Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 367

ПЕТРОВЦИ (ДОЊИ), село у Срему. у срезу румском. Леже у равници (96 м) уз староримски канал (Јарчину), од Руме 15 км ок истоку. Имају 987 становника, општинско поглаварство, православну парохију и пучку школу (железничка станица Путинци 2 км к северу). — Код П. у римско је доба било знатно место сојопа Ваззапае, на друму Сирмиум (Митровица—Таурунум (Земун), и већ у 3 веку хришћанска бискупија. Ј. Ин.

ПЕТРОГРАФИЈА (НАУКА О СТЕНАМА). У нашим крајевима развиле су се еруптивне стене (интрузивне и ефузивне), седиментне стене и кристаласти шкриљци. Утлавном “су их проучавали М. Кишпатић (стене Хрватске, Славоније, Далмације и Босне), Ј. Жујовић и С. Урошевић (стене Србије) и Ф. Тућан (стене Хрватске и Олавоније).

Према минералном саставу интрузивне су стене врло различите, и познате су у науци под разним именима (транит, сијенит, диорит, габро, норит, перидотит, пироксенит, есексит, тералит, сонкинит, ијолит, мизурит). Од тих стена налазимо у ОХО само неке, али у великим масама тако, да можемо закључити, да су се у даBHO геолошко доба дешавале у нашим крајевима силне подземне ерупције, ин-

трузије. које су избацивале транитску, диоритску, таброидску и перидотитску матму.

Ерупције гранитеке магме дале су материјал за развитак транита, који ствара, у нашој држави некодико планина. У Словеначкој било је гранитских ерупција на западу од Марибора, тде се диже висока, планина, Похорје, која је у свом источном делу састављена од гранита. Гранит је местимице прутаст, и као да чини прелаз у гнајс. Похореки гранит је ванредан материјал за калдрмисање улица, јер се од њега. дају лако правити копке. Интрузију гранита налазимо у Хрватској, у Мославачкој Гори. Тај гранит је занимљив, што уз обичне гранитске минерале (кремен, глинелац, лискун), има у свом саставу и андалузита. Таквог андалузитског гранита. има највише изнад Горње Јеленске. Уз андалузитеки гранит налази се у Мославачкој Гори и обични гранит, без андалузита. Мославачки је транит добар материјал за споменике (подножје Јелачићева споменика у Загребу, многи надгробни споменици), али каменоломи су, због лоших комуникационих прилика, напуштени. У Босни је позната интрузија гранита, на југу од Саве, западно од Брода, у планини Мотајици. Мање интрувије дешавале су се у западној Србији, где налазимо транита на Церу, на Борањи, Кошутној Стопи. Много већи опсег заузима ле бу те ерупције у источној Србији, где се код Доњег Милановца, Брњице, Бољетина, Штурица, Плавна и Мајдан Пека mac лазе изданци грапитских стена. У истом

ПЕТРОГРА ФИЈА

крају пружају се велике масе гранита од Луке до северно од реке Близне, од Нереснице на југ, у правцу ка Жагубици, тде се налази гранит на Хомољској Шланини, око Комше. Још источније има гранита на билу Старе Планине, у превоју Св. Николе. Највеће гранитске ерупције дешавале су се на југу Србије, у области планине Копаоника, у врањеком окруту, око Штипа, у крају између Прилепа и Битоља, око Вардара, између Велеса и Ђевђелије. Највеће изданке копаоничког гранита, налазимо на Жељину и северно од Жељина, између Жељина и СОувог Рудишта. У врањеком округу заузео је гранит највећи простор на истоку од Врање, између Бабине Пољане и Великога, Стрешера, на западу од Врање, на Карџини и Плачковици. Мање партије гранита налазе се још на Јастрепцу, Кукавици, Ветерници и Јабланици.

На југу наше Краљевине транитске су интрузије све веће. Ту се гранити јављају на Китки Планини = око Кадине, југозападно од Катланова, у околини ПЏрилепа, тде се виде рушевине Марковог града. на, транитским стенама. Од Прилепа на југоисток раширили су се гранити по Селечкој Планини. На неколико места у већој маси налазимо их западно и северозашадно од Битоља, око Гопеша, Ресна, Лисолаја и Мургаша. Има их и око Штипа, северозападно од Штипа, код Богословца и с леве стране Вардара, између Богдановаца код "Ђевђелије и Градеца, тде стварају делове планине Благуше (Плауша).

Из овога видимо, да су интрувзије гранитске матме заузимале све већи простој од северозапада према југоистоку наше државе тако, да су у Македонији биле најјаче, где су избациле силну количину транитеке магме, која се искристализовала у гранитске стене.

Од свих магма гранитска је најкиселија. Садржи велику количину кремичне киселине (до преко 70%). Тамо где постаје помало базичнија, где има мање кремичне киселине (до преко 60%), прелази у диоритску магму, која кристализацијом ствара диоритске стене. У нашим крајевима мало је тде дошло до интрузије диоритске магме, па су зато и диоритске стене код нас врло ретке, и јављају се у пезнатним количинама. Нешто мало има их у Босни, у Србији код Грабовца, близу Мајдан Џека, код Белеђе, између Топонице и Козмовца, код Краљевске Каменице, Јошанице, у Црном Потоку, код Доњег Милановца. :

Али док су у нашим крајевима интру-

'зије диоритске магме биле врло ретке, ин-

трузије базичне магме, која садржи кремичне киселине 35—50%., биле су необично силне. Оне су се дешавале као грчнитске интрузије тако, да су у југоисточним крајевима, нарочито у Македонији, запремиле велики простор, Док су

= ЗБбЕ у,