Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

ници 1,838.258. Добит је 219.456 Дин. Дивиденда 12%. Председник је Адем-ага Мешић, директор Хасан Миџић. Н. С.

МУСЛИМАНСКА ЦЕНТРАЛНА БАНКА ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ. Основана. је 1912. Централа је Сарајево, а филијале: Брчко, Бања Лука, Бугојно, Травник. Капитал је 12,500.000. Фондови 2,300.000, улози 19,701.824, повериоци 34,659.511, TOTOвина 2,974.794, менице 15,549.185, ефекти 4,831.181, дужници и консорциски послови 47,119.845. непокретности 445.417, добит је 1,501.387 Дин. Дивиденда 10%. Спојена са Хрватском Централном Банком, под називом Уједињене Централне Банке. Преду-

зећа: »Опреча«, »Планина«, »Бистрица«, »Сана«. Председник је Адем-ага Мешић, директор Јосип Галовад. И. С.

МУСТАЈ-БЕГ ЛИЧКИ (ХУРАКАЛОВИЋ). В. Лика.

МУСУЛИН МИЛАН ПЛ. ГОМИРЈЕ, подмаршал (7/9 1831, Глина — 4/8 1907, Нидерндорф). 1849 свршио је Војну Академију у Винер Најштату и ступио је као поручник у 39 пешачку пуковнију. 1849 постао је надпоручник, 1857 капетан. 1866 учествовао је у рату против Пруске. 1869 постао је мајор и заповедник загребачког 80 домобранскот пешачког батаљона, 1871 потпуковник, 1874 пуковник, 1878 присуствовао је окупацији Босне и Херцеговине у кордонској служби. 1879 постао је тенералмајор и заповедник домобранске бритаде, 1882 заповедник 7 хрватско-славонског домобранског округа у Загребу, 1884 подмаршал. 1891 је пенсионисан.

до

МУСУЛИН НИНОЛА, учитељ (1827, Мусулин, гомирска парохија, Горња. Крајина, — 15/3 1903, Београд). У књижевним радовима потписивао се Н. М. Гомирац. Био је учитељ у Окадру, Призрену, на Цетињу, а од 19/5 1862 у Орбији у Великом Градишту, Београду, Омедереву и опет у Београду, до 26/7 1887, кад је стављен у пенсију. М. је стекао великих заслуга, својим радом као учитељ у Окадру и Призрену. Његовом иницијативом отворен је у Скадру руски консулат; он је први покренуо (1857) питање о оснивању Богословије у Призрену. 1859 пронашао је код попа Симе Поповића у селу Дворану т. зв. призренски рукопис Душанова Законика и донео га је у Београд. — М. је радио и на књижевности. Главни су му радови: Мисли о настави (1881), две збирке ратних песама, под насловом: До зоре (1868 и 1881), епос Мијат хајдук и АДсан-ага, Куна (1894), и већи драмски спев Правда, и слобода. (1897), на форму Горског Венца.

Литература: П. Костић (Браство, 14, 1911); Жив. Живановић (Беогр. Новине, 17/3 1903). Је

МУТАП ЛАЗАР, јунак српских устанака. 1804—1815 (Прислоница, руднички округ

МУФЛОН

— 1815, Горња Трепча). Био је мутавџија. Отуда му и презиме. 1811 постао је руднички војвода, пошто се истакао у више бојева. Није напуштао Орбију 1813. Имао је веза са Хаџи Продановом буном. У другом устанку ступио је међу прве борце. 1815 рањен је при нападу на Чачак, услед чега је и умро. Оахрањен је у ма настиру Бујну. ИЛА,

МУТИБАРИЋ ЈЕРОТЕЈ, епископ далматински и реформатор српског црквеног појања (1799, Бегеч — 1858, Сремски Карловци). М. је био професор у Богословијама у Карловцима и Вршцу, затим гргетешки архимандрит и најзад далматински епископ (1843—1853). Као наставник црквеног појања у карловачкој Богословији М. је, по жељи митрополита Станковића, скратио дотадашње одвише отегнуто појање и дао му облик, који је познат под именом карловачког појања. ПОН

МУТИЛИЋ, село у Хрватској, област приморско-крајишка, срез и општина Удбина; од Удбине, уз пут у Брувно, 4 км к југу. Има 1.439 становника, православну парохију. — У М. се нашло предримских тробова, а на Иванову Врху (1093), који му се на истоку диже, различних гвоздених предмета. J. M-n.

МУТИМИР, кнез далматинске Хрватске 892—9102, најмлађи син Трпимира, наследник кнеза Бранимира. М. је последњи хрватски кнез, и први који се у једној својој исправи зове »божјом милошћу кнез Хрвата«, чиме је хтео да истакне своју потпуну независност. М. је по свој прилици отац првог хрватског краља Томислава.

М. П-г.

МУЋ, два села у Далмацији, област и срез Оплит; уза друм Оплит— Дрниш, између оба села одваја се цеста у Оињ: 1. Доњи М., у родној равници, на западном подножју планине Мосеча (Мовран 843 м). Има 905 становника, општинско поглавар ство, римокатоличку жупу, пучку школу, пошту и телеграф. — 92. Горњи М., Ha северу краскога краја Радиња. Жупно је место, а има 832 становника.

Код М. је у старом веку било насеље Андетријум, а у средњем веку хрватска. жупанија. У околини се налази стећака. са. биљегом (полумесец, једноструки и дДвоструки крст) и без биљеге. У Горњем М. ископана је 1871 знатна камена орнаментована греда са латинским натписом, који помиње хрватскога кнеза Бранимира, са, тодином 888. (Вјесник Хрватскога Археолошкота, Друштва, 1912.) J. M-u.

МУФЛОН (Ом15 тизипол), врста је дивље овце, која живи у високим горама Корсике, Сардиније и Јужне Шпаније. Одавде је уведена и у наше крајеве, у ловишта трофа Ердедија, у Новом Марофу, у Хрватском Заторју. Ту се била одомаћила и размножила. . 7. ОР.

= 132 ——