Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 354

ПЕТРОВИЋ

ПЕТРОВИЋ ЖИВНО, сликар (15/8 1806, Земун. — Не зна се када је и где умро). Отац му је био Јован ковач, који је окивао прве Карађорђеве топове. Код оца. је почео учити занат, а после се одао сликарству. Бечку Академију свршавао је око 1840. Први му је већи рад био копија Богородичина. Вазнесења од Тицијана за земунску ка толичку цркву; затим за земунску капелу контуматску Ов. Рок од Карачи-а. За католичку цркву у Букурешту П. је израдио, без сумње копирао, олтарску икону Мадоне с дететом. За католичке цркве у славонским селима, Петријевцима и Голубиновцу, копирао је (Св. Јелисавету и Лауренцију, односно (Ов. Јована Еванђелисту од Рафаела. Од П. радова на. православној црквеној иконографији, познати су: иконостас (Ов. Тројице у Земуну, у Старим Бановцима, у Перлезу (1844), У Новом (Селу. У земунској црквеној општини постоји Џ. велика слика Св. Јаве, који благосиља децу. П. је био слабији сликар, а исто тако и његов син Дим и трије, који је такође свршио у Ђечу Оликарску Академију и после вршио занат, већином црквеног сликарства.

ПЕТРОВИЋ ЗОРА, сликарка, (17/5 1894, Добрица, Банат). Четири разреда средње школе учила је у Панчеву. 1912 уписала, се у београдску Уметничку Школу, где је радила до рата. 1915 ушла, је у будимпештанску Академију Уметности и учила. је поред професора Ебнера до 1918, учествујући на летњем курсу професора. Ретија у Нађбањи 1917. 1919—1920 радила је уз професора Ивановића, у београдској Уметничко-Занатској Школи. 1920 постављена, је за наставницу цртања, у реалци, па затим у другој женској гимназији у Ђеограду. 1925 провела је једну годину на студијама у Шариву, у атељеу професора. Андре Лота. П. је учествовала, после рата. на свим изложбама Ладе као и на петој Југословенској, а у пролеће 1927 приредила је у Београду прву колективну изложбу својих радова. BD. IJ.

ПЕТРОВИЋ ~ ЈЕЛИСАВЕТА, „onmmkapka (15/10 1895, Параћин). Гимназију и Уметничко-Занатску Школу учила је у Београду. Шровела је једну годину (1994—1925) „као државни питомац у Паризу, на усавршавању у сликарству. Сада је наставница цртања, у Вишој Женској Занатској Школи у Београду. П. ради с подједнаким интересовањем пејсаж, портре и нагу фигуру. Излатала, је досада. на. 5 (и 6 Југословенској изложби, на изложбама Ладе, а приредила. је двапут колективне изложбе својих радова. B.

ПЕТРОВИЋ ЈОВАН, ђенерал (16/6 1843, Сомбор — 19/3 1902, Ниш). По свршетку 7 разреда гимназије у Београду, ступио је у Војну Академију 3/9 1860. За артилериског потпоручника произведен је 1/10

1865, за штабног потпоручника 1/5 1868, за капетана, 21/10 1874, за Ђђенералшта бног пуковника 2/8 1883. Стављен у пенсију 10/1 1886, реактивиран је 25/2 1894, поново стављен у пенсију 1/11 1897, реактивиран и произведен за ђенерала 15/8 1900. — До 1867 био је командир занатлиске школе и на служби при артилериској управи у тополивници, до 1/5 1868 био је водник 3 пољске батерије, до 20/5 1872 био је штабни официр Књажевачког округа, 1872—1875 био је у Ратној Академији у Берлину, 1875—15/6 1876 био је при војном Министарству и деловођа Главног ТЂенералштаба. 1876—1879 (са изузетком ратова) био је начелник штаба. Моравског корпуса, 1/5—1/8 1879 био je помоћни члан наше делегације у међународној мисији за одређивање наше границе, 1/10 1579 био је при ђенералштабном оделењу Главног Ђенералштаба. Командовао је пешадиским пуком стајаће војске, 4/1—21/9 1883 био је министар Грађевина, 1883 ДО 1:84 министар Војни, 1894—1895 инспектор пешадије, 1894—1897 управник Војне Академије, 1900-—1901 командант Шумадиске, а од 1901 до смрти Моравске дивизиске области. 1879—1881, 1882 и 1896 до 1897 био је професор Војне Академије (ђенералштабна служба, стратегија, историја. ратне вештине).

За време бомбардовања. Београда. (1862) учествовао је П. као питомац Војне Академије на једној барикади. У рату 1876 био је на служби у Врховној Команди, затим (97/6—18/7) начелник штаба Моравске војске, па начелник штаба. Моравско-Тимочке војске (ђенерала Чернајева), командант Катунске војске и начелник штаба П кора, као такав примио је Алексинац од Турака (при закључењу мира). У рату 1877—1878 био је начелник штаба Моравског. корпуса и претоварач о предаји Ниша. У рату 1885 био је министар Војни и начелник штаба, Врховне Команде. В. Белић.

ПЕТРОВИЋ КОСТА, књижевник (10/12 1885, Власотинци). Гимназију и философски факултет свршио је у Београду. 1909 постављен је за суплента у Крушевцу. Учествовао је у свима ратовима. 1915 пПостао je секретар новообразованог шросветног одељења у Шаризу; касније је био његов шеф, с малим прекидима. до 1925. Сада је на раду у Министарству Иностраних Дела, као шеф одсека за страну штамny. IL је писао лирске песме у Српском књижевном Гласнику, Бранковом Колу, Босанској Вили, у Календару Вардару и т. д., а једно време држао је позоришну кронику Дневног Листа. Објављивао је национално-политичке чланке у Revue Bleue, Les annales politiques et litteraires a. Journal des Dćbats, a moprpere ()paHHyCKHX државника у часописима Воља и Нови Живот. B. IH.

— 342.