Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 415

«

(Сапаје деЏа Могасса), по Власима, којих је било на Велебиту. Ј. Модестин.

ПЛАНИНСКО ЈЕЗЕРО, периодско језеро у Словеначкој, у Планина Пољу, северозападно од Ракека, а јужно од Логатеда. Олично је Церкнишком Јевзеру, а после њега. је највеће језеро у Словеначкој које пресушује. Вода се у Планина Пољу узјезери с пролећа и јесени, за време кишне периоде, када понори не могу протутати сву воду, коју доносе околне реке. П. Ј. просечно траје око 26 дана, а хране та водом Пивка и Унец. За време њетова постојања оно даје необичну и интересантну слику: из плитког, и чистог језера стрче проређено високо грмље и дрвета, окружују га прилично високе и тусте пошумљене торе, а на југоистоку се диже велика планинска Грашчина велепоседника Виндиштреца. ЛЕ ОД,

ПЛАНСНО ПОЉЕ, мало крашко поље у Херцеговини, јужно - југозападно од Гатачког Поља, око 10 км северно од Билећа. Пружа се од северозапада према јутоистоку. Дугачко је око 2 км, широко 700—800 M, 8 површина му је 1:35 км“. Ово је поље плитко, лежи на апсолутној висини од 598 до 610 м, а околни висови су високи 650—760 м. У торњем крају поља. налази се, у једној чатрњи, извор врло питке воде, којом се служе десетак села. У њему нема ниједног потока, а све изворске воде пониру у два понора. П. II. je веома плодно. Око 60% целог земљишта су њиве, на којима успевају сва.

жита и кукуруз; остало су ливаде. Поље

је названо по насељу Шлани, које је око 1 км југозападније. Северним и западним ободом П. П. пролази друм Гацко и Невесиње—Плана—Билећа— Требиње. Литератутра;: Ј. Цвијић, Карсна поља, зашадне Босне и Херцеговине (Глас, 59, 1900); A, Grund, Beitršge zur Morphoоде des Dinarischen Gebirges {Penck's Сеовг, АЂћ, IX., 3, 1910), JJ B:

ПЛАНТИЋ НИКОЛА (2/12 1720, Загреб — 16/6 1777, Вараждин). Средњу школу свршио је у Загребу, па је ступио у исусовце. Новицијат је свршио у Бечу, а философију у Грацу. 1741 послат је у Затреб за професора у гимнавији, 1742 у Вараждин, где је био проповедник; 1748 до 1744 био је професор у СОлавонској Пожеги. 1744 учио је богословију у Трнави, у Утарској, где је био заређен и послан у Кордову, у Аргентину. Ту је наставио богословију. 1748 одређен је за, мисионара. у Парагвају. 1753 био је професор у Кордови, па после до 1766 у Буенос Алресу, и коначно супериор у Монте Видео. Када, је 1767 шпањолска влада одузела исусовцима, све мисије у својим колонијама, отпремљен је П. с осталим исусовцима у Европу у Кадикес. Одавде je Ш. кренуо 1768 у Аустрију, а 1769 био је у Загребу

ПЛАСА

библиотекар и проповедник на Академији. 1771—1773, када је у Аустрији и у Хрватској укинут исусовачки ред, П. је био ректор колегија у Вараждину, где је и умро. Издао је књижицу: Рођозпа 1 kratka za vszaki den meszeca premishlavanya vszem szveto y srechno vumrelti selyechem kruto hasznovito {1775), Hamnncao је и у рукопису оставио граматику хрватскот језика. Настала је прича, да је ПЏ. постао краљем у Парагвају. По свој прилици је П. замењен са узурпатором Николом, који се је био прозвао краљем у Парагвају Никола ], ради сличности имена. Ту легенду оповргли су Дуко и ВаЊИНО. Ф. Бучар.

ПЛАЊАВА (БАБА), планински врх у ОСловеначкој, у Камнишким Алпима, око 10 км западно од места Луче (на Савини), односно 14'5 км северно-североисточно од Камника. П. је величанствена, плећата гора, висока 2.392 м. Диже се источно од Камнишког (Оедла и доста је лако приступачна. ПЛАОВИЋ | РАДОМИР, глумац ~ (7/9 1699, Уб). ОСвршио је реалку у Београду

и апсолвирао философески факултет у

Београду. За привременог члана Народног Позоришта у Београду ангажован је 1991, а за редовног члана 1922. Главне су му улоге: Он (Промашени животи), Едгар (Краљ Лир), Јашка (Не убиј), Пер Мортенсхор (Росмерсхолм), Доктор (Иванов) и др. Р. 0.

ПЛАСА, карсна висораван на граници Босне и Херцеговине, између река: Дољанке - Неретве - долине Диве Грабовице, око 22 км јужно-јутоисточно од Прозора, односно 32 км северно-северозападно од Мостара. П. је у нижим партијама саграђена од верфенских шкриљаца; изнад њих су лашоровит кречњак и трошан доломит, а највише делове покрива једар јурски кречњак. Ту су падине толико стрме да представљају праве литице, док су при подножју, где преовлађују шкриљTH и пешчари, доста блажије. На североисточном крају заравни је доста, пространа, увала Пвозд, 1—2 км у пречњаку, на висини 1.302—1.316 м. На њеним странама и по дну пуно је плитких вртача. Остали део заравни има врло заталасану површину, јер се између многих нагих кречњачких · брда налазе повеће вртаче. У једној од њих, на северозападном крају, има, Језеро. Највиши висови су: Шласа (или Главица Шишња) 1.577 M, Гребен 1.483 м и Загон 1.421 M. Ha западу се преко уског гребена Островаче (1.865 M) IL спаја са планином Чвреницом. — Са изузетком највиших врхова, цела је П. под вегетацијом. Са северних, источних и јужних падина тече већи број поточића. Источним подножјем П. пролазе железничка пруга и друм (Оарајево—Мостар.

— 403 — ”