Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 423

токе. Између Лима и Таре ПШљеваљско Поље заузима централни положај, % ШП. су једина варош целе ове области заџадно од Лима. Кроз П. протиче мала река Брезница и улази у 'Ћетину. Многобројни остатци стубова, надгробних споменика и записа, сведоче, да је ту било доста знатно насеље у доба Римљана. У средњем веку се место звало Брезница. У Летопису је забележено, да су Турци 1452 разбили херцега Стевана на реци Брезници у Херцеговини. Данашње се име јавља у 15, а турски назив Таслиџа у 16 веку. Путописци 16—19 века зову IL и српским и турским именом. Кроз П. је водио значајан пут из Дубровника за Скопље и даље. Изгледа да су ШП. основали Турци при крају 15 века. За турско су доба П. била задуго село, па су се постепено развила као седиште санџак Gera, херцеговачког. У прва су времена била насељена само муслиманима, па су доцније православни Срби почели из околних села силазити и настањивати се у вароши. У 16 веку је у Џ. већ био простран и оловом покривен каравансерај за одмор путника и трговаца. У 17 веку су ИП. порасла, била су варош са неколико стотина кућа. Према турском путнику Евлији Челебији П. су 1682 имала 700 Даскала, ћерамидама и плочама покривених кућа, распоређених у Десет махала, од којих пет муслиманских и пет хришћанских, 200 дућана, већином пушкагрских и.10 џамија. Била су отворена варош без тврђаве, столица херцеговачког паше. У почетку 19 века Џ. се помињу као тлавна варош у Херцеговини. Ами Буе процењује (1837) становништво на 5.000 душа, већином (Срба муслимана. Двадесет тодина доцније Хиљфердинг у П. налази 6.000 становника, од којих је једна петина православних Срба. По статистици из 1913 IJ. су имала 7.940 становника, од којих три четвртине муслимана, остало православних.

Од окупације П. су добила зустриски тарнизон, те су напредовала (1880—1908). Варош је уређена, и поред многих оријенталских особина, добила, је изглед средњеевропске вароши. Са повлачењем трупа, тај је вештачки прираштај живота ускоро опао. П. су везана колским путевима са ПЏријепољем и преко Метаљке са, Чајничем и Сарајевом. У изради су путеви за, Бијело Поље и Шавник— Никшић. Трговину и саобраћај воде највише са Босном. Извози се вуна, коже и сточни производи, а увози колонијална и мануфактурна роба. П. су среско место у Ужичкој Области. Имају стару српску гимназију, суд и пуковску команду. У близини је на североистоку од вароши стари манастир СОв. Тројица,

Литература; К. Костић, Наши нови градови на југу (Орпска Књижевна Задрута, 168). Џ. Шобајић.

ПЉЕШИВИЦА

ПЉЕШЕВИЦА, планински гребен у Хрватској, југоисточно од Мале Капеле. Ha северу и северозападу је ограничена друмом Ваганад—Прибој—Кореница, на југозападу Кореничким Пољем, Бијелим Пољем, Крбавом и Лапачким Пољем, на јутоистоку друмом Горњи Лапац — КуленВакуф, а на североистоку рекама: УномПањачким Потоком-Клокотом-МрежницомЈарутом. П. се пружа од северозашада, шрема југоистоку, а саграђена је претежно од мезозојских кречњака, местимице од верфенских шкриљаца. (Скоро упоредо са главним требеном пружају се на југозашаду још три друга. П. у ужем смислу ограничена, је на јуту и југоистоку увалама: ПЏаљевина, Велико Каменско и Доње Каменско, а у тим границама, је најјугоисточнији врх Дебели Врх, на Малој П. Са изузетком мањих делова на југу, П. је цела покривена вегетацијом. Источни обронци П. зарасли су шумом, а западни су више кршевити. Према долини Уне управљене су драге Мелиновачка, Скочајска и Заваљска, 8—5 км јужно од Бихаћа, које свршавају у пећинама. Високим и стрмим пећинама оивичена је и Козја Драга, која је дугачка око 8 км, и од Озеблина и Рудог Лисца пружа се према југозападу, у правцу места Удбине. СОевероисточним и источним подножјем П. пролази друм Слуњ— Личко Петрово Село—Заваље — Лапац — Грачац и Книн, јужним и југозападним, друм Лапад—Тук—Удбина, западним и северозашадним, друм Плоча—Удбина—Бијело Поље — Прибој — Личко Петрово (Село, а преко планине води велики број пешачких путева и става. · П. Вујевић.

ПЉЕШИВИЦА. 1. Планина у Хрватској, између peka: Брегане - Бреганице, јужно од североисточног краја Жумбе рачке Горе, око 10 км западно од трговишта (СОамобора. П. заузима северозападни део Самоборске Горе, и нагнута. је према североистоку. Највиши висови су: Џљешивица 730 м, Осредак (кота 653 М, кота, 635 м) и зараван Вушица 543 м, на којој има карсних појава, као и на брду Поникви. Између Осредка и Вушице лежи Велики Дол. П. је покривена вегетацијом. Њеним североисточним подножјем пролази друм Брежице и Оамобор—Брегана—Стојдрадга — Крашић — Метлика, Јастребарско (Јаска) и Карловац.

2. Планина у Хрватској, између потока: Коњшћице-Сопота-Ријеке и долине Купе, око 8 км јужно-југовападно од трговишта, Самобора, односно 7'5 км северно од Јастребарског (Јаске). Ш. заузима југоисточни крај Самоборске Горе. Било П. пружа се од запада-југозапада према истокусевероистоку, а са њега се издижу три стрма, купаста шиљка: Гај 661 м, ШПљешевица 780 м, Дуга Пећ 646 м. Огранци П. настављају се у истом правцу и с друте стране потока Коњшћице, у билу Па-

2 — 411 —