Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 421

ПЛИНА. ВБ. Језеро, 3. ПЛИНА. ВБ. Језеро поље. ПЛИНА ЈЕЗЕРО. B. Језеро, 98.

ПЛИСКАВИЦА (пастирица, чобаница, воларица, коњарица, свињарица) спада, према нашем народном веровању, међу птице, које претсказују будуће ствари и имају моћ над човечјом судбином. Тако на пр. кад П. кљунићем кљуца по прозору, кажу, да ће у оној кући, ускоро неко умрети. Ко П. прогони или јој учини што на жао, поцркаће му благо. За нанесену увреду или штету уме П. да се и сама освети, и то тако, да нанесе под кров сламе, а од пастира на паши, кад ложе ватру, узме жеравице, донесе је у кљуну на ону сламу и запали душманину кућу. — O00бито је мила П. чобанима, и то зато, што им је обећала, да ће сама чувати говеда и блато; да ње није, сваки би пастир морао имати коња. Када IH. бежи од говеда, знак је ла ће бити кише. Она чини услуте и помаже чобанима и на разне друге начине, тако на пр. чисти стоку од отрова, нарочито од тобине, велике длакаве гусенице, коју хвата кљуном и носи, па је баца у воду. — Кад девојци закасни срећа и не може још да се уда, добро је ухватити П., скувати је, узети све њене кости и спустити их где вода тече. Некоје од тих костију окренуће се узводу, а некоје низводу. Оне што крену узводу треба узети и самљети у ситно, примешати брашна са четири краја где млин врти, од тога направити мали колач, шупаљ на средини, па кота момка погледа девојка кроз тај колачић, тај ће се у њу заљубити и испросити је. — Поред горњих имена, Џ. се зове још и маширеп, мигореп, дрндалица, шмигалица, дрмалица и др. зато што непрестано репом маше, а то је добила отуда, што је једном полетела на колевку у којој се је Исус љуљао, и преврнула је, а мајка је Божја зато казнила, осудивши је да за вечна времена маше репом. Ш. Булат.

ПЛИТВИЦА. 1. Река у Хрватској, десна притока Драве. Извире на југоисточној страни брежуљака Колоса, под Великим Трстеником (320 м), око 3 км западно од трга Винице. Са изворишта, тече према. југу-југоистоку, кроз бреговит предео, а од села Церја Небојсе и кроз дравску долину углавном према истоку, вијугајући и чинећи неколико већих окука. У Драву утиче око 23 км североисточно од Великог Буковеца, односно 2 км западносеверозападно и узводно од ушћа Бедње. Важније притоке са десне стране су потоци: Лукавце, Тужно, Моздањак и OCapница, а са, леве: Збел. Дужина П. тока. је 646 км, а површина слива 271:5 км“, од које је 56% у равници.

2. Река у Хрватској, лева притока Коране. Извире на североисточној страни

ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Мале Капеле, из врела под Сљеменом (920. м), и у вијугавом току тече према. југоистоку кроз уску, стеновиту долину. На доњем току чини две три веће окуке, а преко шест слапова, висине 68-м, стропоштава се у Новаковића Брод, најдоње и најмање од Шлитвичких Језера. које уједно представља и извориште Коране. На своме току П. прима са Раздоља (1.100 M) и Преке Косе (1.094 м) неколико кратких притока, све са десне стране. IL се зове и СОуртук Поток. Дужина њезина тока је 9:1 км.

Литература: М. Шеноа, Ријека Купа и њезино порјечје (Рад, 122, 1895). – 1 BH.

ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА, група језера у Хрватском Красу, око 25 км источно од Гацког Поља, односно 92 км западно-северозападно од Бихаћа (на Уни). П. Ј. леже између југоисточног краја Мале Капеле (Прека Коса 1.016 м, Селишки Врх 1.280 м, Црни Врх 1.070 м, Паљевина 929 M) M северозападног краја Пљешевице (Медвеђак 808 м, Оштри Медвеђак 884 м), на месту где се те две веначне планине сударају. Земљиште, у коме су корита П. Ј., састављено је од кретадејских кречњака, који су лако растворљиви. Вода је за време дилувија створила ова језера, два пута као деструктивна, ерозивна, сила, а два пута као конструктивна, стварајући преграде од бигра, којима су одељена једна од другог. Њихов је постанак у вези са колебањем климе за глацијалне“ епохе: хладна глацијална, стадија била су доба ерозије, а топла, интерглацијална, доба акумулације.

Код околног становништва ова су језера позната под именом (Седам П. Ј., али их има још осам. Од њих су највећа Прошћанско Језеро (0:638 км) и Козјак (0:792. км“). Између њих леже т. зв. средња. језера: Цигиновац, Округљак, Велико Језеро, Мало Језеро, Батиновац, Вир, Галовац, Градиновац, Језерце и још неколико малих језераша у вртачама. Испод Козјака су доња, језера: Милановац, ОсреJam, (Гавановац), Калуђеровац и Новаковића Језеро, из кога истиче Корана. II. Ј. су поређена степенасто, дижу се једно изнад другот, а међусобно су везана мнотобројним, шумним слаповима. Око њих су лепи, пошумљени брегови, тамне пећине и стрме, литичасте стене. Највише је Прошћанско Језеро, на апсолутној висини око 638 м, најниже је Језеро Новаковића (504 м), а висинска разлика између њих је 134 м.

Целокупна, површина, свих П. Ј. је нешто већа од 1:8 км“. Најдубља су уједно и највећа језера: Козјак 494 м, ПШрошћанско Језеро 403 м и Галовац 23:6 м. Вода је у свима језерима плава и бистра, али садржи много креча. На више места, где је отицање спорије, таложе се велике количине бигра, тако да су од њега образовани читави брежуљци. — ШП. Ј. се

= 409 —