Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АРОНЕНИЈЕ

мандовао: водом у страначкој легији у Тонкинској експедицији 1883 и у Алжирској експедицији 1884; у руско-јапанском рату 1904 руским ескадроном и пуком; у балканским ратовима 1919—13 српском коњичком дивизијом, у (Светском Рату 1914—1917 руском коњичком и пешадиском дивизијом. 8. У.

АРСЕНИЈЕ 1, наследник (Св. Саве на архиепископској столици од 1234 до 1264. Родом је био из Срема. Млад се посветио богу и дошао је у Жичу CB. Сави, где је својом . усрдношћу и редом задобио његову љубав. 1264 разболео се тешко од узетости и није могао вршити службе. Ha његово место дошао је Сава П, брат краља, Уроша. А. је умро 28/10 1967. Про-

Ћ.

глашен је за свеца. 8.

АРСЕНИЈЕ JI, патријарх српски. Haлазио се на престолу у доба пада Смедерева и целе Србије под турску власт 1459. После њега Срби нису имали патријарха тотово пуних сто година.

19: 57. АРСЕНИЈЕ Ш. В. Црнојевић Арсеније.

АРСЕНИЈЕ ТУ. БВ. Јовановић Арсеније.

АРСЕНИЈЕВИЋ ВЛАДАН (ВАСИЛИЈЕ) (22/1 1848, Делиблато — 14/11 1900, Карловац). Гимназију је свршио у Новом Саду, а природне науке у Пешти. Био је наставник на градској реалци у Новом Саду, а затим на српској препарандији у Карловцу, где је и умро. Писао је чланке из своје струке. Бавио се журналистиком, скупљањем фолклора и лексикографске грађе, коју је поклонио Српској Краљевској Академији. Д.

АРСЕНИЈЕВИЋ ЛАЗАР, БАТА-ЛАКА (1793, Буковик, округ крагујевачки — 15/1 1865, Београд). Синовац је знаменитог буковичког проте Атанасија Антонијевића. Учио је у Југовићевој Великој Школи у Београду. У емиграцији, после 1813, живео је у Кишењеву, где је учио српску избегличку децу. У Орбију се вратио 1827 и бивао чиновник у различитим звањима. 1842 постао је државни саветник, 1848 био је министар Просвете и Правде, а од 1852—54. Просвете. 1858 био је затворен, потом је пенсионисан. Од 1858—64 писао је своје мемоаре, које је Српска Краљевска Академија штампала из његова. фонда. с натписом: Историја српског устанка (11898, П 1899). И ако су писани много после догађаја које описују, и са провидном тенденцијом, ипак имају велику – историску вредност. У њима је штампано и прилично докумената. Б. је много полемисао с Н. Ф. Дубравином, који се у својим делима о Првом Устанку много ослањао Ha извештаје Родофиникинове, кога, Б. сматра злим духом српским. Много је полемисао и с Вуком Караџићем, због његова, начина писања о Карађорђу.

АРСЕНОВИЋ КОНСТАНТИН, = сликардилетант, уметнички мецена, православни прота у Панчеву (1783, Панчево — 1868, Панчево). Учио је редовно школе и постао официр, али кад му је умро отац, панчевачки прота, грађани су та натерали да се и сам запопи, па су га одмах, као врло млада изабрали на очево место. Био је врло добро образован и на далеко чувен по учености. 1828 упознао се с Константином Данилом, сликарем, па уверивши се о даровитости младога сликара позвао га је у Панчево, да се прими сликања на иконостасу нове велике цркве, и ако се Данил дотле није ни окушао у иконографији. Ради студија ставио је А. Данилу на расположење и своју кућу и библиотеку. Поред Данила. почео је и А. сликати, па је временом дотерао и доста далеко. Његов аутопортрет, портрет патријарха Рајачића у панчевачкој православној парохиској канцеларији, као и други неки портрети,, иконе и жанрпејзажи, одају у њему једну праву уметничку природу и ванредно пријемчивог Даниловог ученика. Колико та је Данил ценио и волео види се и по томе, што је за модел велике иконе Ов. Саве у владичанском столу у Јарковачкој цркви употребио А. лик. : 1

Литература: Лазар и Бладимир Николић, Српски сликари (1895); Беркеси, Темишварски сликари (1909); Сендреи-Сентивањи, Речник угарских ликовних уметника (1915). B. II.

АРСЕНСКЕ ВОДЕ. В. Минералне воде.

АРСЕНСКИ РУДНИЦИ. Арсенске руде

| нису јако раширене у нашој држави. По-

јављују се обично уз друге сулфидне руде,

| али не долазе увек у таквим количинама,

| почитације

да би се исплатила њихова експлоатација. Има ипак једно богато налазиште арсенских руда (реалгар и аурипигмент), у Јужној Србији код Алшара. Кад су отворили тамошњи антимонски рудник нашли су арсенске руде, па су их почели вадити. Рудници Алшара дали су 1891—1894 око 2.000 тона арсенске руде. Од 1895 у тим се рудницима не ради, али због важности арсена у хемиској индустрији и због б0гатства рудника, показује се у последње време велики интерес у финансиском свету за тај рудник. Ф. 7 АРСИА (Атзја), У римско доба име реке Раше у Истри. А. је чинила границу између Италије и Илирика. MH. B. АРСИЋ ЕВСТАХИЈА, супруга Cane Apсића (— 1894), грађанина арадског и добротвора српске и румунске просвете. За њу је уредник Летописа Матице Српске (Будим 1827, књ. 10, стр. 18) рекао, да је: »у CepOckoj литератури перва од. свога нежнога пола изданијем различни по већој части поетически дјела вниманије и ceOH добила«. Песници су

| јој певали оде, а Јоаким Вујић посветио | јој је своје Животоописание и прикључе-

А ==