Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

добра, шуме, руднике и т. д.), чија вредност износи 2.138,337.163 динара. Редовни кредит — на есконт бонова — даје се на основи чл. 12 закона. Држава има право да есконтује највише за једну милијарду динара са 1% тод. интереса. Ванредни кредити су на основу закона специјално донетих. Сем тога, држава има право чинити привремену размену: изузимати новчанице на подлогу свога злата или потраживања на страни у номиналној вредности, без 'икакве накнаде, у суми највише до 600,000.000 динара. Тај дуг је износио 15/12 1926 динара 332,626.555. За толико је држава имала потраживања у страној валути и девизама.

Метална подлога Н. Ђ., заједно са овим државним депоима, износила је укупно динара, 433,317.080. Од тога у кованом злату 85:7 милиона, у сребру 17:3 милиона, страна валута 05 милиона и девизе 3295 милиона. Овде се рачуна франак 1 динар, фунта 25 динара, долар 5 дин.

Укупна сума зајмова, датих на менице, износи према стању од 15/12 1996, 1.155,815.129 динара. На залогу хартија од вредности дато је 249,074.253 динара. Банка, је ограничена у давању зајмова континтентом новчаница у оптицају. Кад се не узму у обзир суме, које држава дугује, Н. Б. не: може пустити више у оптицај, као редован контингент, него три пут онолико, колико има металне подлоге.

На дан 30/6 1926 било“ је у оптицају 5.727,951.900 · динара, али се у контингент не рачуна сума од 4.174,571.387, колико Н. Ђ. дугује држава.

Капитал Н. Ђ. повећан је после рата на, 50,000.000 динара у злату (100.000 акција, по 500 динара). Ту је урачунат и предратни капитал од 10,000.000 зл. У 1991 је отворен упис 40.000 акција у номиналном износу 20,000.000 у злату. Акције гласе на име. Цела се сума има уплатити у року од пет тодина. Уплате се врше у динарским ковчаницама (рачунајући 20 динара злата = 80 динара у новчаницама). До сада. је уплаћено свих 20,000.000 и 10,000.000 предратних, укупно 30,000.000. Од чисте добити и уплата формиран је фонд ажије за куповину злата за тлавницу и фондове, који износи 75,406.014. Резервни фонд је 8,032.697. Фонд за попуну дивиденде износи 16 милиона.

Чиста добит 31/12 1995 износила је 63,154.479. Државно учешће у чистој дДобити износи 35,619.126 (60%). Акционарима је исплаћено у 1923 на име дивиденде 400 динара од акције. Према курсу акција. (4.000 динара) дивиденда је била нешто преко 10%. За 1994 и 1995 ДИВИденда, је по 400 динара од акције.

Гувернер је 'Ђ. Вајферт, директор Др. Драт. Новаковић. Управни одбор има 94 члана, које бира збор акционара на, 4 TOдине. Од ових 12 морају имати домицил “у Београду. Акцинари и чланови управе

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У БЕОГРАДУ

морају бити држављани СХО. Гувернера поставља влада на 5 година, између пет кандидата Koje јој предложи управни: одбор.

Н. Б. има филијале: Бања Лука, Битољ, Вараждин, В. Бечкерек, Вршад, Загреб,. Љубљана, Марибор, Мостар, Ниш, Нови Сад, Осијек, Панчево, Сарајево, Скопље, Сплит, Суботица, Цетиње, Шабац. Од 1994 (октобра) почиње Н. Б. отварати и агенције. Прва таква агенција отворена је на Сбушаку, код тамошње Банке за поморство. #. Станаревић.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У БЕОГРАДУ

била је и пре рата, а и данас је, најбога-

тија и најпознатија библиотека у Србији. Оснивање Н. Б. ишло је поступно. Када, је после другог устанка ослобођена (Србија, и када су основана Министарства, онда су се за њихове потребе почеле набављати књиге. Тако је свако Министарство имало по једну малу библиотеку. 1844 извршен је попис књига Министарства

'Просвете. Било је свега 1.421 књига, и

то је био основ за стварање Н. B. 1858 Министарство Просвете тражило је актом преко Државног Савета да се све књиге: појединих Министарстава уступе Министарству Просвете. Када је то извршено, објављен је 16/2 1853 закон, по коме је: створено звање библиотекара при Министарству Просвете, чија је дужност била, да уреди целу библиотеку, да се стара о њој и да врши куповину књига. 16/19. 1853 постављен је први библиотекар (Филип Николић). 16/5 1856 постављен је 88 библиотекара Ђуро Даничић, који је остао на тој дужности до 26/19 1859. Даничић се више старао о библиотеци и његови су најглавнији предлози: 1. да библиотека. набави сваку српску књигу, 2. да библиотека набави сваку књигу, која се односи на српски народ, на ма ком страном језику, и 3. да библиотека набави из сваке: струке најбоље књиге на страним језицима. То је био програм библиотеке, који: је остао и касније. Даничић је предложио 1858 да се библиотека званично назове: Н. Б., и то је усвојено. — 26/11 1859 постављен је за библиотекара Миливоје Пра/јзовић, 10/2 1860 Коста Црногорац, 10/6 1861 Др. Јанко Шафарик. Шафарик је преуредио Библиотеку и увео је лисни каталог по писцима и каталог по струкама. 1864 створено је звање помоћника библиотекаревог, а у фебруару 1865 постављен. је: за помоћника Др. Михаило Ровен, који је: остао на тој дужности до 6/12 1869. Доцније је био помоћник Јосип Мајзнер (1867 до 1891). 27/11 1869 дошао је за библиотекара Стојан Новаковић. 12/19 1873 објављен је нов закон о звању и плати библиотекара и његовог помоћника. За време: Новаковићеве управе библиотека се почела више развијати, и тада је штампан први Каталог Н. Ђ. (књ. 1, св. 1, страњека, књижевност), сређен по писцима. — 6/9:

И