Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

ИВАН УШ

је ослободио (1387) ропства, добио је од Сигисмунда за сва времена град Цетин с клокочким котаром (25/11 1387). Шосле смрти брата (Стјепана (1390) био је кнез Иван једини тосподар великих поседа. Ивана су нарочито ценили у Млецима, па и у другим талијанским градовима, (Анкони и Фиренци) имао је пријатеља. Кад је Отјепан Твртко овладао целом Далмацијом до Задра и Хрватском од Цетине до Зрмање, једини је Иван остао веран Марији и (Оигисмунду. 1392, после 'Тврткове смрти, кад су неки великаши пристали уз Ладислава Напуљца, а неки уз босанског краља Дабишу, именовао је Сигисмунд Ивана јединим баном хрватским (1392—1398).

Литература. Клаић, Крчки кнезови Франкапани (1901). М. П-г.

ИВАН УШ, папа 872—882. Био је 20 година архиђакон римске цркве, и као такав сарадник Николе 1 и Хадријана П. У духу ових "великих претходника, И. се енергично борио за универсалност цркве, и у ту сврху тражио је веза са Французима, Оловенима и са Византијом. — И. је имао много разумевања за идеје Ов. Ћирила и Метода. Са великом одлучношћу отео је Ов. Метода из руку баварских бискупа (873). Једнострано информисан, забранио je 8783 словенско богослужење, можда баш зато, да би могао лакше бранити Методову црквену организацију против немачких противника. Но после фразговора са самим Ов. Методом, одобрио је словенску литургију (880). Пошто је био у пријатељским односима са (Ов. Методом, успео је да задобије поверење словенских кнежева. Био је у пријатељским односима са моравским кнезом Светопуком, панонским Коцељем, хрватским Jloмагојем, (Седеславом и Бранимиром, са српоеким кнезом Мутимиром, са словенским, далматинским бискупима и са бугарским кнезом Михаилом. Мутимиру је 873 препоручио да призна црквену власт панонског архиепископа Метода. Особито су пријатељски били И. односи са Хрватима под кнезом Бранимиром (879—899). Моравски кнез Оветопук желио је да стави Моравску под покровитељство И., и био је спреман, да за то жртвује Метода и словенско богослужје, али И. је бранио Метода и против Оветопука. У жељи да ослободи јужну Италију од Сарацена тражио је И. помоћ и од Византије, и за цену ове помоћи признао је цариградског патријарха Фотија. — И. је био човек великих способности и ванредне енер-

тије, али мало опрезан у бирању сретестава,.

а политичке прилике нису биле повољне за његове смеле планове. Ф. Гривец.

ИВАНЕЦ. 1. Оело у Хрватској, у жупанији Вараждин, котар Иванец; на северном подножју горе Иванчице, у долини реке ФБедње; железничка станица пруге Вараждин—И—Голубовец. Има, 1837

становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, котарску област (Иванец), котарски суд, римокатоличку жупу, 2 основне школе. И. је главно рударско место у Иванчици. Угљеничко-Индустриско Д. Д. копа добар лигнит (1992: 61.814 тона), 2 млина. — Стари двор у И., који су од почетка 16 века држала властела Ре ћеб де Сетгзе, а од 1740 Ердеди, добили су касније потомци Петеоваца Кукуљевићи. Ј. М-н.

2. Рудник угља, код истоимене станице у Хрватској. Овојина је Угљенокопног Индустриског Д. Д. Утгаљ је лигнит, има преко 3000 калорија. Запослено је око 400 радника, а производња се креће око 60.000 тона годишње. СЕЈ,

ИВАН РАВЕЊАНИН [Johannes de Ravenna) mpesaHMeHOM Malpaghini, mamgjaHски научник (око 1345, Равена — око 1490, Фиренца). Био је један од првих талијанских хуманиста и ученик Петраркин, у чијој је кући у Шадови живео преко три године као писар. Учио се и учио је у разним талијанским градовима; 1384 до 1387 био је нотар у Дубровнику, а најпосле је био учитељ високе школе у Фиренци. Из времена када је био у Дубровнику остале су нам од њега две још неиздане ствари: збирка писама разним пријатељима у Италији и Нзфопа Кадиз, која је управо само опис Дубровника и његова државног уређења, са нешто историчких података до његова времена. Обе ствари за нас су врло важне, јер је И. у њима исказао своје, врло неповољно, мишљење о културном и интелектуалном животу тадашњег Дубровника.

Литература: Ф. Рачки, Прилози за повиест хуманизма, (Рад, 74). их

ИВАНИЋ-ГРАД у Хрватској, у жупанији Беловар-Крижевци, котар Чазма, на левој обали Лоње; железничка станица на прузи Дуго Село—И.Г—Новска. Има 888 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, православну парохију, основну школу, штедионицу. Од И. 4 км североистоку налази се општинско и жупно место Клоштар Иванић с фрањевачким самостаном. И. је старо место. Већ је од 12 века, као

и Чазма и Дубрава, припадао загребач-

ким бискупима, којима га је по свој прилици даровао краљ Владислав I, kam je основао загребачку бискупију (1094). Испрва је »горњи« Клоштар Иванић био знатнији од »доњега« (И. Онде је био колудрички самостан (1926—1551), по коме је ваљда и месту ознака »Клоштар«, и трад Сазтши, столица жупаније иванићске, којој је жупан био загребачки бискуп. Већ је 1295 И. добио неке повластице од бискупа Ивана I, koje су пропале 1386, кад је бан Владислав од Лученца опле-

= 4