Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

нио И. 1406 добио је И. од бискупа Еберхарда нове повластице, које је потврдио краљ Сигисмунд 1407, а 1438 краљ Алберт. И. је утврђен 1567, по закључку хрватског сабора. У оно доба спомиње се И. више пута као важан браник против Турака. И порука (19/1 1530) бана Фр. Баћанија, премда негативна, да се сабори краљевине Олавоније не држе у И., већ у Крижевцима, in loco зоо, сведочи, да је И. био онда знатно место. 1746 оба су И. била додељена вараждинској жупанији. 1786 десио се у И. пар Јосиф IL. Og je хтео оба И. сјединити у једну гратеку општину, али томе су се противили грађани И Ј. Модестин.

ИВАНИЋ ДЕЛФА, лпотпретседница Кола, Српских (Сестара (6/3 1881, Шодгорица). Родила се у збегу у Подгорици, камо јој је отац, војвода Иван Мусић, побегао по · окупацији Херцеговине. Средњу школу свршила је у Београду, а философске науке учила је у Женеви. Била је наставница на српској женској гимназији у Скопљу, коју је службу напустила, пошто се удала за Ивана И. — И пре своје удаје и после радила је И. врло много на жен-

ском покрету код нас. Оуделовала је као.

оснивач и сарадник готово свих женских и хуманих покрета код нас, као и код

покретања наших листова за женски по-.

крет. Била је од главних оснивача Кола Српских (Сестара и покретач и главни радник Резервне Болнице Кола Орпских Сестара, која је учинила велике услуге српској војсци у рату. У избеглиштву, за време Светског Рата, покренула је И. и организовала шиљање пакета интернираним и заробљеним СОрбима, и одржала знатан број предавања о српском народу и српској жени. 1. JJ.

ИВАНИЋ ИВАН, шеф Одељења, за. Штампу Министарства Иностраних Дела у пенсији (24/6 1867, Бачко Градиште). Гимназију је учио У "Новом Саду, Новом Врбасу и Карловцима, а права, као ванредни слушалац, У Будимпешти. Живо је учествовао у националном животу Орба у Угарској.

Као такав, био је политички много POњен, затваран и интерниран. Из интернације пребегао је у Орбију, одакле је за владе Николе Христића протеран у Румунију, где је остао тодину дана. После абдикадије краља Милана (1889) вратио се (И. у Орбију, ступио у државну службу, те је био консуларни чиновник у Будимпешти, Приштини, Солуну, Битољу, Окопљу, затим у посланству у Цариграду, И најпосле шеф Пресгбироа. 1912 био је секретар за страну преписку у штабу Ш Армије, а за време српско-бугарског рата, чиновник ратног Пресбироа Врховне Команде у Скопљу. По ослобођењу ШПриморја био је прво начелник лешког среза, затим драчког, а после Оветског Рата државни комесар у Вршцу. — Био је уред-

- ИВАНИЋ

ник' разних листова: Трговинског. Гласеника, Цариградског Гласника, Дневног Листа у Београду, Оремца у Илоку и Воље Народа у Шанчеву. Сарађивао је на Застави, у Новом СОаду, Одјеку у Београду и Орпству у Вршцу, и био је дописник разних страних листова. Написао је: Македонија и Македонци, Из црквене историје Срба у Турској у 18 и 19 веку, Буњевци и Шокци, На Косову и др.

ИВАНИЋ МОМЧИЛО, професор гимназије и филолог (2/8 1853, Пивнице, у Бачкој = 983/4 1916, Београд). Свршио је основну школу, гимназију и Велику Школу у Београду, као ђак Даничића и Новаковића. 1879 био је предавач гимназије, 1885 професор београдске ' реалке, 1898 упућен је на рад у Лексикографски Отсек Српске Академије. Џоматао је у радовима, Даничићу и |Новаковићу, преводио је научне и популарне чланке, писао је приказе и реферате, али самосталних радова нема. Купио је вредно грађу за велики речник Орпске Академије дуго година и написао је Оглед (Орпски речник књижевног и народног језика, 1915) Tora речника, како та је он замишљао,

4. B.

ИВАНИЋ МОМЧИЛО – ДР., професор, протозоолог (8/9 1886, Мали Мокри Луг, срез врачарски). Гимназију је свршио у Крагујевцу, природне науке на београдском Университету. Дипломирао је 1910. До 1912 био је државни питомад у Минхену. O. је положио у Београду 1913 (промовисан је тек 19920). За време рата радио је у лабораторији професора, СашПету-ја. Био је асистент зоолошког института београдског Университета. И. ради научно у сталној бактериолошкој београдској станици. — И. научни рад састоји се углавном од серијс расправа из области протистологије (испитивања о слободним и параситским амебама 1—6, први део је уједно дисертација, остали су штампани по већини у Раду). Цитолошки је рад: Трагови промитотичке деобе у неких метафита (Рад, 228). Публиковао је и неколико мањих радова на немачком језику. J. XX.

И. се бави и политиком. 28/11 1990 иза; бран је за народног посланика Уставотворне Окупштине. Као противник 06знане и због размимоилажења у уставном питању одвојио се, као независни радикал, од радикалне странке, и био је главни сарадник и уредник листа Радикал, чији је власник био (Отојан ШЏротић. Кад је организована независна радикална странка, И. је постао први секретар њеног главног одбора. Раније је био главни сарадник Оамоуправе, а радио је и на Трибуни, Трговинском Гласнику, Обзору, Новом Животу, Новостима и др. А

OUR