Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 414

ПЛАНИНАРСТВО

југозападној страни поља извиру Ba снажна врела, једно из пећине, као наставак подземног тока ШЏивке, друго са југа, као наставак подземног тока, Рака. Они се источно од трга Планине састану и образују речицу Унец, која у врло вијугавом току тече ка североистоку, док не удари на кречњачки обод поља, и у њему делимично туби воду. Одатле тече ивидом поља, према северозападу, а после почне јако вијугати и тећи више средином. На северном крају П. П. Унец поново наиђе на кречњак, и северно од села Јаковице понире. Унец изгуби око две трећине воде на источној ивици поља, а трећину на северу, Под Отенами, где се вода губи кроз издухе. Због велике неактивности понора, раније је IL Il. имало велике поводње, све до 1886, када, су очишћени. Од тога доба поводњи трају просечно 96 дана, а јављају се у пролећу и с јесени. На Унецу су највиши водостаји у априлу (просечно 128 см) и HOвембру (147 см), најмањи у фебруару (80 см) и августу (36 см). При највишој високој води Унец носи 130—160 мз воде у секунду. — IL IL je плодно и прилично тусто насељено (107 становника. на. 1 км). На њему су насеља по ивици, само је Јаковица на хуму. Највећа су насеља: Планина, са 196 домова и 733 становника, и Лазе (63 дома, 286 становника). Западном ивицом П. П. пролази друм Љубљана, Идрија и Ајдовшчина—КалцеПланина— Постојна и Церкница, преко њега, друм Планина—ЈЛазе—Логатец, као и неколико колских и пешачких путева.

Литература: У. РиНнек, Рје Џгзаchen der Uberschwemmungen in den Kesselthšlern von Innerkrain [W/ochenschrilt d, Osterr, Ing, u, Arch. Vereines, 1888, 34/35); A, Gavazzi, Die Seen des Karstes, I (Abh, а. к Кк, Сеовг, Сез, У, 1903/04).

II. Вујевић.

ПЛАНИНАРСТВО. Б. Туризам.

ПЛАНИНАЦ ЈАНКО (29/10 1865, Шварча, крај Карловца). Овршио је реалку у Раковцу, трговачку струку је учио у Бечу, а природне науке у Грацу. После свршене науке, служио је као технички дневничар код Грађевног одсека. земаљске владе у Загребу и код котарске области у Петрињи. Кад су се оснивале више трговачке школе, П. је послан од вземаљске владе (1890) у Беч, да изучи трговачку струку за наставника виших трговачких школа. После свршених наука. постављен је за суплента у великој реалци и са њом спојеној трговачкој школи у Земуну (1891), и тамо је служио као наставник до краја 1907. Одатле је премештен у реалну гимназију и са њом спојену вишу трговачку школу у Загребу, тде је остао до 1917. Сада је професор државне Трговачке Академије у Загребу, наставник у Високој Школи за 'Трговину и Промет, и предаје у приватној тргова-

чкој школи друштва Меркур У Загребу, којој је био и равнатељ. У традитељској школи у Загребу био је екстерни наставник за грађевно књиговодство. Написао је: Грађевно књиговодство, уџбеник за градитељске школе (1917). C. JI.

ПЛАНИНСКИ КАНАЛ, канал Јадранскога Мора између хрватскога. копна на. истоку и суседних отока, Пала, Раба и Крка, на западу. О пуним се правом тако зове, јер се на копненој (источној) страни непосредно над њим диже планина Велебит, те му одређује правац. П. К. је дуг 144 км (рачунајући и Малтемпо), и то: најпре правац од југоистока к северозападу, од ждрела, Масленице до места, тде је између отока ПЏага и Раба измерена. дубина од 78 м, дуг је 70 км; правац од југа к северу, од места дубине 78 м до

- паралеле града Сења (45% сев. шир.), дуг

је 37 км; правац од југоистока, к северо-

западу, од сењске паралеле до уласка у Речки Залив, дуг је 37 км. Ширина ШП. К. је различна: највише је 12 км у басену између · отока Крка, Првића и хрватске обале између Сења и Св. Јурја. У том је басену измерена дубина, од 85 M. Најужи је П. К., ни 2 км широк, између југоисточног краја отока Раба и копна код Јабланца. Северно од те узине измерена је највећа дубина 106 м. На југоистоку завршује се П. К. драгом Баљеницом, из које ждрело Масленица води у Новитрадско Море, а. из овога. Масленици сличан теснац у Каринско Море. На северозашаду П. К. сузује се у теснац Малтемпо (на, најужем месту је само O'7 км широк), који излази у Речки Залив. На запад изводе из П. К. врло ниски теснаци између далматинскога копна и отока, Џага. (Љубач је само 0'5 км широк): 6 км широки Пашки Канал између отока Пага (шила Луна) и шкоља Долина (уза оток Раб), 4 км широки теснац између отока. Гргура и Првића и само 1 км широка. Сењска Врата између отока ПШрвића и јужнога, искрајка отока Крка.

Од ветрова у П. К. најпознатија. је бура. Она дува с Велебита и Горскога, Котара, кадшто толиком силом, да лађама, спречава. улажење у подгорске луке и сили их на промену правца. Све су те луке (Цриквеница, Селце, Нови, Сењ, Ов. Јурај, Јабланац, Карлобаг) малене, и служе само локалноме саобраћају. Неке су изатале на глас као купалишна. и климатека места. Од места насупрот, на западној обали П. К., знатнија су: Нова Башка и Врбник, на отоку Крку; Пат, с пространом морском дратом, иза које се улегла пашка солила, на отоку Пагу. Линија. Јадранске Пловидбе, што води II. К. почиње се заправо на Оушаку, а завршује се у Обровцу на Зрмањи. Њој припада и Раб, премда је лицем окренут од Џ. К. у Кварнерић. II. К. се још зове и Хрватско Море, а звао се негда и Влашко Море

— 402 —