Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : II. књига : И—М

МУХВИЋ

МУХВИЋ ИВАН, војни капелник и композитор (30/8 1876, Река). Учио је у Затребу пучку и нижу средњу школу, а свршио је учитељску школу. Музику је учио у музичкој школи Глазбеног Завода у Затребу. После свршених музичких наука положио је у Загребу државни испит за учитеља певања и оргуљања. Одмах затим био је хоровођа на Реци певачког удружења Зрински, Јадранске Виле у Сушаку, и Петра Свачића у Драги. 1899—1901 био је други хоровођа Кола у Загребу; затим је постао капелник домобранске музике у Загребу, коју је подигао врло високо, и у коју је сабрао леп број претежно наших музичара. У доба, када у Загребу није било филхармоније ни казалишног оркестра, М. је подупирао домаћу продукцију, те је први пут извео многа дела домаћих аутора. Сада је виши капелник и као такав управља војном музиком савске дивизиске области у Загребу. — Као војни капелник написао је већи број каришика, наших народних песама, те око седамдесет корачница по народним мотивима. Осим тога, компоновао је мушке и мешовите хорове, соло уз клавир или хор, музичке слике: Дух слоге, Славска вила, Гости у Хрвата и Матија Губец, Ратне плесове, увертире Вила Велебита, Зрински и Франкопан, водвил Носићеви јади, оперету Персида и оперу Ускок. М. је као композитор еклектик регресивног смера, а главна му је заслуга у организаторском раду око војне музике. А.Д.

МУХИЋ ПАВАО ДР. (1/1 1812. Пожега — 17/10 1897, Загреб). Посветивши се правним наукама постао је веома млад професор правословне Академије у Затребу, у којој је 1850—1871 вршио функцију директора. 1866 изабран је за правог члана Југославенске Академије, којој је неко време био и председник. 1872 именован је за предстојника одељења за. 60тоштовље и наставу, и ту је остао до умировљења. (29/11 1881). У хрватским саборима 1861—1866 радио је М. много као саборски известилац. У доба његова предстојништва отворен је хрватски Университет, а његова је заслуга и закон о основним школама од 1874. Научно је дао само једну расправу: О развоју правних идеја у опће и напосе у подручју права казнеHOT. У календару Драгољубу написао је више популарно-правних чланака.

М. П-г.

МУЧАЊ, планина у Србији, између Пресјечне Реке-Мале Реке, око 18 км западно-југозападно од Ивањице. Џружа се од запада-северозапада према истоку-југоистоку, а у истом се правцу повишава. Највиши висови су: кота 1.356 м, кота 1.409 м, кота 1.517 м. Јужна падина М. је врло стрма, местимице окомита, док је северна блажијег нагиба и делом под веге"тацијом. JI. B.

= 996 —

МУЧЕНИЦА, јака чиста ракија, која се добија из казана после патоке. ШЕР

МУШАЛУН, село у Хрватској, област приморско-крајишка, срез Госпић, општина Лички Осик; од Госпића 7 км к северу. Има 332 становника. У прквици Св. Духа, у својој задужбини, сахрањен је прослављени народни јунак поп Марко Месић (— 99 1713, Карлобаг). За личке буне (1728) попалили су ЈЛичани М., а 1745 постали су и Мушалучани крајишницима.

Ј. М-н.

МУШАТОВИЋ-ПОПОВИЋ ЂОРЂЕ. B. Поповић-Мушатовић Ђорђе.

МУШИЦА. 8. Мушница.

МУШИЦКИ ЛУНЊНИЈАН, песник, православни епископ (27/1 1777, Темерин, Бачка — 15/3 1837, Горњи Карловац). Свршио је, поред српске, и немачку основну школу у месту рођења и у Тителу, а ватим је пошао у новосадску српску гимназију. Ту је свршио четири разреда, па је прешао у Сегедин, где је положио пети и шести разред, такозвану реторику. Да би свршио философију отишао је у Пешту. М. породица је желела, а и он сам је пристао, да се покалуђери, али ма да је митрополит Стратимировић, коме се пријавио и који та је почео помагати, енергично тражио, да одмах ступи у Богословију, М. је још остао у Пешти, док није свршио и права. 1800 дошао је М. у Оремске Карловце, за две тодине свршио је Богословију, те је 1802 у јесен закалуђерен у манастиру Гртетегу. 1803 произведен је за придворног ђакона и уједно постављен за професора. у гимназији. Ту је предавао црквенословенски језик на латинском, а за предавања. саставио је сам систем граматике. Од 1808 предавао је и црквену историју. Још је почео да предаје и грчку граматику. Поред тога, посла, вршио је М. и дужност консисторијалног бележника и књижничара митрополиске библиотеке. У Карловцима, је М. учио енглески, па јеврејски и арапски, док је већ из гимназије понео знање латинског, немачког и мађарског, а у Пешти се увежбао у француски и италијански. 1807 био је М. произведен за синђела, 1809 за протосинђела, а 1812, пошто је одбио професорско место у сентандрејској учитељској школи, митрополит Стратимировић та је произвео за архимандрита, предавши му управу манастира Шишатовца.

М. је започео велике послове на преуре-

ђивању запуштеног манастира, али је уз“

то наставио и књижевни рад, подржавао је разгранату кореспонденцију са тадашњим корифејима словенских књижевности и науке, као што су били, Копитар, Шафарик, Вук и др. М. није могао дуго да развија своје књижевне, а ни у манастиру реформаторске планове, јер, поред тога што је био необично инвентиван и вредан, био је и сувише рђав економ, лаке руке и недисциплинован у односима пре-

= је

4 и

fi |

права он ои

dar па а брана и баци брана

да

3 ње 5