Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АРХЕОЛОГИЈА

Литература: Др. В. Петковић, Стари српски споменици у Јужној Србији, 1994, стр. 15. O.

АРХЕОЛОГИЈА. Б. Преисторија.

АРХИВ ЗА АРБАНАСНКУ СТАРИНУ, ЈЕЗИК И ЕТНОЛОГИЈУ, покренуо је, издаје и редигује, као издање Семинара за арбанску филологију, при Университету у Београду, професор београдског Универ-

ситета Х. Барић. До сад је изашла Књига ], 1—2 (1923), Књига П, 1 (1924 Београд). 7: M.

АРХИВ ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУНЕ, стручан часопис. Орган је правног факултета Университета београдског. Излази месечно у Београду. Први уредници су му били: Др. Коста Кумануди и Др. Драгољуб Аранђеловић, а власник Милић Радовановић, професори Университета. Издавач је књижара Геце Кона. За време европског рата А. је обустављен. Садањи уредник је Др. Чедомир Митровић, професор Университета. — А. је најбољи правнички лист у Србији. Почео је излазити 1906, а излази и данас. У. у

АРХИВ ЗА СЛОВЕНСНУ ФИЛОЛОГИЈУ (Archiv fir зјаувеће РћИПојов не), уређивао је чувени слависта Ватрослав Јагић, у Берлину, од 1876 до 1920. Свега је изашло 37 свезака. После смрти Ватрослава Јагића преузео је редакцију часописа минхенски професор, слависта Е. Бернекер, и 1923 је издао 38 свеску, а 1924 прве две свеске 39 књиге. 5. H.

АРХИВИ. 1. У Војводини. А. у Војводини има: жупаниских, епархиских, градских, општинских, црквених и породичних. Најважнији и најбогатији су жупаниски. Жупаниски А. налазе се у Оомбору и Великом Бечкереку. Најстарији акти у жупаниској А. у Сомбору датирају од половине 18 века. Много је богатији жупаниски А. у 8. Бечкереку, где акти почињу са годином 1774. Осим материjama, који је врло важан за историју бивше торонталске жупаније, налазе се у томе А. још списи т. вв. биледског А., бившег немачко-банатског пука, и знатна збирка мала, диплома и планова. Оба ова жупаниска А. имају драгоцених података, за историју бачке и торонталске жупаније. — Од епархиских А. најзнатнији је вршачки, у којем се налазе акта од 1730. А. темишварске епископије смештен је за сада у гимназиску зграду у Великој Кикинди, али још није уређен. А. бачке епископије садржи материјал тек од 1849, јер је те године изгорела целокупна А. бачке епископије. Од тградских А. одликују се уређеношћу А. у Суботици, Сомбору, Новом СОаду и Панчеву. Архивални материјал у градском А. у Суботици почиње са 1700 (протоколи са 1743), у Сомбору са 1749, у Новом Саду

| | | | |

концем 18 века, а у Великој Кикинди са 1806. Највећи део наших црквених А. имају акта од краја 18 века. — Од породичних А. веће су вредности А. појединих племићских кућа (Бајићи, Јатодићи и др.), али ни ови немају аката из старијег времена (почињу крајем 18 века). : А. Иви.

2. У Одовеначкој су тек у најновије доба Архиви постали институције научног карактера. Сигурно су већ у средњем веку постојале и на словеначкој територији веће или мање збирке исправа, аката и архивалија у опште, организоване чак као канцелариске регистратуре, али А. изашлих из правних послова и у органској целини сачуваних већих збирака у Словеначкој скоро нема. Још највише су. се приближавале појму архивске збирке архивалије појединих земаљских сталежа и земаља, у којима станују Оловенци. У Корушкој чувају архивалије земаљски А. и А. Историског Друштва у Целовцу. У Горици је Земаљски А. данас организован у оквиру Државне Библиотеке. У Љубљани стоје почеци Земаљског или Дежелног А., у вези с постанком организоване канцеларије крањеких земаљских сталежа крајем 15 века. У 16 веку је добила збирка архивалија крањских земаљских сталежа неку архивеку организацију. Иначе јој нису нарочиту пажњу посвећивале надлежне области све до друге половине 19 века, кад је био Земаљски или Дежелни А. организован као научни завод у оквиру (Народног) Музеја у Љубљани. Осим архивалија некадашњих крањских земаљских сталежа, које чине велики део данашње архивске збирке, налазе се у овом А. архивалије најразличитијег постанка (државне, црквене, општинске, приватне и т. д.), тако да је овај А. био, као једини у научном смислу организовани већи завод, некакав централни А. за некадашњу Крањску.

Осим Дежелног А. постоје у Словеначкој још ове веће архивске збирке: Градски (месни) А. који обухвата привилегије града Љубљане од 14 века даље и т. зе. Стару регистратуру, градске протоколе, пословне књиге и акта од 15 века даље, а највише из 18 и 19 века.

Осим ЈБубљане имају веће архивске збирке градови Камник, Крањ, Кочевје и Вишња. Гора. А. градова и варошица Марибор, Ормож, ЈЉутомер, Маренберк, Војник, Брежице, СОловенска Бистрица и Оловењ-Градац чува још данас као депо Земаљски А. у Грацу. — Губернијални А. код љубљанске области чува велике збирке новијих архивалија, које су особито важне за културну и школску историју словеначке територије 18 и 19 века. — Од црквених А. важнији су: А. љубљанске бискупије с богатом збирком аката за новију црквену и културну историју словеначке земље и А. мариборшке или лавантинске бискушије, који је добро уређен и чува не само архивалије данашње југословенске

Еј