркви (1888), налази се у Штросмајеровој Ван
Д
рији у Загребу. 2
АРСЕН КАРАЂОРЂЕВИЋ КНЕЗ, дивизиски Ђенерал (4/4 1859, Темишвар). Овршио је лицеј у Џаризу и Константиновско училиште у Петрограду. Ступио је у франпуску војску 1981; 1887 постао је коњички потпоручник, 1898 капетан, 1905 пуковник руске војске, 1912 Ђенерал српске војске, 1914 ђенерал руске војске. — У рату је ко-
S а