Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

мариборшке бискупије, него и архивалије пређашње лавантинске бискупије, која. је “ обухватала и делове данашње. аустриске територије. У Горици постоји А. торичке надбискупије, у Трсту А. тршћанске бискупије са“ прилично старом архивском грађом. Велики део А. некадашњег оглејског (аквилејског) патриархата чувају А. и библиотеке у Видму (Ове) у Италији, нарочито Надбискупски А., Каптолски А. и Градска Библиотека. А. у Видму и осим тога и А. у Чедаду (С'у:даје) су за Оловенију врло важни и. богати, јер је словеначка земља јужно од Драве од 811 па све до 18 века у црквеном, и делимице и политичком, погледу потпадала под оглејског патриарха. — Веће збирке архивалија важних особито за црквену историју налазе се и код каптола у Љубљани и Новом Месту и код деканских уреда у Крању и Камнику. Велики делови А. некадашњих од цара Јосифа П укинутих манастира у Оловеначкој налазе се у Државном А. у Бечу и у Грацу. Према бечком уговору од 1923 имају ови А. припасти нашој држави. Архивалије немачког витешког реда чувају се делимице у цдентралном А. овог реда у Бечу (Велика Недеља), делимице у Дежелном А. у Љубљани. Од А. појединих племићеких породица, налазе се веће збирке још данас у градовима Турјак, Омледник, Планина, Ортнек и Випава. Богат А. породице · Ауерсперг пренели су из крањских градова ове породице у Сотесци, Кочевју и Љубљани у град Лозенштајнлајтен у Горњој Аустрији. Велике делове А. породице Благај пренели су из града Боштања у Државни А. у Будимпешти.

Литература: Егап Кошабаг, Мегzeichnis der archivalischen Literatur Krains, Ме ипвел des k,. k, Archivrates, 1 (1924), 235—251 (са осталом литературом). Коматар је објавио: Инвентаре неких архива у Нотрањској у МшШеђипфел des Мизеајvereins 1, Ктајп 1904, 1905, инвентар традског А. у Љубљани у Јаћгезђемсће-у љубљанске реалке 1903—1904, регесте и инвентар градског А. у Крању у Јаћгезђепсћеу крањеке тимнавије 1912/15 и 1913/14, инвентар и регесте из А. на Турјаку y Mitteilungen des Musealvereins У. Krain 1905, 1906, 1907 и у Carnioli 1910, O фурланским А.: Лаћп у Веитаве zur Kunde steiermarkischer Geschichtsquellen, 7, 9; Коблар у Известјима Музеј. друштва 58 Крањско, 1—1У; Левец у Известј. Муз. друштва за Крањско, ХШ, М. Кос.

3. У Хрватској и Далмацији су тлавни А.:1. Краљевско хрватско-славонскодалматински земаљски (данас краљевски државни) А. у Загребу. Основан је 1643, као место за чување јавних списа, а као уред 1745 (односно 1763). На челу му стоји директор, а уза њ више стручних сарадника, чиновника. У њему се чувају ови списи: 2) Documenta antiqua, исправе из времена

АРХИВИ

' старе хрватске краљевине 10 и 11 века (12 комада, махом преписи); 6) Documenta теан аеут, повећа збирка средњевековних исправа од 1193 (оригинал) до 1526; в) Рим еда ге, збирка политичких др-· жавоправних исправа од 1222 (препис Златне Буле Андрије П из 14 века) до 1750: ?) Protocolla вбепгганит тел сопбгебанопши, оригинални записници XDватских сабора од 1557 до 1831 у 12 књига, фолио-формата; д) Acta congregationum теби, збирка списа која допуњује саборске записнике од 1562 до 1872; Ђ) Аста statuum et ordinum гевпј, опет саборски списи од 1615 до 1766; е) Аска ЉапанНа, списи банске владе од 1645 до 1849. Описак садржине овога архива издан је у Вјеснику краљевског земаљског архива 1, 1899.

2. Надбискупски (до 1852 бискупски) А. у Загребу. А. је основан одмах 1094, заједно са бискупијом загребачком. 'Током столећа страдао је више пута од пожара. Данас му је садржина ова: а) РпуЏеваје од 1134 (оригинал) до 1815; 6) Ессјезјаsticum од 1216 до 1827; в) Роннсит од 1966 до 1844; т) Јин сит од 1292 до 1847; д) ДопаНопаНна од 1334 до 1834. Поред ове велике збирке исправа, које се у првом реду тичу загребачке бискупије, од велике су важности збирке писама (кореспонденција) загребачких бискупа од 17—19 века, са више од! 15.000 комада.

3. Каптолски А. у Загребу. Почеци су његови у 12 или 13 веку. Данас се А. чува, као засебно одељење у краљевском државном А., а има ове збирке: а) Аска апнаиа capituli om 1181 (оригинал) до 1699; 6) Acta saeculi XVIII om 1700 до 1799 и в) Асбта заесић ХХ од 1800—1850. Уз ове збирке, у којима има више хиљада KOмада исправа, понајвише оригинала, од велике су историске важности: Ртобосоћа Јос сте зе од 14 до средине 19 века, с оригиналима и преписима (службеним) огромног броја исправа и судских списа разних хрватских фамилија.

4. А. Југославенске Академије у Загребу. Основан је заједно с отварањем Академије 1867, кад је бискуп Штросмајер откупио богату збирку исправа и старих рукописа Ивана Кукуљевића. Доцније је Академија, стекла, још и богате А. породица, трофова. Кеглевића, бана Јелачића и породице Јелачића, фамилије Ожеговића са кореспонденцијом баруна Метела Ожеговића. — А је раздељен хронолошки — осим кореспонденције — од 1166 до 19 века, у више хиљада комада латинских и немачких иосправа, и списа (РА рјошаја), Друга су збирка, хрватска писма (понајвише глатољицом писана) од 15 до 18 века (Аска сгоаНса). Рукописи се налазе у збирци Scriptores, “ Поред ових главних, има у Хрватској и Славонији још веома много мањих јавних А.: Дијецезански А. у надбискупској канцеларији у Загребу, од 17 века даље; града Затреба, од 1942 (оригинал) до 19 века

ер