Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 356

ЏЕТРОВИЋ

словом Сенке, већином у Српском Књижевном Гласнику, штампао. Оставио је у рукопису и једну антологију преведених песама, са словеначког, чешког, бутарског и руског. Ускоро ће изаћи књига скупљених свих II. оригиналних песама, помоћу задужбинског одељења. Министарства, Просвете.

8. JI. ПЕТРОВИЋ | МИОДРАГ, сликар (12/9 1888, Дубравица, = пожаревачки округ).

Овршио је у Београду шест разреда гимназије и Уметничко-Занатску Школу, затим је у Минхену учио три године на Оликарској Академији, једну тодину на Оликарској Академији у Алжиру и три године у Паризу. Излагао је досада два пута, у Париском Великом Салону, на 5 Југословенској изложби у Београду и на редовним изложбама удружења Ладе. Колективне своје изложбе приредио је 1926 и 1927 у Београду. Џ. служи од 1921 као наставник вештина у београдској реалци. IL ради већином пејсаже и фигуративни жанр. 38. JI.

ПЕТРОВИЋ МИРКО, црногорски велики војвода. (19/8 1820, Његуши — 90/7 1867, Цетиње). Био је старији брат кнеза Данила, а отац краља Николе. Био је један од најхрабријих јунака. За време нашада. Омер-пашина (1853) П. се с малом четом јунака затворио у острошки манастир и ту, под најтежим условима, одолео тујрској надмоћи. Олавна је његова победа. на Грахову 1/5 1858 и његово сјајно држање у рату с Турцима 1862. Био је иначе себичан, осветљив и бруталан. У Црној Гори је њетов оштри режим изазвао многе протесте и крви, и знатно је допринео убиству кнеза Данила (1860) и одметништву Луке Вукаловића (1862). Турска. влада та је окривљавала, да је он главни представник ратничке странке на Цетињу и да подбуњује околна српска племена. Отога је у миру 1862 тражила, да П. напусти Црну Гору. Посредовањем великих сила тај је захтев касније напуштен. Војвода П. био је одличан певач уз гусле и опевао је све знаменитије подвиге својих јунака у борбама с Турцима. Те су песме прикупљене под именом Јуначки Опоменик, и објављене 1864 на Цетињу.

ПЕТРОВИЋ МИТА, научни и књижевни радник. (24/10 1848, Панчево — 18/12 1891, Будимпешта). Гимназију је учио у Шанчеву, Оремским Карловцима и Винковцима. 1882 студирао је у Горици виноградарство и свиларство. 1871 постао је шпрофесор природних наука и математике у српској учитељској школи у Сомбору, где је остао до смрти. — Џ. је вредно пратио своју струку и о резултатима природних наука редовно реферисао у тадашњим српскохрватским часописима. Потицао је

у нашој средини извесна испитивања, те је о резултатима јављао у Zeitschritt fur апајунзсће Сћепце и у мађарске стручне листове. Познати су му радови: Расток и како се њиме бојадише коса, Алкаличне баре у сомборској околини, Оремско вино, Петроварадинска чесма, Појаве при грађењу бермета и израђивање екстракта, Баре у Бачкој, Фрушкогорски извори и помени о њима у старој књижевности, Производња ракије у нашем народу, Пијаћа вода како се набавља и испитује, Артески бунар у Сомбору, Земља у Бачкој. П. је нарочито много радио на популарисању науке, тако је учио народ рационалном обрађивању земље, пишући чланке, као: О познавању земље, О поправљању земље и т. д. Напослетку, П. је написао низ уџбеника у својој струTH, који су дуго били у употреби по српским средњим школама преко Саве и Дунава, а и у Босни и Србији. Џ. је залазио и у белетристику. Још ђаком, објављивао је по српским часописима књижевне критике, оцене, реферате и путописе. Као студент у Прагу сарађивао је у тамошњој Политици, а из Немачке је слао Писма с пута у Панчевац. П. педатошки чланци излазили су у извештајима. школе, у којој је радио, затим у Школском Листу, Хрватском Напретку и у Neue ungarische 5ећи тле ипо. Био је и сарадник Globus-a и Die Natur, JenHo време је учествовао и у политици Бојвођанских Орба и био је изабран за посланика у карловачки народноцрквени сабор.

Литература: Наставник, 1892; Школски Лист, 1892: Ј. Матасовић, Народне ковине (1992); А. Станојевић, Хемија; Ј. М. Жујовић, Геолошки Анали Балканског Полуострва, У.

В. Петровић.

ПЕТРОВИЋ МИХАИЛО ДР.,, бригадни санитетски ђенерал, шеф хируршког одељења Војне Болнице у Београду, хонорарни професор медицинског факултета, у Београду за хируршку пропедевтику (9/11 1863, Горњи Карловци). Гимназију је свршио у Београду, медицину у Бечу. 1890 до 1896 био је асистент на хируршком одељењу Државне Болнице у Београду, на одељењу Др. Вој. Суботића. 1896 шрешао је у војску као капетан П класе и основао је хируршко одељење Војне Болнице у Нишу. 1896—1912 био је шеф хируршког одељења пи доцније управник Војне Болнице у Нишу. У рату 1912—1913 био је референт санитета Моравске дивизије П позива, 1914—1915 референт санитета Моравске дивизије 1 позива и шеф хируршког одељења Војне Болнице у Нишу, 1915—1919 шеф хируршког одељења. Т пољске болнице у Драгтоманцима, на солунском фронту, 1919 начелник санитета. ТУ Армиске Области у Загребу, 1920 шеф хируршког одељења [ Армиске Болнице у Београду, 1924, поред редовне дужно-

= 344