Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

НАСИОН СЕРБ

цама и картама, док су у осталим књитама фотографије, скице и карте у тексту и у прилогу. У књигама Н. има до сада 60 радова. Две су Цвијићеве расправе, Антропогеографски Проблеми Балканског Полуострва (1) и Метанаставичка. кретања, њихови узроци и последице (19). Највећи број радова дали су Цвијићеви ученици и други сарадници. Испитане су ове области: Околина Београда (2), Колубара. и Подгорина (4), Рађевина и Јадар (09), Смедеревско Подунавље и Јасеница, (19), Млава (2), Јасеница (13), Лепеница (7), Качер (3), Гружа (10), Левач (2), Темнић (3), Бања. (17), Љубићска села (2), Ибар (3), Горње Дратачево (5), Доње Драгачево (1), Ваљевска Тамнава (8), Ужичка Црна Гора. (19), Златибор (19), Заглавак (9), Пољаница и Клисура (3), Врањска Шчиња. (2), Крајиште и Власина (18), Скопска Црна Гора (3), Јужна Македонија (10), Тиквеш и Рајец (17), Мијаци, Горња Река и Мавровско Поље (20), Средње Полимље и Потарје (1), Дробњак. (1), Васојевићи у црногорској граници (2), Васојевићи у турској граници (3), Кучи (4), Братоножићи (6), Ријечка нахија (7), Бока (9), Шлавскотусињека област, Полимље, Велика и Шекулар (10), Црногорско Приморје и Крајина (11), Малесија (15), Бјелопавлићи и Пјешивци (15), Зета и Љешко Поље (93), Стара Црна Гора (24), Вишеградски Стари Влах (2), Билећске Рудине (2), Шума, Површ и Зупци (2), Сарајевска околина. (5), Херцеговина. (6), Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље (13), Села парохије Крњеуше (13), Бјелајско Поље и Бравско (20), Поуње у Босанској Крајини (20), Полуострво Рат (11), Дубровник и околина (28), Северодалматинска острва, Паг, Раб, Вир (23). Најзад, на основу архивске грађе, израђени су ови радови: Српска, насеља у Русији — Нова Србија и Славено-србија (14), Миграције Орба у Хрватску током 16, 17 и 18 столећа (16), Ускочке сеобе у словенске покрајине (18), Миграције Срба у Славонију током 16, 17 и 18 столећа (21), Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша, (29). Б. Дробњаковић.

НАСИОН CEPB (Nation Serbe en France), добротворно друштво за помоћ и старање о српским избеглицама у Француској, које је у исти мах радило и на смештању студената. по стручним школама. Основано је фебруара 1916. Друштво је радило и после (Светског Рата. помажући наше студенте у Француској. од сакупљених добровољних прилога. У њему су били окупљени наши најугледнији шријатељи, који су сви добровољно вршили повераване дужности, често скопчане са непријатностима и трошковима. Главни секретари били су: Виктор Берар и Жан Брин. M. H.

НАСЛОНИ. Немачки колонисти, Haceљени у Маховљанима, код Бањалуке, на-

садили су винограде и гаје их на ломаче или брајде, како су уобичајене у њиховој ранијој постојбини, у јужном Тиролу. Н. су чврсти ступови од тврдог дрвета, спојени летвама, тако да два реда тих наслона чине ходнике (сенице, талијански: перголе). И Пи

НАСТАВНИН, орган професорског друштва. Излазио је 1590—1914 у Београду. После рата изашле су само две књиге, па је место Н. покренут Гласник Професореког Друштва. Као стручан педагошки и научни часопис Н. је објавио велики број расправа и приказа о ШКолеким и другим књигама. АИ

НАСТАСИЈЕВИЋ ЖИВОРАД, сликар (13/1 1893. Горњи Милановац). Основну школу свршио је у Београду, где је почео и средњу. 1906 ушао је у београдску Уметничку Школу. Када је свршио ту школу, отишао је у Минхен, где је студирао сликарство (1913—1914). У (Оветском Рату учествовао је као борац до 1917. Тада. је провео једно време у Алжиру, а потом, до краја рата, као ратни сликар Врховне Команде. 1920 отишао је у Париз, ради сликарских студија. Живи у Београду. Н. је после рата учествовао на свим већим изложбама у престоници; 1925 приредио је изложбу цртежа с Љ. Ивановићем, а 1926 своју самосталну изложбу. Н. је почео да ради фигуре и композиције из рата, затим је дао низ париских цејсажа, а сада већином слика београдске крајеве и улице с ликовима. Израдио је неколико нацрта картона за фреске.

BB. IJ. НАСТИЋ ЂОРЂЕ (1884, Мостар, Херцетовина — 1919, Грац, Аустрија). Гимна-

зију је учио у Мостару и Сарајеву, па је у јесен 1903 почео на философеском факултету у Бечу учити славистику и германистику. 1906 Н. је прекинуо студије, па се вратио у Сарајево, где је постао сарадник листа Дан. У то доба у Босни су избиле прве аграрне буне (у Бањалуци, Бихаћу, Ливну, Градачцу, Шамцу и т. д.). Под видом да пристаје уз народни аграрни покрет, Н. је ушао у националистичке кругове, купио материјал против језунта у Босни 'и са скупљеним материјалом отишао у Београд, где је штампао своју брошуру: Језунте у Босни. У Београду су примили Н. са највећим поверењем, како у грађанским тако и у војним круговима, и Н. је за то време прикупљао материјал за свој чувени Ешаје, којим је хтео да компромитује Србију. То се јасно видело како из овога памфлета тако и у бомбишкој афери на Цетињу и у велеиздајничком процесу у Загребу. Јер на оба ова суђења MH. се појавио као главни сведок против оптужених и, у првом реду, Hpo-_ тив Орбије и династије Карађорђевића. Означавајући Београд као огњиште свих завера и сваке револуционарне акције на Словенском Југу, Н. је доказивао, како

_ ову