Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

НАРАНЧИЋ

пио је у то име две куће и ударио тако темељ хрватскоме колегију у Бечу. Новим легатима појединих загребачких каноника главница је тога завода до поткрај 17 века толико нарасла, да су у заводу била по 94 питомца, а управљао је њим стално који загребачки каноник. 1618 штампао је Н. приручник Ме ћо са ргосезвишт ФгесНо, Живот Н. и историју његова колегија приказао је Џавао Турковић у спису Historia collegii croatici Viennae јипдан (1777), који се као рукопис чува у архиву Југославенске Академије. Ђ. Керблер.

НАРАНЧИЋ НИКОЛА ДР., адвокат и кр. јавни бележник (7/5 1882, Вребац, општина Медак). Правне науке срвшио је у Загребу, где је 1912 промовисан за доктора права. На Университету је живо учествовао у свима тадањим омладинским покретима, нарочито литерарно - просветним, те је био биран за председника литерарно-академског друштва Његуш у Затребу, које је, поред литерарнот и стручHOT образовања својих чланова, имало за задатак ширење народне просвете популарним предавањима и оснивањем народних књижница и аналфабетских течајева, у коју је сврху издало и прву код нас читанку за аналфабете. 1914 отворио је Н. своју самосталну канцеларију у Госпићу, коју и данас води. Н. се бави новинарством, те је уређивао и покрајински демократски лист Народно Јединство у Госпићу. Учествује у свима политичко-просветним и културним радовима у своме крају, те је председник надзорног одбора. Орпске Штедионице Д. Д. у Госпићу, председник читаонице и члан и утемељач свих културних и хуманих друштава у свом крају. С. 7.

НАРОД. 1. Политички лист. Први уредник је био Јован Ваја. Излазио је у Беотраду 1596—1897, 1900—1903, 1906—1907.

2. Недељни политички лист. Власник је био Др. Урош Круљ, уредник Ристо Радуловић. Излазио је у Мостару 1907 до 1908. После рата покренут је у Сарајеву (1921—1995) поново Н., чији је власник и издавач био Др. Никола. Стојановић са дру-

товима. У. ОЈ 3. Политички лист, орган »народне« (хрватске) странке у Сплиту. Излазио

је двапут недељно, од 1884 до конца јуна 1894. Одговорни уредници Н. били су: Динко Политео (до 21/8 1889) и Иван Велат. Н. је обновљен 1929, те је најџшре излазио опет под насловом MH. а доцније под именом Југославенски Н., до 1994. Мр. НАРОДНА БАНКА. Идеја за оснивање новчаничне банке у СОрбији поникла је још крајем седамдесетих тодина, после турског рата. Закон о Н. Б. донесен је

6/1 1883, а. 14/9 1883 отворен је упис акција. Рад је почела 1884. ПЏочетци су били врло тешки, док се свет навикао на банкноту, нарочито с обзиром на дотадашње: валутно стање (злато). У промету је тада. било (исковано) преко пет милиона динара ситног новца (бакар и никл), за. 9:6 милиона сребра и 10 милиона у злату. Сем тога, било је страног златног новца у саобраћају. Прве године циркулација новчаница није износила више од 492.600 динара просечно. Већ крајем осамдесетих година достигла је она 15 милиона.

Акционарски капитал уплаћен је био. са 95 милиона (20.000 акција по 125). Тек у 1896/97 извршена је уплата друге четвртине (номинала 500 динара), тако да. се капитал попео на пет милиона. У 1908, приликом обнављања привилегије, која је: била дата за 95 година, Н. Б. је дала, обавезу, 'да потпуно уплати акције, т. ј. да се капитал подигне на 10 милиона (10.000акција по 500). У 1908 износио је капитал

(75 милиона, а тек 1913 је потпуно упла-

ћен, делимично из фондова.

По старом закону Н. Б. је морала имати: покрића у металу, за новчанице у оптицају, са 40%. Однос између металне подлоге и оптицаја био је овај (у милионима, динара):

м. подлога. новчанице 1890 9:5 15 1900 15 347 1910 28:6 50:9 1914 64:53 114:3

Од активних послова најважнији су есконт меница и ломбард.

После рата Н. Б. је претворена у Н. Б. Краљевине ОХО, законом од 96/1 1920: са: изменама и допунама од 9/12 1920 и 19/4 1991. По члану 92 закона њен је задатак, да »регулишући. новчани оптицај и старајући се свим начинима за што бољу заштиту и јачање земаљске валуте, подмирује потребе привреднога рада у краткорочном кредиту: најзад њен је задатак да, организујући платежни саобраћај на технички што савршенијој основи, олакша држави у њеној благајничкој служби«.

Постала у време, када је држава 0сећала највећу оскудицу у обртном и инвестиционом капиталу, када су приходи нередовно пристизали, а расходи били велики (делимично због обнове после: рата), највећи Део новчаница у оптицају стављен је био држави на расположење. Шрема стању од 15/12 1926 држава дугује Н. Б.:

1. По рачуну за откуп

крунских новчаница

2. По редовном кредиту

(и за бонове обртног

1.150,923.315

капитала) 966,355.034 3. Џо ванредним кредитима. 2.000:000.000

Динара: 4.117,278.349

По првом задужењу држава је дала Н. ЂБ. у залогу све веће домене (државна,

= 10 —