Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

Молдавске под једним кнезом. Заузимао се за интересе Црне Горе, особито у питању припојења Грахова, и за интересе Србије у питању градова. Упорно се опирао свим аспирацијама Аустрије у Србији и био је склон пиемонтској улози Србије међу Јужним (Оловенима. Протежирао је кнеза Данила и Гарашанина. В-љ. НАПОЛИЧАР је радник у пољопривреди, који добија плату у природним производима, редовно половину. У неким нашим крајевима овај се начин обраде »из половине« сасвим одомаћио и служи као подлога читавог привредног система, нарочито у Приморју. где је талијански утицај тамошње штегладте (француски: mćјауабе) био одлучан, па се протегао и на винограде, масленике, уљенике и слично. Тамо где је наполичарство уобичајено за обраду ораница, власник земљишта, даје за орање гној и семе, а наполичар ручни рад. У таком случају Н. добија 44%, % или још мањи део природа, а са ливада % и још мање сена као плату за кошење и сушење. У крајевима где је становништво густо насељено, а земљиште раздробљено, па највећи део власника нема своје тетлеће стоке, овај начин обрале је у 060страном интересу, догод се не изроди у искоришћавање привредно слабијих од стране јачих. Нарочити облик задобило је наполичарство у институцији | кметства (в. Кметство). 0. Ф.

НАПОТНИК МИХАИЛ ДР., лавантински бискуп 1889—1999 (20/9“ 1850, Коњице). Заређен је 25/7 1875. 1878 је учествовао при окупацији Босне. Том приликом је

сабрао материјал за своју кратку повест.

босанске књижевности. Као писац обрађивао је историска, етнографска и теолошка питања. Као бискуп унапређивао је научни рад свештеника. Под његовом заштитом почео је 1898 излазити први научни теолошки часопис на словеначком језику, Водитељ у богословним знаностима. Н. је потакнуо описивање уметничких споменика, у својој бискупији, а, 1914 покренуо је издавање посебног органа за. црквену уметност, Љубитељ кршћанске уметности. Многим бискупским синодима, настојао је Н. подстаћи кршћански живот у народу и међу свештенством и уредити црквене ствари. Ф. К-ћ.

НАПРЕД, лист за српске војнике и избеглице. Излазио је 1916—1918 у Бизерти, у Тунису. Уредник је био В. Чајкановић. Лист је давао недељни забавник под насловом: Из Старих Ризница. М. И.

НАПРЕДАК. 1. Политички лист. Издавао та је и уређивао Данило Медаковић, прво у Карловцима, затим у Земуну, 1848 до 1849. То су биле прве новине, које су штампане новим правописом Вука Караџића. Н. је обновљен 1863 у Новом Саду, и излавио је до 1869. 7. MI

НАПУЛИ

2. Хрватско културно друштво у Caрајеву. Основано је 14/11 1902 у (Сарајеву, као друштво за смештај деце у занате и трговине. 1905 проширио је Н. своју делатност на подупирање Хрвата, ђака свих врста школа. 1907 спроведена, је фузија Н. са хрватским потпорним друштвом у Мостару. — Оснивање друштва. имало је за циљ, да одгоји домаћи подмладак и тако спречи придолазак Немаца, Мађара и осталих народности бивше Аустро-Утарске, који су окупацијом Босне и Херцеговине заузели најважније позиције у привредном и управном животу.

_— Приходи друштва састоје се из чла-

нарине, добровољних прилога и прихода. друштвених забава. 1926 они су били скоро 2,500.000 Дин. — Већ од 1907 друштво се почело бавити опште културно-просветним питањима, па издаје поучна дела, календар, друштвени орган, држи поучна предавања, подупире оснивање аналфабетских течајева, сестарске школе и остала хрватска друштва, оснива ђачке домове (конвикте), а од 1926 почело је да оснива домаћинске школе и да организује омладину. Својим радом обухватио је Н. већ од 1922 све крајеве где живе Хрвати. — Друштво издржава око 250 деце у својим конвиктима, дели око 300 разних стипендија, шаље научнике у иностранство и т. д. | 7.

НАПРЕДНА СТРАНКА У СРБИЈИ. В. Политичке странке у Орбији.

НАПРЕЈ ЗАСТАВА СЛАВЕ. ВБ. Химна.

НАПУЛИ ВАЛТАЗАР, Копривничанин (1561 — 28/3 1624). Н. је био загребачки каноник и оснивач хрватског колегија у Бечу, који је, као и угареко-хрватски колегиј у Болоњи, постојао до поткрај 18 века и дао Хрватској велики број образованих људи, свештеника и световњака, просветних вођа народа. Н. је био племићекога рода са придевком Дворничић, имао је стрица каноника кустоса у загребачком каптолу. Н. је постао у 91. години загребачким каноником и као такав је отишао у Болоњу, где је постао доктором права (1/3 1588). Као лектор каптола, (1601), учествовао је у размирици са тадашњим бискупом Шимуном Братуљићем, који га је 1604 лишио и службе и доходака. После Братуљићеве смрти и Н. је, заједно са другим неким друговима, рехабилитован, те је 1618 постао и препоштом каптола. Привредивши као каноник толем иметах, одредио је 21/1 1621, да се тај иметак (25.000 форинти) употреби за образовање питомаца у штајерском Грацу и за друге добротворне сврхе. Џосле њетове смрти тој су се главници додали старији неки мањи легати, па је бискуп Бенедикто Винковић одмах после Н. смрти, углавио с исусовцима у Бечу, да ће се у њихову заводу васпитавати неколико младића из Хрватске, а нешто касније ку-

=— ii —