Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

извештаје о сликарским изложбама, највише Искри (Писма из Беча). o ИВЕКОВИЋ ОТОН, сликар (17/4 1869, Клањец, вараждински округ). Учио је Оликарску Академију у Бечу, затим је наставио студије у Минхену и Карлсруе. 1894 вратио- се у Загреб, где је именован за учитеља цртања у реалној гимназији. 1908 постао је професор Уметничке Школе, а сада је професор на Уметничкој Академији у Загребу. И. је много путовао по балканским вемљама, Италији и Немачкој. 1908 био је претседник Јутословенског Уметничког Друштва Ладе. Излагао је у Загребу, Београду, Љубљани, Софији, Паризу, Копенхагену, Петрограду и Прагу. 1923 изложио је у Београду свој велики триптих: · Кајмакчалан-Добропоље-Козјак. Највише је обрађивао мотиве из хрватске историје. Утиске са својих путовања описао је И. у чланцима: Џабирци с пута по Италији, Иверје с пута по Америци, а у Колу Хрватских Уметника штампао је свој Поглед на умјетност у Јужних Словена. : А. Ш. ИВЕКОВИЋ ЋИРИЛ, професор Техничке Високе Школе у Загребу (1/6 1864, Клањепц). Основну школу свршио је у Клањцу, реалну гимназију у Вараждину и Загребу, а Вишу Обртну Школу у Бечу.

1885—1886 био је учитељ клесарства на -

обртној школи у Загребу, 1886—1889 студирао је архитектуру на Уметничкој Ажадемији у Бечу, затим је практично радио код проф. Хазенауера на традњи дворског Музеја и двора у Бечу. 1890—1896 служио је као архитекта код босванско-херцеговачке земаљске владе у Сарајеву, а 1896—1990 као архитекта за богоштовне зграде, у ранту грађевинског саветника, код намесништва у Задру. 1920 изабран је за редовног професора архитектуре средњег века на Високој Техничкој Школи у Загребу. Градио “је мноте католичке и православне цркве, јавне и приватне зграде у Далмацији, већницу у Сарајеву и т. д. И. је специјално радио на истраживању наших старина у Далмацији и Црној Гори. Међу осталим је 1899—1903 и 1910 до 1911 водио радове на ископавању у Асерији (код Бенковца), а 1912—1924 у Ђурнуму (код Кистања). Резултате својих истраживања, објављивао „Je у разним стручним часописима. Већи су И. научни радови: Die EntwicklunpP der mittelalterlichen Baukunst in Dalmatien {1910), Die romische Stadt Doclea in Montenegro (1913, у заједници са П. Отикоти-ем и М. Јелићем; издање Академије Наука у Бечу), Dalmatiens Architektur und Plastik (1910 до 1914 и 1926, свега 8 свезака атласа и текста), Буње, чемери, пољарице (1995, у Миленијском Зборнику Југославенске Академије), Грађевно умјеће у Далмацији 10 до 16 стољећа, (1926, у Миленијском Зборнику Матице Хрватске). Р. Кушевић.

ИВКОВИЋ

ИВЕКОВИЋ ФРАЊО ДР. (10/9 1834, Клањец, у Хрватској — 2/8 1914. Загреб). Учио је теологију у Загребу, Џешти и Бечу, где је постао доктор теологије (1866). 1866 постао је професор библиских наука Старога Завета у загребачком надбискуп ском Лицеју, 1874 редовни професор теолошког факултета у Загребу, а од 1886 заменио је професуру каноникатом загребачке првостолне цркве. Главна И. дела су: Хрватска Зриниада према Мађарској (Књижевник, Ш, 319—335). По материјалу Ив. Броза и своме новосакупљеном материјалу издао је 1910 Рјечник хрватског језика, потпунији од дотадашњих, али још увек недовољно потпун. И у њему се не води рачуна о језику новијих књижевника друге половине 19 века. ЏШисао је расправе о језику у Раду (162) и Наставном Вјеснику (19).

Литература: Католички Лист (1914, 11—12); ЈБетопис Југославенске – Академије (38, 63—76). Б.

ИВИСИНИ. 8. Убичини.

ИВИЧЕВИЋ СТЈЕПАН, публициста и политичар (24/1 1801, Макарска — 16/12 1871, Макарска). Био је необично талентован самоук. У раној младости занимао се филологијом, математиком, историјом, философијом и правом. 1818 постао је чиновник код претуре у Макарској. 1890 ухапшен је тобож због договарања с карбонарима. У истражном затвору провео је готово две године. — И. је почео књижевним радом у Гајевој Даници Илирској и у Зори Далматинској, одушевљавајући се за илирство и словенство. 1848 изабрала га је Макарска за бечки уставотворни – парламенат. После премештења уставотворног парламента у Кромјериж, радио је И. веома агилно у различитим парламентарним одборима; упутио је и адресу Макарске бану Јелачићу за присаједињење Далмације Хрватској. После распуста уставотворног парламента, вратио се И. у Макарску, где је био начелник 10 година. 1851 публиковао је расправу о увођењу хрватског језика у далматинске уреде, и тражио је оснивање хрватске гимназије. 1861 изабран је у сплитском котару да учествује на банској жконференцији у Загребу, али тадашњи далматински намесник спречио је његов одлазак у Загреб. И. је ипак учествовао Ha хрватском сабору 1861 Kao гост. Његов мандат за далматински сабор био је шоништен, због велеиздаје, што је тобоже починио 1820. 1871 био је И. посланик Ha далматинском сабору, где је тражио сједињење с Хрватском. Последње тодине провео је у Макарској, бавећи се књижевношћу и науком.

Литература: Јубиларни број Haродног Листа, 1912, 69. М. Прелог.

ИВКОВИЋ ЂОРЂЕ, власник штампарије, папирнице и књиговезнице (1858, Сомбор

НИЦИ