Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

sasa

· нија. Од њених радова важније су две

посебно штампане књиге: Совјет матерњи предратој обојета пола јуности серпској и валахиској Полезнаја размишленија о четверех тодишњих временех, с особеним прибављенијем о трудољубији человјека и отуду происходившеј полаје O Јело У ОИ

АРТА, стеновито острвце на Јадранском Мору, западно од Вранског Језера, источно од острва Бргада, на 43% 51-2' северне ширине, 15" 33' ист. Гр., високо 97 м. По-

. вршина 1:19 км“. П. В

АРТЕСКИ БУНАРИ. У равницама дуж Саве, Дунава, Тисе, Мораве и њихових већих притока, где нема изворске ни добре и у довољној количини подземне воде, добива се вода за пиће и друге потребе бушењем А. Ђ. На овај начин снабдевају се водом: Сента (дубина 37—50 M температура 14, 148 м 15", испод 200 м 2200), Стари Бечеј, Нови Сад (915 M 17%), Шабац (80 м 21%), Обреновац (176 M 2190), Земун, Смедерево (317 м 927-5%0), Неготин (200 м око 1490), Зајечар, Младеновац (90 м 189, 195 м 2290, 160 M 2500, 200 м 27%0) и многа друга насеља у додинама поменутих река. — Артеске воде, у погледу бактериолошком, увек су најсигурније и најбоље воде. Но због тога, што су у већини случајева млаке, и што имају више минералних материја или су засићене непријатним гасовима (Шабац, Нови Сад, Обреновац и др.), нису употребљиве за пиће одмах по точењу, а хлађењем и ветрењем гасова губе свежину. Тражећи питку воду, нађе се често јаче сумпоровита или иначе минерална топла вода. Тако су постала нека. купалишта. — И ако повећањем дубине А. Б. треба да буде температура воде већа (ва сваких 30 м приближно по 1 степен) дешава се, да се и на већим дубинама (и до 200 м) добије вода умерене температуре: 14—15%0, док у угљенитом терену на тој дубини достиже 92790. Артескаг вода, налазећи се између непробојних земљишних слојева под притиском, излази кроз постављену цев обично до изнад површине земље, и то одмах после бушења у знатно већој количини нето доцније. Омањивање количине воде која истиче бива из више узрока: најчешће због тога, што количина притиснуте воде у прво време, после бушења, отече и после тога на цев истиче она количина, која у водоспроводни слој дотиче. Често се количина воде која истиче смањује због тога, што се у низу година, у цеви нахватају HHкрустације, јер вода излазећи на слободан ваздух туби своју угљену киселину и таложи кречне и друге материје које је собом из дубине понела. Те инктрустације нахватане на зидовима цеви смањују њен отвор. Такође и наслаге песка у цевима, које вода собом доноси, смањују издашност А. Б. Ово је велики недостатак А. Ђ.,

+ АРХАНЂЕЛ због чега се они не препоручују, нарочито за стално снабдевање водом традова и · других насеља, већ је њихова употреба ограничена, ма да су они у извесним приликама јефтинији од других начина, снабдевања водом. :: Литература: Др. Св. Радовановић, Подземне воде. М. Јовановић.

АРТИЛЕРИСКА ШКОЛА. 8. Војна Академија. :

АРТИЛУК (италијански а Шисећо), дубровачки сребрн новац у вредности три динара. Кован је, с прекидима, од 1627 до 1701, по типу пољских троструких грошева. Дубровачка ковница фалсификовала је и троструке грошеве, које је град Рига под пољским краљем Сигисмундом Ш ковао. Име А. води порекло од турског аЊујук шестак. Б. С.

АРТИЧОКА (Cynara Scolymus, Artiзсћоске), А. наличи на велики чичак, гаји се ради главице цветова, које се употребљавају за јело. Успева у топлијим крајевима на врло плодним, масним тлима, размножава се најбоље поданцима, корењем, из којих се развију за две-три године биљке, које носе обилне m

АРХАНГЕЛСКИ А. С., професор руске књижевности ~ казанског Университета (1854). Образовање је добио у Казану. Главно му је дело Дела отаца цркве у староруској књижевности (1889—1890 4 књите). Остала дела: Сјајни период старобугарске књижевности (1886) и Ар >

АРХАНЂЕЛ СВ. КУЧЕВАЧНИ, манастир у Јужној Орбији, на Кучевачкој Репи, пола часа изнад села Кучевишта у Скопској Црној Гори (Скопска Област). Црква, је подигнута за владе цара Уроша, а живописана поново 1611. Има звоно, које је саливено 1810 у славу Св. Саве за Велику Школу у Београду.

Литература: Светозар Томић, Окопoka Црна Topa, Насеља Ш, 1905; Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и (Старе Србије 1, 1906; Др. Влад. Р. Петковић, Стари српски споменици у Јужној Орбији, 1924. 23. 72.

АРХАНЂЕЛ СВ. ПРИЛЕПСНИ, манастир у Јужној Орбији, код Прилепа, (Битољска Област). Задужбина Je краља Марка (1371—1394), испод његова града Маркови Кули. Црква је очувана и око ње су вишеспратни конади.

Литература: Др. В. Петковић, Стари српски споменици у Јужној Стона. 165,

АРХАНЂЕЛ СВ. ШТИПСКИ, црква у Јужној Орбији, у граду Штипу, средишту Брегалничке Области. Подигнута је 1384, задужбина je протосеваста, Хреље, велможе цара Душана, а који се у народним песмама помиње као »Реља Крилатица«.

то