Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

НАЈБАУЕР

је у београдском Народном Музеју). У Н. су нађене и неке сребрне чиније с латинским натписом: »Царе Лициније, нека би увек твоја била победа«. Остали римски споменици из Н. су неколики натписи, рељефи, новац и т. д. Н. Вулић.

НАЈБАУЕР ФРАЊО (ХМепђапег), песник (16/3 1872, Мирна, у Доленској). Свршио је гимназију у Новом Месту, Бељаку и Љубљани (1893) и теологију у ЈБубљани, Целовцу и Ђакову. Свештеник је постао 1900. Служио је као капелан у Инђији и Путинцима, од 1901 као катихета у Земуну и Руми, у Срему. 1916 је пенсионисан. Сада живи у Великом Габру, у Доленској. — Прве песме, побожне, објавио је Н. у Згодњој Даници 1894. Сарађивао је после тога највише код Мохорјеве Дружбе

(1898—1915), у првом реду са побожним ·

песмама и покрајинским мотивима, 0с0бито из Орема (Песми из СОлавоније, Из потујченега Срема и др.), много година. такођер код Домачег Пријатеља (Мијо Млађеновић); објављивао је песме и у Оловану (Иван Иванов), Љубљанском Звону, Дом ин Овету, Вртцу, Вигреди, Богољубу, Гласнику Пресв. Срца Језусовога, Миру, Оловенцу, Домољубу, Доленским Новицама и др. Писао је краће ствари у прози у Оловенцу, Миру и Домачем Пријатељу и неколико критика. И ОГ

НАЈВИШЕ ПОВЛАШЋЕЊЕ. B. Повлашћење. НАЈМАЈЕР МЕЛХИОР (МејсНог Хеџтауг) (24/10 1845, Минхен — 99/1 1890, Ђеч). Био је одличан палеонтолог светскога,

гласа. Израдио је 111 научних списа, од.

којих се 23 тичу земаља Балканскога Полуострва. Био је вођа експедиције аустриских теолога у северној Грчкој, Тесалији и Епиру. Пео се и на Шар-Планину. IIpoучавао је слатководне фосиле из СОлавоније и Далмације, међу којима је нашао потврду теорији трансформације фела, што је већ ушло и у уџбенике палеонтологије. Литература: Ј. Жујовић, Геолошки анали Балканског Полуострва. (4, 1891).

НАЈМАН ДРАГУТИН MP. (Neumann), адвокат и политичар (13/1 1856, Валпово — 11/4 1911, Загреб). Учио је гимназију у Осеку, а права у Бечу. 1886 отворио је у Осеку адвокатску канцеларију. У Осеку је стекао великих заслуга за буђење хрватске свести као традски заступник и подначелник. Осек та је изабрао за посланика у хрватски сабор 1899 и 1910. 23/12 1910 изабрао га је сабор за председника. Н. је као вођа осечке трупе политичара имао важну улогу приликом сређивања односа између хрватско-српске коалиције и тадашњег бана Томашића, али га, је смрт спречила. M. П-г.

НАЈШТЕТЕР ЈОСИП БАРУН (Хеџз а ter), фелдмаршал-лајтнант (11/5 1796, Бра-

тислава -— 15/12 1866, Загреб). Апсолвирао је у Бечу Терезијанску и Инжињерску Академију и започео је своју војну службу као потпоручник 1813. Од 1830 почео је служити у нашој граници. Истакао се 1848, кад је на Јелачићев позив као бродски пуковник са својим четама растерао у Вуковару тамошње мађарофиле и приморао власти, да публикују његове манифесте. Јелачић га је после тога употребио за васпостављење банског ауторитета У Туропољу, за одбрану границе против Мађара у Вараждину и у различитим већим мисијама у Славонији. У септембру 1845 прешао је Н. као бригадир са Јелачи- | ћем Драву, и суделовао је у битци код

ПЏакозда и код заузећа бечких предграђа. Са Јелачићем је Н. војевао и против мађарске револуције. 1849 постао је Н. фелдмаршаллајтнант и дивизионар у Карловцу, 1852 дивизионар у Верони, а годину дана доцније је пенсионисан, те се настанио у Загребу. — 1861—1863 написао је више чланака политичкога карактера y Agramer Zeitung-y и мемоаре на француском језику, који се односе на доба Јелачићева бановања, а налазе се у рукопису у загребачкој Университетској Библиотеци. Јелачићу је био веран и одан пријатељ до краја његова живота. :

Литература: Некролог у Абвгатег Zeitung-y (1 s 2/2 1867). М. П-г.

НА КАМНУ, град у ОСловеначкој, код Бетуња. Знатан град на хрпту брда. Улаз је у предграђе, где се пут до града вијуга између зидова до горњег дела. На десно је палача, на лево на највишој тачки бранич кула. Власници су били Кацијанари (Коцијан), од 1338. Касније је саграђен под традом двор, а град је у 17 веку напуштен. 1. (7.

НАКИТ се израђује од разног метала, поглавито од сребра, меди и злата, разно прстење, гривне, обоци, кретићи и т. JL За Н. се употребљава и новац, сребрн и златан, затим бисер, мерђани и разнобојни ђинђуфи, цвеће, вештачко и природно, разнобојне свилене траке. — Јањевски кујунџије са Косова израђивали су за сељаке највише накита од меди. о

НАКИЋ ПЕТАР (ХМасћих, Мапећин), градитељ оргуља (око 1700, Книн или книнска околина — око 1770). Као чобанин резбарио је Н. народне инструменте. Као члан фрањевачког реда учио је философију у Шибенику, а теологију у Млецима, где је код градитеља оргуља Рјавве или Рјазле упознао оргуљашки занат. Дозволом папе, настанио се као свештеник у Млецима, где је основао своју творницу оргуља. Прочуо се, када је 1735 за цркву Св. Јустине у Падови израдио двоструко сложене оргуље, једне са 50 регистара и з мануала, а друге са 18 регистара, које су важиле као најбоље у Италији. У Дал-

S Ер