Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

МУСЛИМАНСКА ТРГ. И ОБРТ. БАНКА

слимани, који су у 17 веку морали напуштати Далмацију, Славонију, Боку и ЈЛику, повлачили су се највише у суседну Босну и Херцеговину, озлобљени ради тубитака и кивни. Најљући херцеговачки

М. били су Корјенићи, који највећим де-, лом потичу од прогнаних М. из Боке, као.

и становништво »проклетог« Лијевна од далматинских муслиманских бегунаца. На почетку 19 века велики део муслиманских избеглица из западне Орбије прешао је у источну Босну, и ту се населио. Тако су на пр. брчански Кучукалићи потомци познатог дахије из првог устанка.

По попису становништва у Босни и Херцеговини од 1879, М. је било 448.613 (38:73%. целокупног становништва). После тога, т. ј. после окупације Босне и Херцеговине, М. се селе у Турску, и стога њихов прираштај, у размери с осталим конфесијама, видно опада. 1885 њих је било 492.710 (односно 36'88%), 1895 Taj проценат пада на 34:99% (548.082), 1910 има их тек 3225% (612.187), ај по статистици од 1921 проценат је пао на 31:1% (588.247).

Највећи део М. налази се у источном делу Босне, у окружјима: сарајевском (44:7%) и тузланском (41:2%). М. је становништво претежно градско. Готово сва већа места Босне и Херцеговине имају око половине становништва М. У Сарајеву њихов је проценат 35'5%, у Тузли 47'5%, у Бањој Луци 445%, у Мостару 44%. У другим неким местима проценат М. још је већи (у Цазину 78:5%, у Чајничу 66:8%, у Фочи 65%). Укупан проценат свега градског становништва Босне и Херцеговине давао је за М. (1910) 50:76%.

Највећи део босанско-херцеговачких М. градског елемента био је ага, са већим или мањим бројем кметова. Џо статистици од 1910, било је у Босни и Херцеговини 10.463 ага са 40.460 породичних чланова. Од тога су 91% били М. Од кметова у опmre само су 5% били M. Стога је сасвим разумљиво, да је аграрно питање у животу босанских и херцеговачких М. било једно од најважнијих, и да они нису пристајали на његову ликвидацију у смислу кметовских жеља.

У животу Босне и Херцеговине М. су оставили врло видна трага. За време успона турске силе развила су се главна места данашње вемље, Сарајево у 15, Мостар и Бања Лука у 16, Травник у' 17 веку. Сарајево је, и по имену и по карактеру, чисто турска творевина. У Мостару и Вишеграду два моста 16 века сведок су њихове неимарске вештине, исто као и неколико лепих џамија по читавој земљи (Бегова у (Сарајеву, Ферхадија у Бањој Луци, Карађовбегова у Мостару, Алаџа у Фочи и др.).

Током 17—18 века домаћи М. створили су једну локалну књижевност на народном језику по источњачким обрасцима, а. у нашу народну поезију унели су једну.

осетну принову, са страшћу и бојом источњачког севдаха (севдалинке). Један део босанско-херцеговачких М., који је отишао у Цариград или друга средишта, турске царевине, истакао се тамо својим војничким вредностима (Мехмед-паша, Ооколовић, Рустем-паша, зет султана (Оулеј-

· мана 1, Пертев-паша, Али-паша Семиз,

Хасан-паша Предојевић и др.). Други су стекли извесна признања у књижевности и науци, тако Шири (Али-бег Херцеговић), судија, одличан коментатор перзиских класика, »најпопуларнији Бошњак међу турским писцима«; Мостарац Дервиш-паша Бајазидатић и његов син Ахмед-бег, песници и писци у прози. Међу свима радницима на пољу источне просвете, који су били из наших крајева, Хасани Ћафи еф. Прушчанин заузима, прво место. Његово дело: Темељи мудрости, написано на арапском, преведено је на турски језик по изричитој жељи султана Мухамеда Ш. По родитељима пореклом је Босанац и хваљени турски историчар Печеви (Ибрахим-паша Алајбеговић). У 19 веку од извесне је важности Сарајлија, Салих Мувекит, писац једне хроничарске историје Босне од доласка Турака.

У новије доба босански М., који се баве књижевношћу, осећају се СОрбима и Хрватима, пишу искључиво народним језиком и узимају књижевне обрасце из наше књижевности. Од тих су важнији као песници: Оафвет-бег Башагић, Осман Ђикић, два рођака Авде Карабеговићи, М. Ћазим Ћатић; као приповедачи: Осман Хаџић, Едхем Мулабдић, Хифзи Бјелавац, Хамза Хумо, Ахмед Мурадбеговић и др.

Широке муслиманске масе, и ако говоре само српскохрватски, нису довољно свесне своје националне припадности, и у својим опредељивањима више се воде религиозним него националним или социјалним осећањима. Млађа интелигенција има у том погледу чистије појмове, и све се више осећа у својој етничкој заједници. М. имају своју посебну верску аутономију. > В. Ћоровић.

М. у Јужној Србији в. у Додатку.

МУСЛИМАНСКА ТРГОВАЧКА И ОБРТНА БАНКА А. Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ. Основана је 1920. Централа, је Сарајево, а филијале: Брод, Травник, Бос. Нови. Капитал је 6,250.000. Фондови 800.000, улози 5,137.208, повериоци 9,061.478, готовина 817.177, менице 5,080.571, ефекти 571.412, дужници и консорциски послови 18,898.334, непокретности 131.685. Банкагрски послови поглавито. Добит 1,034.395 Дин. Дивиденда 12%. Председник је Др. Мехмед Спахо, директор Хусеин Омановић. Пи. С.

МУСЛИМАНСКА ТРГОВАЧКА И ПОЉОДЕЛСКА БАНКА Д. Д., Тешањ. Основана је: 1912. Капитал је 1,000.000. Улози 565.593, повериоци 1,210.193, менице 1,475.325, дуж

=== 994. —

а |: Т