Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р

Црна Гора и Аустро-Утарска имају заједнички интерес да удруже своју акцију против Србије. Н. је бестидно и одвратно ступио у службу туђину против свога на рода, али је брзо био разголићен и презрен. Завршивши студије у Брислу, Н. је остао међу Аустријанцима, али је падао све ниже, чак и у очима оних, за чији је рачун радио. За време Светског Рата Н. је био аустриски добровољац, а умро је убрзо после рата. (1919) у Грацу. у Аустрији. ИМ. Миленовић. НАТАЛИ ФРАЊО, (Сплићанин, хуманист и латински (песник (1469—1549). Науке је свршио у Падови, а вративши се у завичај до смрти се бавио литерарним радом, састављајући различне песме на латинском и матерњем језику. Био је присан пријатељ Марка Марулића, па је написао и биографију његову. Његовим се песмама служио фрањевац дубровачки Јоаким Стули (Stulli), црпећи и из њих грађу за свој речник. АЕ НАТАЛИЈА, кнегиња и краљица српска 1975—1859. (2/5 1859). Кћи је спахије Н. Кешка и Пулхерије, рођ. кнегиње Стурза. 25/7 1875 верила се с кнезом Миланом Обреновићем, 5/10 исте тодине венчала. се с њим у Београду. Из тога брака рођен је краљ Александар. Брак Н. није био срећан. Ташта и неискусна. она је била ћудљива и уз то хладна природа; док је краљ Милан био плаховит и често пуст. Сем тога, они су се разилазили и у политичким схватањима. Краљ је водио аустрофилску политику, док је краљица. била за руску оријентацију. Односи. између краља и краљице постајали су све гори, нарочито од 1885, када се, после пораза на Сливници, јавила мисао да краљица постане регенткиња уз сина, који би заменио ода на престолу. Прекид је дошао после једне сцене у двору о Ускреу 1887, а дефинитиван развод брака, с пуно сплетака и. скандала, извршен је 19/10 1885. Тај развод био је постао толико политичко питање, да је ради њега одеступила влада М. Гарашанина. Да ублажи утисак извесних бруталних сцена око решавања. о разводу, краљ је дао одмах по објави развода, од опозиције дуго тражену ревизију Устава. Најпосле, то је био један од главних повода за његову абдикацију. Краљица. није хтела, да привна тај развод брака и тужила се Народној Скупштини. Својом безобзирношћу у односу према влади и намесништву, који су били у извесним обавезама према краљу Милану, краљица, је довела дотле. да је 7/5 1891 силом протерана из Орбије. У Орбију се Н. касније враћала само као тост свога. сина. — После венчања краља Александра са њеном дворском тоспођом Дратом Машин, прекинула је Н. све везе са сином. Касније, прешла, је у католичку веру. Своје имање у Србији поклонила је београдском Университету. Она је живела

НАТОШЕВИЋ

дуго на француском приморју, а сада живи у једном католичком манастиру у Паризу. В. Ћоровић.

НАТАЛИЋ БУДИСЛАВИЋ ТОМА (лат. Мајанз) (средина 16 века, Дубровник 1608, Напуљ). Учио је медицину у Бодоњи, па је неко време био у Дубровнику, а онда је пошао у Рим, па у Цариград, где је излечио од тешке болести цара Муpara II од кога је за то добио кнежину Бобане у Херцеговини. Из Цариграда је прешао око 1580 у Пољску. где је постао краковским каноником. Вративши се у домовину, постао је 1606 требињеко-мрканским бискупом, под којим су били католици у суседној Херцеговини. Овој не мали иметак оставио је за то, да се у Дубровнику оснује СоПедит Orthodoxum Budislavum, у коме ће се ђаци његове бискупије учити латински. Та се је колегија могла отворити тек 1635, али је већ 1648 морала бити затворена, јер су јој се приходи јако смањили. 1648 било је у њој само шест ђака, који су божју службу вршили не на латинском језику већ на »илирском«. "par Наталићеве институције сачувао се до последњих дана републике. Литература: М. Решетар, Томо Наталић Будиславић (Рад, 206).

07: BP.

НАТАПАЊЕ земљишта потребно је у нашим јужним крајевима, нарочито у медитеранском подручју Краша и у Јужној Србији, тде су тодишње, апсолутно узевши, врло велике оборине незгодно раздељене, па лети прође три и више месеца без киша. У Италији се узима, да је за навлаживање довољно по 1 ху сваке секунде 1 литар воде за шест месеци. Ова је количина, по искуству у Бугарској и око Скопља, довољна за ливаде и вртове. 94 гнојно натапање треба много више воде, јер ова садржи мало биљне хране.

Ф. НАТОШЕВИЋ ЂОРЂЕ, просветни радник (19/7 1821, Сланкамен — 11/7 1887,

Карловац). Гимназију је учио у Карловцима (1832—1838) и Сегедину (1538—1840). · Почео је права у Еперјешу (1840—1841), паставио је медицину у Пешти (до 1844), а довршио је у Бечу (1850). После свршених студија вратио се у Нови (Оад, где је био лекар, али се сав предао питањима, народне просвете и народних школа. Постао је професор и после директор новосадске тимназије, а од 1857 надзорник свих српских школа у Аустрији. Радио је у духу Песталоцијевих педатошких идеја. Написао је више школеких књига и педатошких чланака и упутстава; покренуо је први педатошки лист у Срба (Школски Лист), и прве дечје новине (Пријатељ Орпске Младежи). 1867 Н. је био позват у Београд као референт за основну и средњу наставу, али се ту није могао одржати.

1870 постао је главни школски референт.