Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

ИВАЊИ

Калимегдана. Краљ Милан је само окрзнут, а његов ађутант лако рањен. Атентатора су ухватили кад је скочио у Саву, и одмах затворили и оковали. Истога, дана ухваћен је у Пожаревцу шеф радикалне странке Никола Шашић, спроведен у Београд, затворен и окован. Оем њега, стављени су у притвор, под истрагу и у окове још неки прваци радикалне странке. 28/6 проглашено је ванредно стање у Београду и подунавском округу, и установљен је преки суд. Број анонимних достава против појединих опозиционара био је врло велики. Извршен је претрес у редакцији Дела и Одјека и по другим становима у Београду и унутрашњости. Радикални листови обустављени су, скупови су забрањени. Из народа су, утицајем власти, из страха и из династичне ревности, слате честитке за срећно спасење бившег краља, и долазиле су многе депутације да му лично честитају. Било је и доста радикала, који су се одрекли радикализма. Истрагу о атентату водили су чланови управе града Београда, Н. 'Трпезић и М. Ђорђевић, а после су одређени sa иследнике Васа Симић, претседник београдског првостепеног суда и Сава Ђукић, судија из Зајечара. За шретседника преког суда наименован је био Лаза Поповић, а за чланове Таса Кузмановић и Алекса Отевановић. Државни тужиоци били су Васа Симић и Жика Јоксимовић. Претрес је почео 27/8 1899. Највећи део оптужених држао се храбро и достојан ствено, нарочито Отојан Шротић, Аца (СОтанојевић и Иван Павићевић. Из одбране оптужених и говора њихових бранилаца јасно се видела њихова невиност. Против њих није било никаквих доказа, сем неких тврђења атентатора Кнежевића, од којих је он већи део порекао у току шретреса. Оптужене је највише теретио JI. Крезовић из Плеваља, за кога се с правом веровало, да га је полиција уплела у процес, као свога повереника. Готово сва српска штампа ван Орбије и најбољи европски листови узели су у заштиту оптужене прваке радикалне странке. Шре пресуде, 11/9, Никола Пашић је дао пред судом изјаву, да жали, што није с довољно енертије сузбијао антидинастичне елементе у радикалној странци, што није разумео владу од 11/9 1897, што није распустио радикалну странку, што је увредио краља Милана и није га молио за опроштај, и што није порадио да радикални кабинет 1894 допусти краљу Милану повратак у Орбију.

Пресуда. је изречена 13/9 1899. Осуђени су на смрт: атентатор Кнежевић и. бивши народни посланик Ранко Тајсић; на 90 година робије у тешком окову: Влајко Николић, пуковник у пенсији, Џетар Ковачевић, Михаило Димић, Дим. Крезовић, Прота Милан Ђурић, Радомир Милинковић, Љуба Живковић, Иван Шавићевић, Ђока Новаковић, Отојан Протић и Анта

Урошевић. На 9 година затвора осуђен је Коста (О. Таушановић, бивши министар, на 5 година затвора Никола ШП. Пашић, Анђа, жена капетана Младена Јовановића, Гаја Милорадовић, Јован Стевановић, Јован Тодоровић, Милан и Јован СОтевановић и Јован Рајковић. Ослобођени су као невини: Аца Станојевић, бивши народни посланик, Урош Пантић, капетан Младен Јовановић, Ђока Стојковић, Адам Савић и Настас Маринковић. Шре претреса прекинута је даља истрага над Др. Ђоком Николићем и Др. Владом Ђорђевићем. Оптужени Живко Анђелић, начелник окрута подринског, обесио се у затвору 96/8, а Ранко Тајсић и А. Урошевић били су ван домашаја српских власти. Никола Пашић помилован је на дан изрицања пресуде. Атентатор је стрељан по прочитању пресуде, а остали осуђеници издржавали су своју казну до женидбе краља Александра са краљицом Драгом (1900), када. су помиловани. Ј. Продановић.

ИВАЊИ ИШТВАН, мађарски историчар (17/19 1845, Лугош — 7/7 1917, Суботица). Од 1875 био је шрофесор у (Суботици. Највише се бавио историјом Суботице и Бачке. Од радова, који се односе на нашу. историју, најзнатнији су ЗлађабКа tortćпеће и Васзђодгов уагтебуе 101 гај 05 #бге пети ћејупеутата. 1. 1.

ИВАЊИЦА, варошица у Србији, у Paшкој Области. Има 950 становника. На. реци је Моравици. Среско је место. Има пошту. Оточно је тржиште.

Литература: Р. Ускоковић, Ивањица (Гласник Географског O 6).

ИВАЊИЧКА ЗАДРУГА. (Основана je

1889. Централа · Ивањица. Капитал je

150.000 Дин. Н. С ИВАЧКОВИЋ СВЕТОЗАР, архитект (10/12

1844, Делиблато — 30/1 1924. Београд).

Високу Техничку Школу учио је у Ђечу, а 1869—1874 учио је специјалну школу за класичну и византиску архитектуру на Академији за пластичне уметности у Бечу. Радио је као архитект и инспектор Министарства Грађевина. Главно му је дело пројекат и изградња шпанчевачке православне цркве. Осим тога, градио је многе цркве у предратној Србији. Као добар архитект И. је био позван од српске државе и реформисао је грађевинску струку. Покренуо је оживљавање и уједињење удружења инжињера и архитеката. e

ИВЕЗИЋ ГЕРАСИМ ДР. лекар (14/6 1876, Брус — 9/2 1915). Гимназију је свршио у Крушевцу, медицину у Бечу (1908). Био је срески лекар. Учествовао је у Daтовима, 1912—1915. Писао је у Српском Архиву и Народном Здрављу, преводио је Хекла, Рунге-а. Радио је на лепој књижевности, сарађивао је на Српском Књижевном Гласнику, Искри, Колу. Бавио се и уметношћу и из Ђеча је редовно слао

= 10. — :