Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 366

ПЕТРОВО ПОЉЕ

џезе и занатских школа, чији је био и управник и инспектор. B. 1.

ПЕТРОВО ПОЉЕ, карено поље у Далмахији, источно и југоисточно од Дрниша. На северозападу је опвичено планином Промином 1.148 м и Катуном 475 м, на јутозападу планином Мосећ (Градина 469 м, Равнице 6183 M, Црни Брх 702 м, Ошљарић 590 M. Стражбеница 613 M, Шушпљача. 571 м), на североистоку Овилајом (Велики Врх 1.305 м, Совро 1.301 м, Под Овилаја. 1.070 м), Усовачом 597 м, Биочићем 551 м. Па северу је Ш. П. растављено од Косова Поља ниском и уском стеновитом пречатом, северно од села Биочића, а отворено је само према југоистоку, долином Врбе. леве притоке Чиколе. Џ. П. се пружа од југоистока. према северозападу, у коме се правцу проширује и углавном снижава. Дно П. П. је на апсолутној висини 265 до 290 м. и заузима површину од 28% KM. Југозападни оквир Џ. П. састављен је од тријаских граувака, кречњака и доломита, рудистичких и еоцених кречњака и од олитоцених конгломерата, док се на североисточном јављају рудистички и хамидски кречњаци. ЏШ. ПШ. је предиспонирано раседом, ~ меридијанском дислокацијоном линијом, која се на север продужује преко Косова и Книнског Поља. Са алувијалне равни поља дижу се неколико стеновитих тлавица: Мартића Главица, Зрнића Главица, Главица Ов. Јураја, Кадина, Главица и др. које су саграђене од тријаских додомита и граувака.

На југоисточном крају Џ. П. извире из језеру сличног врела Чикола, која тече према северозападу и махом се држи вападног обода поља. Ca Промине извиру Мотић и виловит поток Махнити. Они на северном делу поља сутичу, и поток даље тече према југу, а код кућа Боичића улива се у Чиколу. Осим тога, по ободу поља има пуно извора, који га такође свабдевају водом. Од многих других поља у карсним пределима, П. П. одликује се тиме, што се одводњавање догађа на површини, а не кроз поноре, и што не подлежи периодским поводњима. — (Ова насеља су по ободу Ш. ШП. Већином немају правих улица, него се куће ређају једна уз другу, дуж ивице поља, са изузетком варошице Дрниша, највећег насеља, која је економско средиште. (СОеверозападним крајем П. П. пролазе друм и железничка пруга Книн—Дрниш—Шибеник и Сплит, југозападним, друм Дрниш РамљанеМућ—Сињ и Оплит, а, источним крајем и преко поља воде пеколико колеких и пешачких путева.

Литература: Е. Кеглег у. Магјаит, Џђег die morphologischen und hydrographischen Verhšdltnisse in Mittel-Dalmatien (Гласник Географског Друштва, 7 и 8, 1999); B. Ж. Милојевић, Геоморфолошка

проматрања о ZOJHHaMa Крке и Чиколе (Гласник Географског Друштва, 9, 1923). : JI. Вујевић.

Чикола сваке године поплави IL IL и придоноси његовој родности, али воде има кадшто и одвише. 1908 започето, а ратом прекинуто, уређење Чиколе још није довршено. Средња је висина ЛП. 1. 970 M. Кад је зими поплављено, поједини хумци извиру попут отока. Особито се истиче Вишејурац (409 м). П. П. у повољној години може да прехрани своје сељаке, а и виногради му роде изврсном Хрваштином (врста вина), којом може да подмири друге потребе.

Џетропољац је чврст, жилав и бистар сељак. П. IL. запрема 325 км“. Има 13.932 становника, који станују у једној вароши и 22 села, што све припада дрнишкој општини (срез Книн, област Сплит). Петропољци су чисти Хрвати и Срби; већина (66%) је римокатоличке, а мањина (44%) православне вере; има нешто и гркокатолика. Знатнија су места: варош Дрниш (1.758 становника), са знатном HHдустријом боксита, и села: Сиверић (1.043 становника), с угљенокопом, Мирковић (Поље и Загора, 1.075 становника), с остатцима римскога града Магнума, Штиково (740 становника), и Тепљух (535 становника), са остатцима римеког града Промоне. По народном предању П. П. зове се HO последњем хрватском краљу Петру (— 1097). На планини Промини виде се развалине старога града, које народ зове Петровац или Двори бана Шетра.

Литература: Далмација. Издана 0 конгресу Удружења југословенских инжињера и архитекта, секција Оплит (1928); E. Peterman, Еаћгег дигећ ДашанНеп (1899); 8]. Клаић, Опис земаља, у којих обитавају Хрвати, П (1851).

Ј. Модестин.

ПЕТРОВСКА ЕПИСКОПИЈА. В. Лимска. епископија.

ПЕТРОВСКА РЕКА, река у Јужној Србији, десна притока. Вардара. Извире са Маријовских Шланина, на северној страни Балије (Локва 1.213 м, Пољана. 1.292 M) и углавном тече према истоку. Североисточно од села Габреша учини велику окуку и почне тећи према југоистоку, а близу ушћа се рачва; једним краком настави тећи у истом правцу, другим на североисток, према Турском Гробљишту. У Вардар утиче западно-југозаладно од места Пираве и Валандова, око 1 км далеко од железничке станице Милетково. Главније притоке П. Р. са леве стране су: Калица и Стара Река, која се на средњем току зове Крива Река, на горњем Отрагарница, а са десне стране Габрешка, Река. Од става ове четири речице, доњи ток зове се и Велика Стара Река. Дужина тока П. Р. од изворишта Отрагарнице је 23:1 км. а површина слива 1114 км“. II. b.

= 354 __