Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

мацији је до сада сачувано преко 15 њетових оргуља. Међу овима се истичу оне у Задру, у пркви Св. Марије и у Сплиту, у цркви Ов. Филипа. Н. је свега саградио преко 500 оргуља, и оне су готово све у Италији. Његове се оргуље истичу карактеристикама талијанске оргуљско - градитељске технике.

Литература: Ф. Булић, Оргуље гласовитих умјетника по црквама у Далмацији (Ов. Цецилија, 13, 1918, 130).

АД. JI.

НАНО АНТОНИЈЕ, темишварски епископ (1817, Коморан — 11/4 1900, Лозана). Био је професор гимназије у Сремским Карловцима. Закалуђерио се 1844, и као протосинђел 1851 управљао је неко време карловачком гимназијом. Затим је постао архимандрит манастира Ходоша, код Атрада, а доцније је управљао манастиром Месићем и Безданом. Џостао је темишварски епископ 1864, али је већ 1869 напустио своју епархију и отпутовао у Швајцарску, тде је и умро. Пенсионисан је 1871.

И

НАЛЕ. В. Наљешковић.

НАЉЕШНОВИЋ АУГУСТИН (Маје), теолог (друга половина 15 века — 1597, Дубровник). Ступио је у ред доминикански, те је ради своје учености постао угледним учитељем и видним чланом свога реда, а напокон и бискуп требињски. Н. су латинска теолошка дела само делом наштам-

пана. M... НАЉЕШНКОВИЋ НИКОЛА (Каје), песник (у почетку 16 века — 1587, Дубровник).

Био је од тртовачке куће и сам трговац, па је стога често путовао по Балкану и Леванту чак до Египта. Ни у трговини ни у женидби (а женио се је два пута) није био срећан, због чега се доста тужи у својим песмама, а нарочито у посланицама (од којих има око 40 комада), што их је писао својим књижевним и личним пријатељима. Писао је, осим тога, још других песама. разне врсте: овећу збирку конвенционалних љубавних и побожних песама, па неколико врло безобразних песама од машкарате, што су их веселе дружине певале у покладно време, и напокон, можда, први у Дубровнику, пастирске игре и комедије у стиховима. Четири његове шпастирске игре слабе су ствари, код којих ни радња ни дијалог није интересантан; три комедије напротив приказују, и ако у претераном облику, неке интересаштне типове и призоре из тадашњега. дубровачкога, живота. — Н. се је бавио и математиком, те је 1579 издао у Мледима дело Dialočo sulla sfera del mondo, H. je Gmo од папе Гргура ХЈП позван, да даде мишљење о реформи календара. Литература: Отари писци хрватски, КЊ. 5. M. P.

НАМЕСНИК. 1. Заступник игумана у манастиру. Раније је називан икономом.

aj

НАПОЛЕОН 1

2. Заступник окружног протопресвитера у Србији, у једном делу протопресвитерата, који се зове намесништво.

: ЈЕ И

НАНУЛЕ, врста дрвених ципела. Носе се у округу нишком и врањском, у Старој Србији, Босни и Херцеговини.

: 1.20.

НАНЧИЋ ЛАЗА, новинар (3/1 1854, Вршац — 16/3 1887, Вршац). Основну школу учио је у родном месту, гимназију у Темишвару и Сегедину, а свршио је у Вашархељу. Медицину је учио у Прагу, Бечу и Грацу. — Кад му је било петнаест година почео је књижевни рад у вршачком листу Исток. Џисао је још и у Братству, Јавору, Банаћанину, Орпском Листу, Раднику (Београд), Побратимству (Београд) и Отармалом. 1882—1885 уређивао је у Вршцу лист Српство, а кад је Јаша Томић узео у своје руке Заставу, Н. је постао главни сарадник тога листа. 1887, пред саму смрт, заступао је уредника Томића, који је био у затвору. 1880 радио је на уједињењу целокупне српске омладине с оне стране Саве и Дунава. Због својих политичких начела и националног рада Н. је био три пута затваран, а последњи пут је издржао тодину дана у затвору (20/6 1885 до 20/6 1886). Н. је писао приповетке (хумореске), политичке чланке и економске расправе. Засебно су му штампана дела: Економско-политичко стање српског Haрода у Угарској и нова омладина (1881), Јадница, приповетка (1881), Ђаков Врх, Забавник, 1—3 (1883), Пред будимпештанску конференцију (1884), На Милетићеву Студенцу, алегорија с певањем у једном чину (1884), Рецимо и ми коју, одговор на Политову брошуру (1887), Како да удесимо успешан рад (1887). — Н. је преводио с руског и пољског приповетке, са немачког је превео Гост од Р. Линдау (1884), а, са руског на. немачки Пчеле од Д. И. Писарева. J. Шродановић.

НАПЛИТАН, тајтанић, нанизан Ђинђуфама, којима се у младе позади свежу обе витице. Н. 3.

НАПОЛЕОН ~ (Маројбоп = 4'0г), златан француски новац у вредности од 20 франака. Наполеон [ та је увео законом од 28/8 1803. По чл. 8 овог закона, има да се 155 Н. (златника по 20 франака) кује из 1 кг злата од 90 финоће. Тежина једног комала, је 6:451,61 т, пречник 91 мм. Н. је још данас тражен трговачки новац, нарочито на Балкану. У нашим јужним крајевима, зову се и други златници Н.

О.

НАПОЛЕОН |, француски цар 1804 до 1814, 1815. У области Јужних Оловена извео је Н. ове промене: још као генерал уништио је млетачку републику Кампоформиским Миром 1797, и том је приликом дао Аустрији Далмацију. Пожунским Миром (1805) одузео је Н. од Аустрије Дал-