Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

ИБАР. 1. Десна притока Западне Мораве. Протиче кроз Црну Гору, Јужну Орбију и Србију. Извориште му образују велики број потока, који извиру са Омиљевице (Окривена 1.700 м) и Крушевице Планине (Мусина Јама 1.554 м). Одатле до Рибарића И. је већином дубоко усечен у кањонима, и тече ка истоку-североистоку, затим на исток-југоисток, а код Митровице нагло скреће на север, и углавном тако тече све до утока, 5 км испод Краљева, И на доњем току, од Рашке до села. Прогоретице, И. је дубоко усекао корито, те већим делом тече кроз клисуру. Главне И. притоке су с десне стране Оитница и Јошаница, с леве Рашка и СОтуденица. Дужина И. тока је 241 км, површина слива 8470 км“, средња величина пада 2:97 мј/км. По толиком паду И. располаже знатном хидрауличком енергијом: при средњем најнижем водостају са 107.000 НР.

JI. B.

2. Предео око реке Ибра, у Рашкој Области, северним делом у Северној, јужним у Јужној Србији. Зове се по реци И. Област И. пружа се меридијанским шравцем долином реке И. од старе жупе и

тврђаве Звечана на југу, око ушћа (Сит-.

ниде, у дну Косова Поља, па на север до клисуре код старога града Маглича, између планина Троглава и 'Отолова. И. захвата у дужину око 80 км. Шредео око реке И. више Звечана образује жупу (Стари или Ибареки Колашин, а ниже Маглиua, до ушћа у Западну Мораву, жупе Надибар и Подибар. На истоку је И. затворен високим билом Копаоника и његовим северним огранком Жељином, а, на западу Рогозном и Голијом и њиховим огранцима. У ширину захвата И. око 20 км, а бочно се јаче прошири само око И. притоке Рашке, Студенице и Јошанице, чији сливови не спадају у област И., већ образују засебне жуше.

Овакав обласни појам И. потиче из најранијих српских времена. Тако је велики жупан Отеван Немања око 1196 подарио нека села »у И.« својој задужбини манастиру Студеници. А у врхбрезничком родослову наводи се Да је Немања подигао »у И.« цркву Ов. Николе (Никољача или Кончул). И два века доцније имамо о И. као области сличне помене. Тако је кнез Лазар 1387 потврдио властелину Обраду Драгосаљићу | његову задужбину »у И.« цркву Ваведења, и даровао јој је села и засеоке. Мало затим (1389) и патријарх

Спиридон потврдио је ову задужбину »у И.« Најпосле, око 1392, кнез Отеван ЈЛазаревић одузео је властелину Обраду баштину »у И.«, и дао је другом властелину у пронију, а његову задужбину даровао је Хиландару.

Окоро већ у доба првих помена, извори разликују у И. две жупе. Тако је краљ Стеван Првовенчани око 1290, обдарујући своју задужбину манастир Жичу, наредио да буду »оба И.« и још две суседне жупе Јелшаница (Јошаница) и ПШнука (Дежево, у сливу Рашке) »от протопоп свободне«. Окоро читав век доцније (1313—1318) краљ Милутин је подарио својој задужбини, манастиру (Ов. Стевана у Ђањској, једно село »у И.«, а затим је у истој повељи одредио, да духовна област рашког епископа, буде »по Ибру Горњему«, поред још неких других суседних жупа (Јелша- · ница, Ситница, оба Лаба и Држковина). Доњи И. оставио је свакако манастиру Жичи. Познато је да је град Маглич, у Доњем И., припадао српском архиепископу, чија је прва столица била Жича.

Шоред жупа Горњег и Доњег И. у шравој области И. издвајала се и трећа жупа, Брвеник, око истоименог града на ушћу реке Брвенице, леве притоке реке И., ниже ушћа Рашке. Жупа и град Брвеник држао је до 1363 челник Муса, зет кнеза Лазара, када је, по одобрењу цара Уроша, узео у замену жупу и град ФОвечан. Од жупе Брвеника наниже пружала се жупа Доњи И. до испод трада Маглича, а жупа Горњи И. захватала је долину реке И. од ушћа Рашке па на више, до жупе Звечана, односно до Бањске на леBoj и града Трепче на десној страни дДолине ниже Звечана. Баштина и задуже бина Обрада Дратосаљића налазила се У Горњем И. — Доцније, под Турцима и у наше време, име И. није узимано за назив управне јединице, те је сад појам о области И. слабији и ређе у употреби код народа,

(И. је у средњевековној српској држави био средишна и врло значајна област. Овде и у суседним ибарским жупама налазе се краљевске задужбине, ту је била архиепископска столица, а ту су биле и престонице српских владара. — У И. у подгорини. Копаоника, било је јако развијено рударство, о коме има трагова и још из римског доба. У средњем веку И. је имао више рударских и трговачких вароши, из којих се кретао жив трговински

ИО 0 Ž o |