Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ских и угарских великаша шротив цара Леополда) настрадао је у лову недалеко од Чаковца у Куршанечком Лугу, смргно рањен од вепра.

Литература: Ф. Шишић, Последњи Зрински и Франкопани на бранику домовине; у делу: Последњи Зрински и Франкопани: Дежелић, Библиографија; у истом

дељу. - М. Прелог.

ЗРИНСКИ НИКОЛА ННЕЗ, бан хрватскодалматинско-славонски = 1542—1556 (1508 или 1518, Зрин (2) — 7/9 1566, (игет). Пре него што је постао баном био је у вези с одметником Кацијанером, коме је дао и град Костајницу. 1539 издао га је и погубио, што су му савременици много замерали, али је тиме учинио услугу краљу Фердинанду 1 и стекао његову милост. Прославио се у боју с Турцима код Пеште (1542). Ускоро после тога био је 3. именован за бана. 1544 учинио је са шураком Франкопаном у Загребу уговор о заједници добара и међусобном наслеђу. У одбрани: краљевства – његово настојање није имало успеха, био помаган од краља. Турци су стално напредовали. 1546 уступио је краљ Фердинанд 5. за дуг градове Pe ОСтригово у Међумурју. Од тога се доба тежиште Зринских пренело из Зрина у Чаковац. 9. као бан није могао Турке у заузимању неких градова, али је у тешким приликама спасао Хрватску и Славонију да их Турци сасвим не заузму. 1556 дао је оставку на банску част, али се и даље старао око одбране својих градова на хрватској крајини око Уне, док није на своју молбу постао сигетски каџетан. 1563 именовао та је Фердинанд за врховног капетана Утарске на десној обали Дунава. 1566 за похода Сулејманова, на Угарску, 9. је погинуо при одбрани тврђаве (Ситета.

Литература: Месић, Зринска ЗвИјезда, 'Гристољетник (Оигетским јунаком. Дио I, Живот Николе Зринскога (1866); В. Клаић, Повјест Хрвата, МУ (1911).

ИМ. Прелог.

"ЗРИНСКИ ПЕТАР ГРОФ, бан хрватскодалматинско-славонски | 1665—1670 (6/6 1621, Врбовац — 30/4 1671, Бечко Ново Место), После завршеног васпитања (БВ. Зрински Никола троф) настанио се у Озљу. Ту је долазио у додир с жарловачким тенералом, Вуком Кротом Франкопаном Тржачким, на гласу јунажом и војсковођом, и са његовом фамилијом. Са синовима Вуковим заједно је четовао против Турака, а 927/10 1641 венчао се с Вуковом кћери, Аном Катарином Франкопан. 1647 учествовао је у рату са Шведима, ваљда већ тада као капетан жумберачких ускока. 8. је на чешком 00јишту војевао с великим успехом. Једном приликом је код Буђејовица спасао краља, Фердинанда Ш од шведекога ропства. По-

јер је слабо,

спречити ·

ЗРМАЊА

сле тога је стално ратовао с Турцима, али је ипак био у спору с немачким краји- | шким официрима, нарочито с генералом Хербертом Ауерспергом. 1653 му је из. Беча забрањено да ратује с Турцима Ha Криту. За то је 3. 1654 ратовао по копну и мору у Далмацији, као млетачки савезник. 1655 победио је Турке код Висибабе, близу Перушића. Овај успех прибавио му је част великог капетана огулинског, сењског и свега Приморја. 1668 провалио је 3. дубоко у турску земљу, попалио више тврђава и запленио богат плен. Исте тодине 16/10 победио“ је Алипашу Ченгића код Јурјевих Отијена, блиsay Оточца. И сам Али-паша пао (је у 9.. руке. После Вашварског Мира, у споразуму с братом Николом, започео је акцију око савеза с Лујем ХУМ. (В. Завера и т. д.) 24/1 1665 именован је за хрватског бана. — 1660 штампао је 3. у Млецима песничко дело: Адријанскога мора Сирена, парафразу мађарске Зринијаде брата Николе. Литература: Ф. Шишић, Последњи Зрински и Франкопани на бранику домовине; у делу: Последњи Зрински и Франкопани; 'Шегвић-Рожић, Неотета баштина у истом делу; Дрекслер, Последњи Зрински и Франкопани П. Неотета баштина у Савременику (1909); 8. Дежелић, Библиографија; у делу: Последњи Зрински и Франкопани.

М. ШПрелог. ЗРИЊСКА ГОРА (САМАРИЦА), планина у Хрватској, између тека: Уне-

Баштре-Бужанске-Глинице-Глине-Купе-Саве, јужно од Петриње. Највећи висови од запада на исток су: Рудинице 411 м, Месајић-брдо 531 м, Дикавац 584 м, Шрисека 615 M, Дуга Коса 485 M, ВБранова Глава 476 м; на северу: Међуторје Брдо 484 M, Романово Брдо 475 м, Метла, 414 м; а, југу: Чулумак 570! м, Љубина 604 M, Хлеб 509 м. Џодножјем планине воде друмови: Костајница—Босанска Крупа, ШПетриња—Глина—Босанска Крупа, Дубица —Сисак—ШПетриња, железничке пруге: Оисак—Глина— Карловац, 'Суња—Костајница —Босанска Крупа, а преко горе воде неколико колских путева. JI: B.

ЗРМАЊА. 1. Река Хрватске и Далмације, притока Јадранског Мора. Извире из снажног врела под Велебитом (Над Врелом 730 м), на висини око 400 M. ШПочиње тећи на југ, али после 14 км скрене под правим углом и даље углавном тече ка западу до утока у Новиградско Море, које је каналом везано са Јадраном. Некад је на своме доњем току вероватно текла подземно, о чему сведочи ваостали природни мост над једном од њених притока. Изнад Обровца има неколико слапова од 7 до 100 м на километар дужине, а испод њега образује до 40 м широке баре. Дужина, тока је 79 км, а површина слива неодређена — може колебати од 907 до

— 851 — +