Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
стоји. 1924 био је број књига: 1380, број листова: 52, број рукописа: 230. Библиотеком се служе ученици и књижевници, а радно је време 8—192 и 15—17 часова.
У. Понић.
АРХИЉЕВИЦА, место у близини ШПрешева и манастира Матејића. Ty je OKO 1349 севастократор Дејан сазидао цркву посвећену – Богородици (Ваведење). Цар Душан хрисовуљама од 1349 и 1354 дао је овој цркви велике прилоге у селима и у имању, а по смрти великог војводе Дмитра, жене му и деце припало је и њетово имање Богородици | Архиљевичкој. 1379 жена Дејанова, »царица« Евдокија са сином Костадином приложила је ову цркву са свом њеном имаовином и са свима селима манастиру Хиландару. Ова црква није још идентификована.
У Архиљевици у селу Норчи (код Прешева) била је и црква Ов. Николе, коју је подитао монах Неофит, звани Ђуроман. И ову је цркву »царица« Евдокија приложила 1379 Хиландару. B. IL
ет. АРХИЉЕВИЦА. ВБ. Карпина, манастир Ваведења, Ов. Богородице.
АРХИМАНДРИТ, првобитно значи старешину над неколико манастира. У византиској пркви име је познато од 5 века. — Први помен у старој српској цркви је из 11 века, када се помиње архимандрит пелатониских манастира, којима је центар могао бити можда у самом данашњем Ђитољу-Монастиру. Када је, ускоро после тога, надвор над манастирима по епархијама поверен нарочитом епископеком чиновнику, званом сакелариј, име А. постало је само почасни наслов за игумане или старешине најугледнијих манастира. Тако је било и у српској цркви, која, како изгледа, није никада примила институпију сакеларија, али је чин А. даван, нарочито у новије време, не толико по угледу манастира, колико по заслугама и личном угледу њихових старешина. Зато у данашњој српској цркви тотово једна трећина – манастирских | старешина – има име и чин А. ЈЕДНЕ
АРХИМАНДРИТ ВЕЛИКИ, име старе-
шине манастира Студенице. (Отарешине осталих »царских манастира« називане су великим игуманима. 2
АРХИРОМАНИ. БВ. Бурнум. АРХИТЕКТУРА. B. Уметност.
АРХИТЕКТУРА CEJbAMUHA. B. сељачка, Градитељство сељачко.
АРХИТЕКТУРА У КРАЉЕВИНИ СХС У НОВОМ ВЕКУ. Општи је карактер архитектуре овога доба: стално замирање свега аутохтонота, нестајање монументалних дела; по мало је прекрила туђинштина сваку уметност код нас. -— На, Хосову свршила је Орбија, али њена је
Кућа
___gor—_
АРХИТЕКТУРА
толема сила створила још. у агонији величанствена дела: Манасија је постала 1408, a смедеревски. град је подигнут . 1430. Дубоки активни мистицизам срп
скога, народа створио је кроз своје владаре“ и велможе многе задужбине, па опет нема од свих безбројних цркава ни две. које би биле једнаке! У тим храмовима, · који су преживели пад царства и дочекали ново доба, у којима су стари краљеви и краљице оставили галерију портрета, сачувала се душа народа. Турци су прекрилили целу земљу, а цркве су се и опет даље градиле: у селу Штрпцима поникао је храм Ов. Николе 1577. Мајстори из Јужне Орбије саградили су цркву у Вољавчи 1749, и тако све до ослобођења. Нису то наравно више величанствене гра-. ђевине, спољашност се црквена кадшто и прикривала, али се зато са више мајсторије израђивала унутрашњост. Чим је ма тде попустио турски јарам поправљали су архимандрити своје цркве. За своје владавине Турци су мало градили: некоја су утврђења подигли, друга доградили. У. њиховим селима нема ничега спомена вредна, тек ту и тамо израђен је лепо двор ког знатнијег човека. Највреднији је рад. Турака био око градње џамија данас их је опет готово сасвим нестало, па мостова, од којих многи и данас служе промету. — У суседној Босни било је за. та четири века мало друкчије. И ту је мистицизам постојао, али пасиван. Богомили нису марили за цркве, и брзо су пригрлили Ислам, немајући ничега свога, чим би му се одупрли. И тако се тамо сачувало подоста од турских грађевина. Од мошеја стоји. на првом месту Хусрефбегова џамија у Сарајеву, саграђена 1530, својом величином и одличном прошлошћу. Хусрефбег је саградио још и куршумлимедресу, безистан, па хан, који је изго“ рео. Због своје фине сликарије важна. је мања џамија у Фочи: Алаџа-џамија, коју је сатрадио 1530 Хасан Навир;, при њеном украшавању суделовали су мајстори са. истока. И Мостар има између својих тридесетак џамија једну знатнију: Карађоз Мошеју, саграђену 1569. Од других се трађевина овога доба сачувала по која бетовска кула, која наличи у свему средње“ вековним кулама, неколике бање, текије и ханови. Како су те зграде биле важне за промет, много су се и градиле, нарочито на цариградском друму. Tako је настао Колубара-хан и Ташли-хан у Сарајеву, а Мехмед Соколовић, рођени Бошњак, сазидао је ишчевли хан код Вишеграда. Од два најзнатнија. моста у Босни, један је саградио Соколовић како напис. казује. То је »на Дрини ћуприја« код Вишеграда, постала, 1571, добро позната. у народној песми. Дугачка, је 170 м, а 18 лукова разне ширине чине њен састав, 450 м диже се над водом. Познатија, је. jom »римека« ћуприја у Мостару, која с једним луком од 27:3 м прелази Неретву
#*