Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

међу којима и Тасо, а говори се да је и она сама била песникиња, али се није ништа сачувало.

Литература: JL А. Живаљевић, Цвијета Зузорићева и Доминко Златарић · (Бранково Коло, 1900). 0

ЗУПАН ИГНАЦИЈЕ, (21/7. 1853, Кропа, Горењско — 7/11 1915, Камна Горица). O. je свршио школу у родном месту, учио је код оца, путовао у шностранство и радио у различитим радионицама. Заједно са својим братом Иваном (18957, Кропа — 4/7 1900, Камна, Горица) саградио је 128 оргуља у Крањској, "Штајерској, Горичкој, U и

J. M.

Далмацији. ЗУПАНЧИЋ РИХАРД ДР., професор Университета (22/12 1878, Љубљана).

Студирао је на Вишој Техничкој Школи у Бечу, па затим на ДА у Паризу, Бечу и Гетингену. Положио је Докторат философије у Бечу. Ђио је најпре асистент на Вишој Техничкој Школи у Бечу, па шрофесор реалке- у Шрагу, затим професор једне бечке реалке. 1912 постао је доцент Више Техничке Школе у Бечу, а 1919 редован професор Университета у Љубљани. — Главни радови су му из области математичке педатогије и организације математичке наставе у средњим и вишим школама. На МУ интернационалном конгресу математичара (у Кембриџу, 1912) држао је предавање O логичком размишљању у средњошколској и университетској математичкој настави. 'Capa-

ђује на неколико европских педагошко-.

математичких часошиса. Сем тога 3. се

ма из чисте математике,

традитељ – оргуља ·

ЗУПЦИ

бавио и неколиким теориским проблеми- · о којима, има. података, у извештајима бечке и париске Академије Наука. M. H. ЗУПЦИ. 1. Требињеко племе; заузимало је подручје жупе ВБресиња, између Требиња и Крушевица. Но њему је добила област своје име још у. 14 веку. Главно им је место Граб. Углавном је сточарска област. Стога дубровачки суседи означа-

'вају њезине становнике као Влахе. Турци

су продрли први пут у то подручје 1466. — У 18 веку 3. се спомињу чешће, или у сукобу с црногорским пљачкашима или као њихови посредници у нападима на

| дубровачку околину. У 19 веку ту (је за| чет устанак Луке 'Вукаловића,

зубачког војводе (1857—58, 1861—63). У 16 веку у 3. су били тлавари· Вукашиновићи, у 18 Даниловићи, а у 19 Вукаловићи и Опајићи. PP. BB. 2. OGmacr y Херцеговини, јужно од Требиња. 1305 помиње се племе 3., а жупа се звала Врсиње, и била је у живим трговачким везама са Дубровником. Шлеменско име доцније је истисло жупско. Племенска и братственичка организација сачувана делимице и до данас. Из O. Je био Лука Вукаловић. 3. се истичу у херцеговачким устанцима. 1863 добили су од Турака знатне привилегије. Због хладније климе у 3. не успевају ни винова лоза ни дуван. Становништво се бави 986мљорадњом и сточарством. : Литература: 0. Козић, Шума, Површ и Зубци (Насеља, 2). М. Ф.