Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 422

ПЛОВДИН

хране неколиким потоцима. У Прошћанско Језеро са југа утиче Црна. Ријека, (или Лесковац Поток), са запада Ријека, која извире из врела на југоисточној страни Селишког Врха, док у Козјак са врха утиче Рјечица, а са падина. Мале Капеле притичу потоци Матијашевац и Јасеновац.

TI. J. ca, њиховом околином представљају један од најлепших крајева наше државе, тде је типски изражена сва дивља красота природе. Покрај њих пролази друм, који с једне стране води преко Плашког у Огулин, и преко Слуња у Карловац, а с друге стране преко Врховина и Оточца за Сењ, Свети Јурај и Јабланац при Јадранском Мору, односно преко Прибоја за Госпић, Удбину и Бихаћ. Најбли-

же железничке станице су Врховине Hr

Бихаћ.

Литература: 1. у. Farkaš-Vukotinović, Die Plitvica-Seen in der oberen Militiargrenze in Kroatien (Sitzungsber, d, k, Akad, d, \Wiss, Wien, mathem,-naturwiss. KI, 33, 1859); F, Umlauft, Dic Plitvicer Seen in Kroalen {Deutsche Rundвсћаи јат Сеовг, 21, 1898); А. Гаваци, Геnesa Плитвичких Језера (Наравословни Гласник, 15, 1903): A, Gayazzi, Die Seen des Karstes, | (Abh, d, k, k, Geogr, Ges, Мел, V, 1903/04); А. Гаваци, Релативна и апсолутна висина Плитвичких Јевера (Рад, 198, 1913). П. Вујевић.

плоВДдИн. БВ. Кутина.

ПЛОВДИНКА, врста винове лозе са крупним црвеним трожђем. Раширена је у Србији. 5упопип крупна динка.

ПЛОВНИ КАНАЛИ. БВ. Канали за пловидбу. ПЛОТНИКОВ ИВАН ДР., фотофизичар и фотохемичар (22/11 1878, Тамбов, Русија). 1901 апсолвирао је Университет у Москви. 1905 промовисан је за доктора философије на Университету у Лајпцигу, на основу дисертације ВеакНопзвевећуллdigkeit bei Tielen Тешрегаигеп (1905). Ђио је неко време асистент у Лајпцигу и Москви. 1910 промовисан је за магистра хемије на Университету у Москви, на основу дисертације Кинетика фотохимическија реакцији, 1908. 1912—1917 био је професор Университета у Москви. 1913 основао је тамо фотохемиски институт. 1915 промовисан је за доктора хемије на, Университету у Одеси, на основу дисертације Фотохимическија изследованија. (1919—1915). 1918—19920 био је директор фотохемиског лабораторија Атфе у Берлину. Од 1920 професор је за физику и физичку хемију на техничком факултету Упниверситета у Загребу. — П. је поставио и прецивирао основне законе фотохемије, извео је математичку теорију и кинетику равнотеже фотохемиских реакција, изградио је фотохемиску експерименталну технику. — Од многобројних научних

= 410. —

радова већа су му дела: Photochemie (1910), Photochemische Versuchstechnik (1912), Lehrbuch der аПветешеп Photochemie [1920), Grundriss der Photochemie (1923), : BB. Ib.

ПЛОУЋА, понорница у западној Босни, у средњем делу Ливањског Поља. Саставнице IL су три потока, који извиру на југоисточном крају поља. Највећи је од њих Студба, која извире из врела више засеока Стурбе, око 6 км јужно-југоисточно од вароши Ливна. Две остале саставнице П. су Жабљак, који извире из неколиких врела више села Горњег Жабљака, и Бистрица, која извире из врела више Ливна. Ова три ова потока углавном теку према северозападу, % од њихова сутока око рта Присаша (581 M), и истоименог насеља, почиње ток П. Она

тече преко целог Ливањског Поља у правцу запада - југозашада. Између села

Чајића и Прилога П. се разграна, а краци јој пониру кроз четири понора испод Ватањског Кланца. Од њих је Каменити Понор обична пећина, Опаки и ЂБристови Понор су уски процепи у кречњаку, Док Велики Понор образује пространа вртача, тде вода преко слапова пада у понор. При ниском водостају Ш. отиче око 18 до 2 мз воде у секунду, а при високом водостају 30 до 80 м" у сек. Литература: Ј. Цвијић, Карена. поma западне Босне и Херцеговине (Глас, 59. 1900); А. Сгипа, Die Karsthydrographie, Studien aus Westbosnien (Penck's Geogr, Abh., Bd, VII, 3, 1903); A, Gavazzi, Die Seen des Karstes, I (Abh, d. k. k, Geogr, Ges,, V, 1903/04), JJ. B.

TIJIOMA {Punta Planca), BpMo MapkRaHTaH избојак копна у нашем Јадрану. (43360 сев. шир., 177 ист. дуж. од Гр.). Ту се правац далматинског копна северозападјугоисток прегиба у правац запад-исток. Знатна је климатска раскреница. Јужно од П. има кроз тодину 4 до 5 дана студени (испод нуле), а северно од ње има преко 11 таквих дана. Поморци држе П. међом. између југовине и буре Ha Јадрану. Често се догађа, да. лађе иза П. 3атече североисточњак и нижа температура, док су до ње пловиле с југоисточњаком или источњаком. Море је око Ш. обично заталасано, па се мање лађе кадшто 8аклоне у луку Рогозницу (северно од П.). — [. се негда звала НуШз или Рготопотишт Готе з, Први се пут (РЈапсћа) помиње у животу Ов. Ивана, бискупа тротирског, чија се лађа (око 1063) онде разбила, а светац се чудом спасао.

Литература: Далмација, – издање Удружења Југословенских Инжињера. и Архитекта, (1923, 95, 32); Ф. Рачки, Документа, (1877, 4592). J. M-n.

ПЛОЧА. В. Босиљина.

ПЉЕВЉА, варош у Пљеваљском Пољу, с десне стране реке Ћетине, Дринине при-