Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

ИЗМОРНИК

да даје мишљења по појединим законским питањима.

Кривично-правни отсек (Оавета је до сада израдио пројекат кривичног ваконика, с кратким мотивима (објављен службено 1929), пројекат кривичног сутског поступка (довршен 1922), пројекат закона 0 иступима с поступком ва њих, с кратким мотивима (довршен 1993), пројекат закона о пороти и пројекат закона о извршењу казне (довршени 1922). Шриватноправни отсек је до сада израдио извесан део пројекта грађанског законика, затим пројекат редовног трађанско-сутског п0ступка и у неколико пројекат трговачког законика, пројекат вакона о меницама и чековима и пројекат стечајног поступка. Оба су отсека заједно израдила пројекте закона о уређењу судова, закона о судијама и закона о јавним правозаступницима. Ни један од поменутих довршених пројеката није још постао законом.

Министарство за. Изједначење · Законодавства је од своје стране израдило пројекте више управних закона, потребних за извршење извесних административних уставних одредаба. По доношењу Устава, од 28/6 1921 више пројеката ових закона, израђених пре или по том, постали су законима. Тако је од овог министарства потекао Закон о општој управи од 26/4 1991, Закон о обласној и среској самоуправи од 26/4 1992. Тако су исто и друга. министарства израдила пројекте више закона из свога ресора, и од њих су неки после обнародовања Устава Постали законима. То је случај на пр. са Законом о заштити јавне безбедности и поретка у држави од 2/8 1991.

Ради задовољења – новопојављених потреба и ради изједначења законског регулисања извесних правних односа, чије се изједначење сматрало неодложним, а Због немогућности законодавног рада од стране“ Привременог Народног Шретставнише тва, које је требало да врши улогу законодавног тела пре 'Уставотворне Скупштине, изабране 28/11 1920, Влада је била, узела на себе законодавну функцију. Тако су се пре Устава појавиле многобројне уредбе и укази, са силом закона, и привремени закони. То је случај с уредбом о становима, од 29/5 1920, замењеном уредбом (о' становима. и закупима, зграда, у опште од .8/4 1991, с указима од 999 1919 и од 16/3 1991 о проширењу гл. 9 и 10 српског казненог законика, на целу државу, с привременим законом за изборе општинских часника од 12/5 1990, с указом од 19/8 1919, којим су Војни Казнени Законик, Закон о поступку војних судова у кривичним делима и многи други војни закони проширени на целу државу.

Како би се при редовном законодавном поступку Народне Окупштине тешко могло ва краћи низ година извршити изједначење целокупног законодавства, установљен је у чл. 133 Устава скраћени за-

конодавни поступак. Према њему један ужи скупштински одбор, т. BB. Законодавни Одбор, састављен од 49 члана, врши углавном законодавну функцију Народне Скупштине, уколико је у питању изједначење постојећег законодавства. Овај скраћени поступак може се применити за пет година по ступању на снагу Устава. Благодарећи овом кратком поступку изједначен је до сада; известан део законодавства. У Уставу је такође установљен скраћени поступак за озакоњење поменутих многобројних владиних уредаба, указа и привремених закона, да би им се што пре дао карактер правих закона. То је учињено у чл. 130. За њих је овде прописано, да ће и у будуће важити као закони, док се не измене или не укину. Али их Блада мора у року од месец дана по ступању на снату Устава од 928/6 1921 поднети ради прегледа поменутом Законодавном 'Одбору. Одбор мора у року од пет месеца донети одлуку о свакоме у своме пленуму, да ли га задржава без измене или га мења или укида, и те се одлуке морају као закони обнародовати. Уредбе, о којима Одбор у овоме року не донесе никакву одлуку, важе иу будуће у целини, а оне, које Влада у поменутом року није шослала Одбору, престају да важе. Највећи део владиних 'уредаба, указа и привремених закона, издатих пре Устава, узакоњен је на овај начин. Они од њих, који су од Законодавнот Одбора измењени и. допуњени, обнародовани су као закони, док су остали задржали свој стари назив. Тако је уредба о становима и закупима зграда у опште од 8/4 19921 обнародована као Закон о становима од 30/19 1921, док је уредба о убрзању рада код сутских и иследних власти од 929/6 1991 остала и даље у важности под тим истим називом, и ако је она од тада постала правим 88– KOHOM.

Литература: TT, Giyanovitch, L'ćtat du droit et de la science juridique serbe et le travail legislatif dans le Royaume des Serbes, Croates et Slovčnes, y Bulletin de la Socićtć de legislation comparće (1925, 437—451),

Т. Живановић.

ИЗМОРНИК. B. Морава Бинча.

»ИКАРУС« А. Д. ПРВА СРПСКА ИНДУСТРИЈА АЕРОПЛАНА, АУТОМОБИЛА И СТРОЈЕВА, у Новом Саду. Основано је 1923. Капитал је 5,000.000 Дин. Израђује аероплане. С. JJ.

ИКОНИЋ ДРАГОМИР MP. професор, новинар (5/10 1883, Чачак). Овршио је

учитељску школу у Јагодини, а философ-

ски факултет (група ~ педагошко-пенхоmomka) y Цириху. Провео је као учитељ. у Миланци и Лазаревцу пет година. 1908 до 1912 био је на студијама у Швајцаској, које је због рата морао прекинути. Крајем 1913 промовисан је на циришком

== о =