Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЗРНИЋ

2.404 км“. Хидрауличка снага при средњем најмањем водостају је 6.230 НР. Главне су јој притоке: Крупа (са Отучом) и Ричица. На доњем току, до Обровца, пловна је за мале бродове. : ; Литература: Милан Шеноа, Понтко-јадранска разводница и јадранско подручје у Хрватској (Рад, 143, 1900). IJ. B.

9. Долина уз горњу Зрмању у Хрватској, 7 км дуга паше с југоистока планину Велебит (Ком 1.000 м). Цветна је и родна, дозрева и винова лоза, те се некад звала Винодол. Долином пролази »далматински друм« Госпић — Книн. У северном крају долине су развалине трада, Ражовника, а у јужном града Звониграда, оба некад знатни као кључеви Зрмањскога кланца. — Око 1220 седео је у Звонитраду лучки племић Вишан, рођак брибирскога кнеза Гргура Шубића, Beлики приврженик богумила. Касније су му властела била кнезови Нелипићи, Франкопани и Курјаковићи, још 1509 Иван Карловић. Претурио је 1526—1698 турско господство, после се развалио с немагра крајишке војне управе. J. M-n.

ЗРНИЋ ЛУЊНА, професор“ реалке (3/10 1869, Бистрица, код Приједора, Босна). Гимназију и Велику Школу свршио је у Београду (1893). После свршених наука био је наставник на учитељској школи у Јагодини, а затим на П београдској гимназији. 1905/06 слушао је предавања на Университету у Лајпцигу и на Сорбони у Шаризу. Израдио је уџбенике из опште и (у друштву са От. СОтанојевићем) орпске историје за средње школе. Бавио се публицистиком и EI је ca француског језика. Ш.

ЗРЊЕ, ђердан од нанизаних ушађуја. Носи се у Барањи.

ЗУБАЧА. ВБ. Брана.

ЗУБЕРЦИ, на женском прелуку спреда, KOJU отвора, од чоје шисечена цик-цак шара. Носи се у Војводини. ..9.

ЗУБНИ ЛЕНАРИ су лекари специјали-

сте за зубно лекарство, који су се усавршили у својој струци најмање годину

дана. 3. JI имају право и на рад зубне |

технике, за који могу узимати, као шпомоћно особље, зубне техничаре и 2505 техничке практиканте. Положај 93. JI. регулисан Правилима о 3. Л. и e техничарима (Олужбене Новине 6/9 1919 и 24/4 1920), Решењем о изменама у правилима о 3. Л. и зубним техничарима (Службене Новине 16/4 1994). >

С.

ЗУБНИ ТЕХНИЧАРИ се уче својој вештини у домаћим вгубно-техничким школама или на страни. Они смеју вршити само оне послове, који не изискују никакву манипулацију у устима болесниковим, а то су: израда позитива поједи-

них зуба, делова вилице и ма кога другог саставног дела усне дупље на основу негатива, добивеног од зубног лекара, и израда вештачких зуба, вилица и осталих делова на основу добивених позитива. Дозволу за рад 3. Т. издаје Министарство Народног Здравља, које води и контролу над њиховим радом. Шоложај 3. Т. је регулисан Правилима о зубним лекарима и 3. Т. (Службене Новине 6/9 1919 и 924/4 1920), Решењем о изменама у правилима о зубним лекарима и 3. 7. (Службене Новине 16/4 1924), и ШПрограмом за полатање испита за дентисте и 3. Т. (Службене Новине 1/6 1991).

В.

3. Т. има у земљи 172. Од њих се тражи, да имају, поред опште спреме, практичну школу, и да положе испит. Право за рад даје им Министарство Народног Здравља. У извесним покрајинама, до изједначења закона, техничарима даје право на рад установа Министарства 'Трговине. 3. 'Т. имају права да врше само техничке послове. IL. JI-h.

ЗУБНО ЛЕКАРСТВО У ШКОЛИ И ВОЈСЦИ. Према једној нашој статистици (Др. M. Ђ. Поповића) школска деца у средњим школама, код нас имају 91% кварних зуба, а рекрути у варошима 80%, док рекрути са села имају само 35%. Рекрути из Београда имали су 95% кварних зуба.

У нас је установљена прва зубна станица за војску 1904 у Београду. За време рата постајала је таква станица у Boдену, кроз коју је прошло 13.000 болесника. (Основана је прилозима једне EHHглескиње Miss Tabutt,)

Данас mocTOjH више зубних станица при војним болницама, а у Београду и зубне школске клинике, као и приватне вубне клинике, приступачне најширим слојевима народа. M. Ш-т-Ћ.

ЗУБУН, женска и мушка хаљина од сукна без рукава. Састављена је из три дела. Разне је величине и са украсима. У СОрбији је махом изобичајена, а носила се у свима окрузима. Оада се носи у Старој Србији, Македонији, Хрватској, Босни, Херцеговини, Црној Гори и Далмацији. Мушки 9. су кратки до струка, док су женски разне дужине и са више aa

ЗУЗОРИЋ ЦВИЈЕТА (тал. Лиглеп), по традицији најлепша Дубровкиња – свога. времена. (око 1555, Дубровник — око 1600, Фиренца). Удала се 1577 за богатог фирентинског племића Bartolomea Pescioni, Te је својом лепотом и својом духовитошћу играла велику улогу у вишим интелектуалним и социјалним жруговима у Фиренци. Њу су опевали од дубровачких песника Рањина и Златарић, а научник Никша, Гучетић посветио јој је нека своја дела. Славили су је и талијански песници,

— -858 —

tap epejb aaa poci asa