Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 420

ПЛИВЕЛИЋ –

школу у Будимпешти, 1881 је постао поручник, 1886 надпоручник, 1892 капетан, 1905 мајор, 1909 потпуковник. Као мајор и потпуковник био је командант 31 ловачког батаљона. 1912 постао је пуковник и заповедник 78 пешачке пуковније, 1916 генерал и заповедник једне бригаде. После преврата примљен је у војску СХО и именован је командантом дивизије у Ваљеву. — (Оуделовао је као поручник 1982 код операција против побуњеника у јужној Херцеговини и Кривошијама. У Светском Рату био је понајвише у Галицији и Волинији. У војсци ОХО именован је за почасног ађутанта Њ. ВБ. Краља Александра. Био је председник комисије при разграничењу између Кра-

љевине ОХО и републике Аустрије. 2/10 OU

19925 је пенсионисан.

ПЛИВЕЛИЋ СТАНКО ДР. (4/5 1868, Карловац — 13/8 1925, Крапина). Универеситет је апсолвирао у Загребу, где је положио и професорски испит. За доктора философије промовисан је у Грацу. 1891 до 1906 служио је као наставник на разним заводима. До 1914 био је надзорник електричног уређења казнионе у МитроБици. Много је литерарно радио у Виенцу и т. д. Најважније су њетове електротехничке публикације, које су изашле у различитим ревијама или су шпосебице штампане. П. је заслуга, што се електроиндустрија почела код нас тако снажно развијати. ЏШ. је израдио, у споразуму са одбором за техничку терминологију у Затребу, потпуну хрватску електро-техничку терминологију, са преко 2.000 разновјрсних термина.

Литература: Биографија ~ Станка. | у Наставном Вјеснику (1995, , 34). И

ПЛИВЕРИЋ ЈОСИП ДР., професор шправа и политичар (4/2 1847, Нова. Градишка — 17/7 1907, Загреб). Учио је гимназију у Пожеги и Загребу. Годину дана слушао је теологију, затим две тодине права. на правној Академију у Загребу, а две у Бечу, где је био промовисан за доктора. права. 1874 постао је приватни доцент за државно и међународно право у Загребу, а идуће године и доцент за хрватCRO - утарско државно · право. Ванредни професор постао је 1876, редовни 1880. Био је народни заступник у хрватском сабору 1893—1906, и: изабран је у заједнички сабор 1897—1905. Припадао је странци центрума, затим народној странци. Написао је: Право међународно у хисториском свом развитку (Мјесечник, 1876), Реална и особна. унија (Мјесечник, 1878), O сједињењу судства с управом (Мјесечник, 1882), Баз гесћесће Мегћа п5 Ктоаliens zu Опвагл (1885), Вешгаре zum ung,kroatischen Bundesrechte (1886), Der kroatische Staat {1886), KagkBH CMO JIp;RanjbaHh ми Хрвати (Народне Новине, 1891, бр. 29),

— 408 —

Опоменица о државоправних питањих хрватско-угарских (1907) и т. д. П. саборски товори управо су научна предавања о државно-правним питањима. Највећа заслуга П. је што је створио хрватску државоправну науку. Основна му је теза ова: Хрватска и Угарска састављају реалну унију, сложену од две суверене државе, са несумњивим паритетом диоаа actum сопз епа, но са неким аномалијама, које не дирају у државни карактер Хрватске, а обележавају политичку хегемонију Угарске. П. теорија постала је опште хрватско гледиште, насупрот мађарској идеји о јединственој држави.

Литература: Л. Полић, Мјесечник Правничког Друштва, 1907, 552.

Л. Полић.

ПЛИВСНКА ЈЕЗЕРА, језера у Босни, на доњем току реке Џливе, око 3'5 км западно-северозашадно од Јајца. То су два језера, од којих се веће и западније зове Горње Језеро, а мање и источније Доње Језеро. Ово је од првог растављено слаповима. — П. Ј. леже у великом палеозојском масиву Вранице и Радована, а њихова околина саграђена је од филита, пермских шкриљастих кречњака и пешчара, белог мрамора, тријаских доломита и кречњака, јурских кречњака, а на југоистоку од кварцдиорита. Северно од Горњег Језера, и преко његовог источног краја, пролази расед од Чираковца до Заскопља, дуж кога су се тријаски дДоломити спустили, а северно од њих су на висовима остали јурски кречњаци. П. Ј. су на северу оивичена Лицем (862 м) и Овињарским Грабежом (653 м), на југу брегом Чусине (840 м), Оштро Брдо (767 м), Ораховица. (983 м) и Отомал (1.052 м). Оба су језера постала на проширеном делу долине Пливе, кад из правца југозапад-североисток скрене код села Језера у правац запад-исток, а предиспонирана. су споменутим раседом. Горње Језеро је дугачко 3':3 км, широко просечно 350 м, лежи на апсолутној висини од 494 м и заузима површину од 1:15 кмг2. Средња дубина, његова. је 18:3 M, a највећа је дубина 35:6 м. Вода Горњег Језера је жућкаста, провидна до 94 м, а температура је и у летњим месецима доста ниска. (у јулу на површини 179—219(0, у дубини од 22 м на ниже тек 1090). Доње Језеро је североисточно од Горњег и пружа се такође од запада на исток, али му је дужина, према ширини, знатно мања. Дутачко је 1.050 м, на западу је широко до 380 м, а према истоку се постепено сужава. П. Ј. се по својој лепоти и чаробној околини могу такмичити са најлепшим планинским језерима у Алпима.

Литература: А. Гаваци, Језеро Пливе (Гласник Земаљског Музеја, 12. 1900); F. Katzer, Geologischer Fihrer durch Bosnien und die Hercegovina (1903),

П. Вујевић.