Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

ступио је 8/10 1851 у Војну Академију. 6/11 1856 унапређен је у чин артилериског потпоручника. Исте године послат је у Француску, где је 1856—1857 свршио политехнику, а 1858—1859 Ђђенералштабну Академију у Паризу. 1859 произведен је за артилериског поручника, 1863 за ђенералштабног капетана 1 кл., 1870 за мајора, 1876 за пуковника. Као поручник 1859 био је на служби у опште-војном одељењу главне војне управе. 1860—1868 био је при ађутантури Њ. Ов. Кнеза (Михаила). 1865 био је деташован посланству у Цариграду, као војни изасланик. 1868 до 1872 био је на служби у Министарству Војном, 1879 био је начелник опште-војHOT одељења Министарства Војног, 1874 био је први ађутант Њ. Ов. Кнеза и од априла исте године као почасни ађутант Њ. Ов. Кнеза био је министар Грађевина. 1875 био је управник Војне Академије, 1876 био је начелник штаба Врховне Команде. По свршетку рата 1876 био је по други пут управник Војне Академије. У рату 1877—1878 био је командант 2. Шумадиске дивизије, по завршетку рата по трећи пут управник Војне Академије, на ком је положају и умро. Сем чланака у војним часописима штампао је дело Четничка војна. ДА.

ИВАНОВИЋ ЉУБОМИР, сликар, графичар (12/2 1882, Београд). И. је свршио 4 разреда гимназије и уметничку школу у Београду (1905), а потом је 1909 дипломирао, с медаљом, у минхенској Оликарској Академији, код професора ЈЛевца и Вагнера. 1909 постављен је за наставника вечерњег акта и цртања главе и акта у уметничкој школи у Београду, где се и данас налази. Учествовао је на Џрвој Јутословенској“ Изложби, као ђак, а после и на свим осталим, као и на свима изложбама Ладе, а 1919 приредио је у MBeoграду своју колективну изложбу, 1921, пак, с 'Ђ. Јовановићем вајарем заједно. 1921/292 бавио се у Паризу на студијама годину дана, и тамо два пут излагао У Великом (Оалону. Неколико пута је обилазио ради студија Србију, а после рата у три маха пропутовао је Стару Орбију и Македонију. После школе сликао је највише портрете и ентеријере, а после се специјалисао у цртежима оловком. У тој грани уметности ужива врло лепу репутацију, и код нас и на страни,

ИВАНОВЦИ. B. Хоспиталци.

ИВАНОШИЋ АНТУН, песник. Био је жупник у Чађавици, у Олавонији. Осамдесетих година 18 века живео у Загребу, а онда, је постао жупник у Штефању, крај Крижеваца, где је ваљда и умро. је издао Опивање сличнорично гроба Јосипа Антуна Чолнића (1785), лепу алегориску шпригодницу поводом смрти (Hскупа ђаковачког, и књигу (Овемогући неба и земље (Отворитељ (1788), где је

ИВАЊДАНОНКИ АТЕНТАТ

опевао постање света и човека, а велики део књиге запрема полемичан · предговор против просветитељског рационализма. У пригодницама Пјесма од јунаштва витеза Џехарника (1788) и Писма од узећа турске Градишке (1789), опевао је две епизоде из рата Јосифа П с Турцима. У прве две књиге поводио се И. за барокном песничком дикцијом А. Канижлића, а У последње две пригоднице певао је по изгледу народне песме као најбољи настављач А. Качића.

Литература: Б. Водник, Славонска књижевност у 18 вијеку (1907).

ИВАНЧАН ЉУДЕВИТ ДР. каноник и историк (2/8 1853, Загреб). Основну школу, гимназију и богословију свршио је у 9агребу. 1875 заређен је за свештеника, 1876 постао је капелан у Загорској Каменици, па катихета у Беловару :и у Загребу (1878), 1880 жупник у Забоку, 1895 у СОтењевцу, а 1906 каноник у Загребу. 1909 промовисан је у Риму за доктора канонског права. Сарађивао је у Вјеснику Земаљског Архива и у Вјеснику Хрватског Археолошког Друштва, солидним расправама историског и. литерарно-историског значаја. Уредио је ризницу Отолне Цркве у Загребу. Велико дело И., Повијест загребачких каноника, спремљено је за, ПТ идо

ИВАНЧИЦА, планина у Хрватској, део Хрватског Загорја, између река: Бедњегорњег тока Лоње-Крапине-Великог Потока, југозашадно од Вараждина. Било јој је саграђено од мезозојског кречњака, а. северно и јужно су терцијерне творевине. И. је испросецана раседима, чиме јој је одређен правац пружања од запада на исток. Највећи су висови у томе правцу: Кошеница Гора 732 м, кота 798 м, Иванчица 1.061 м, Градиново 778 м, Хам 678 м. (Северно је подгорје обрађено, смењују се њиве са виноградима и ливадама; брежуљци су покривени боровином и проређеном храстовом шумом. У вишим деловима планине шревлађује буква, која се око врхова меша са четинарима. Јужни су брежуљци већином засађени виновом ловом. Због кречњачког састава И. на планини је доста пећина, од којих су повзнатије Жрвена, Јеленова и Господско Пешће. Оеверним подножјем И. пролазе железничка пруга и. друм Вараждин—Голубовац, источним и јужним, Вараждин—Коњшћина — Забок — Загреб, западним води друм Голубовац—Белеци, а преко планине друмови Вараждин—Завершје—Будиншћина, и 2. U II O VO

ИВАНШЋИЦА. ВБ. Иванчидца.

ИВАЊДАНСКИ АТЕНТАТ. 24/6 1899 око 6 часова по подне Ђура Кнежевић, бивши пожарник, пуцао је из треволвера на краља Милана, тада команданта активне војске. Атентат се десио недалеко од

— 0