Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

Университет у Загребу. После је био на специјалним студијама у Лајпцигу и у Атини. Био је тимназиски професор у Затребу, а од 1894 професор грчке филолотије на загребачком Университету. Сад је у пенсији. — Писао је уџбенике за средње школе и преводио је с грчког. Највеће му је оригинално дело Повијест грчке књижевности у 2 свеске (изд. Матице Хрватске). Поред тога, бавио се М. граматиком хрватскосрпског језика, специјално CHHтаксом, те је у Раду написао више расправа из тога подручја. 4. B-u.

МУСЛИМАНИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Босна је од 12 века била поприште огорчених верских распри. У њој су се 60рила, углавном, три верска елемента: православни, ботомили и католици. Богомили су од 13 века сматрали себе »правим Бошњадцима«, а своју су веру оглашавали народном. Православни су постепено продирали из Хума, где су имали јак корен, и са источних страна. Католике је понајвише помагала мађарска влада, која је од 1136 вршила врховну власт у Босни. Мађарска влада помагала је католички елеменат из истих разлога, из којих су Византинци поматали ширење хришћанства међу Србима и Бугарима, или Немци меby Словенцима: преко вере хтели су да обезбеде свој политички утицај. Кадтод је мађарском двору требало да врши оружане акције у Босни, из својих политичких потреба, он је увек наводио разлоге, да то чини у интересу католичке вере. То је био разлог, да се богомилски покрет, противан мађарским тежњама, схватио као народни, и да су богомили, током времена, постали не само верска, него и политичка, опозиција.

Током 15 века, кад је турска сила почела, да осваја на Балкану, у Босни су била два љута противничка табора, као и у Орбији пред пад деспотовине: једни су били за, то, да се чува босанска краљевина помоћу Мађара и у уској вези са њима, док су други, после дугих векова, борбе да се ослободе мађарске власти, тледали у Турцима добродошао елеменат, да се сузбије мађарски утицај. Као што су раније многи босански великаши, па чак и владари, прелазили у католичку веру, да би избегли мађарске ударце или да би, у нужди, добили мађарску помоћ, тако су током 15. века чинили и са преласком у ислам. Неначелност у верским убеђењима. извргла се током времена у спекулацију и цинизам.

У 15 веку постоји читав низ лица из најугледнијих великашких хришћанских породица, која су прешла, на ислам. Прва политика турских султана ишла је систематски за тим, да се преко тих лица врши утицај у њиховим областима. Тажо је чињено у Грчкој, у Орбији, па и у Босни. У Србији је класичан пример ва то случај браће Ангеловића, од којих је један био

МУСЛИМАНИ У БООНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

румелиски беглербег, а други српски велики челник и вођ туркофилске странке у деспотовини. У Зети је сличан случај. Да делује на тамошње становништво, султан је једном потурченом члану владајуће куће Црнојевића, Окендербегу, дао на. управу целу област. Чувени турски намесник у Скопљу и везир у Босни, Исабег, био је, исто тако, хришћанског порекла. У Босни, у 15 веку, има неколико; чланова. јаких хришћанских ~ породица, који су примили ислам. Такви су: Окендер-бег Михајловић, који је био војвода у ВБрхбосни, Синан-паша Боровинић, санџак-бег врхбосански, Ахмед-бег Вранешевић и Мехмед-бег Обреновић, санџаци херцеговачки, и др. Око 1471 примио је ислам и трећи син Херцега Отепана, Отеван, који се назвао Ахмед-бег и постао велики везир и зет султанов. У рогатичком срезу постоји село Бранковићи, чији је предак Махмут Бранковић у вези са деспотеком кућом Бранковића. Из Босне је и Мехмед-паша (Соколовић, један од најглавнијих | везира турске · царевине 16 века. За порекло највећег дела босанско-херцетовачког муслиманског елемента нема јачег доказа него што је то, да им је матерњи језик српскохрватски. Турски и арапски учили су они само у школи, војсци и администрацији. Њихово писмо је било све до окупације (1878) ћирилица, т. зв. беговеко писмо, »босанчица«, коју су они сами звали »стара србија«.

Када је турска сила покорила балканске хришћанске државе, процес ислами-

зације ишао је брже и ширио се и на дру-

те кругове, сем на великаше. У широке народне кругове, у села, улазио је ређе и углавном са мало успеха. Турци сами нису првих векова силом натурали своју веру ником, сем хришћанској деци, узетој у јаничаре; нису чак спречавали ни верску активност православној и католичкој цркви, али су давали предност и повластице људима своје вере, и то је многе привлачило, да им се придруже.

У Босни и Херцеговини нову је веру прихватио један део богомила. Православни и католици држали су се чвршће своје верске организације. Муслиманске редове попуњавали су у нашим земљама и прави Турци, које су управне власти из Цариграда, по потреби службе, упућивале у покрајине, и од којих је један део: ту остајао стално. Од таквих досељеника, из Мале Азије потиче на пр. позната бетовска кућа Ченгића, чији је предак Исфендијар-бег имао имања далеко на НЕуфрату. На турско порекло указују и ова имена данашњих славизираних босанских муслиманских породица: Кајтази, Кемуре, Фирдуси, Бехрами, Коркути, Бехмени, Хулусије и сл. Притисак Турака, нетрпељивост, зулуми и прогони долазе од краја 16, а нарочито од краја 17 века, после, разних устанака хришћанске раје, која је пристајала уз турске непријатеље. Му-

998.