Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 355

ПЕТРОВИЋ ЛАЗА, ђенерал (1855, Башино Село, Велески — 29/5 1903, Београд). По свршетку 5 разреда гимназије у Кратујевцу и Београду, ступио је у Војну Академију 17/10 1871. За пешадиског потпоручника произведен је 10/8 1875, за капетана 9/8 1883. Поднео је 4/4 1887 оставку, која му је уважена. 27/8 1889 реактивиран је као интендант ТУ класе, 24/5 1589 произведен је за пешадиског мајора, 8/1 1890 стављен је у недејство, 2/8 1893 произведен је за пешадиског потпуковниKa, 2/8 1898 за. пуковника, 21/9 1901 за. Ђенерала. — До 1876 био је водник у пешадији (Т пук), 1877 био је командир чете у пешадији, 1878 ађутант пешадиског пука (1), 1879—1881 командир чете у пешадији, 1881—1885 ордонанс официр Њ. В. Краља, 1885 командант батаљона, (ХТ1Х.). 1987—1889, док је био ван војске, био је окружни начелник (у Неготину). 1889 до 1992 био је командант батаљона у пеша-

“тији, 1891—1894 начелник штаба пеша-

лиске инспекције, 1894—1896 командант пешадиске“ подофицирске школе, па командант пешадиског пужа (УП). 1894 до 1896 био је, поред редовне дужности, професор Војне Академије (тактика), 1897 ДО 1898 био је ађутант Њ. В. Краља, 1898 до 1901 био је војни изасланик у Цариграду, 1901—29/5 1903 био је први ађутант IH. B. краља. — У рату 1876 био је ордонанс официр Западно-Моравске дивизије. У рату 1877—1878 био је ађутант (и шеф штаба) Чачанске бригаде 1 класе. У рату 1885 био је командант Х1Х пешадискот батаљона. 8. Белић.

ПЕТРОВИЋ МАКАРИЈЕ, архимандрит и црквени писац (1734, Темишвар — 924/12 1766, Твер, Русија). Учио је најшре у 'Peмишвару, па је, потпомогнут од тамошњег владике Висариона, продужио науке у Кијеву, и од 1753 учио је у московској Академији реторику, философију и теологију. Закалуђерио се 1758 и био је учитељ реторике, затим академски проповедник. 1761—1763 био је префект и учитељ философије. 1764 постао је архимандрит желтиковоког манастира у Тверу и ректој тверског семинара. Одликовао се као беседник; његове су беседе сматране као узори руског беседништва. У Москви су изашле његове ШЏроповједи у два TOMB (1786). Систем теологије, нашисан руски и латински, штампан је 1783 у Џетрограду, затим још два пута прештампан. Логичким распоредом, јасноћом мисли и силином докава, ова, се књига, уздизала, изнад осталих свога доба. Остала су му дела: Трећи део Проповједи, Живот и патње Ов. кнеза, Михаила. Јарославича. Тверског (1798), Жи-

· вот Ов. Арсенија, владике тверскога и чу-

дотворца. (1764, затим 1802 и 1805). У рукопису су му остали: Хармонија, Јеванђеља и Систем философије. Литература: Летопис, 19; Шафарик, Историја. српске књижевности. = М. Ш.

ПЕТРОВИЋ

ПЕТРОВИЋ МАРНКО, политичар, народни посланик, протојереј (10/1 1846, Бранковина, Ваљевска Област — 5/6 1918, Беотрад). После 4 разреда гимназије у Ваљеву свршио је 1866 београдску Богословију, па је постао свештеник и парох у свом родном селу. Још као млад свештеник припао је радикалском покрету, и био је један од радикалских првака, познатих и цењених у целој Србији. Од 1876 биран је, са малим прекидом, стално за народног посланика у свом родном крају, све до 1906, када се преселио у Београд. Стално је био члан радикалског посланичког клуба, а 1891 био је и председник тога клуба. П. је био један од најутицајнијих чланова међу првацима радикалне странке, и био је признат парламентарни беседник.

M. M.

ПЕТРОВИЋ МИЛОРАД, редитељ НародHor Позоришта у Скопљу (23/6 1865. Шабац). Основну школу и гимназију учио је у Шапцу, а учитељску школу у Нишу. За учитеља је постављен новембра 1585 у селу Сићеву (срез нишки). У рату 1885 био је у кадровској коњици. После свршеног рата отишао је за. члана путничког позоришног друштва. Новембра 1883 антажован је за члана Народног Позоришта, у Београду, где je провео 95 година. до 1913, када је ослобођено Окопље и у њему основано Народно Позориште, у коме је данас тлавни редитељ. За време Оветског Рата био је војни обвезник, а на Корзици и Крфу организовао је позоришне трупе. Главне су му улоге: Немања, Милош Обилић, Тодор од Сталаћа, Кнез Иво од Оемберије, Душан, Карађорђе и Др. POL;

ПЕТРОВИЋ МИЛОРАД, песник (1875, Велика. Иванча, под Космајем — 97/4 1991, Београд). Гимназију је учио у Београду, а учитељску школу је свршио у АлексинTy. Учитељевао је десет година по шумадиским селима, док није постављен у Београд. П. је почео да пише песме у Босанској Вили и Бранкову Колу пред крај 19 века. 1902 издао је прву свешчицу песама, (Оељанчице). У тим песмама ШП. се држао облика и духа шумадиских женских народних песама, те су оне својом свежином одвојиле у тадашњој књишкој поезији и свратиле пажњу на њихова, аутора. П. је касније упао у манир и, напослетку, напустио и само поље своје инспирације: сеоски живот, пејсаж и љуJe. IL је написао и знатан број добрих дечјих песама, које је после Учитељеско Удружење сабрало и издало, а саставио је збирку Ризница, са, разним саставима, за децу, која је двапут издата. Написао је и три позоришна, комада, два с певањем: Младост и Чучук - Стану, и Један комадић швајцарског сира за прославу Ђуре Јакшића. Џ. је оставио у рукопису збирку песама у прози, које је, под на-

1845 __