Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 419

· Дитература: А. Пирјевец, Славија, II: Љубљански Звон, 1924; Ј. Глонар, Часопис за словенски језик, књижевност ин згодовино, ТУ. Ф. р.

ПЛЕЧА ГОРА, карсна висораван у Оловеначкој, на граници према Италији, око 7 км југозападно од Лошког Поља, односно 13 км јужно -југоисточно од Церкнишког Језера. Сатрађена је претежно од тријаских кречњака и доломита, а нагнута. је од истока према западу. Истакнути висови на њој су: Обраме 1.138 м, Шлеча Гора. 1.064 м, Велике Козаре 1.043 м, кота 1.012 м. Између ових висова налазе се увале, чије је дно пуно вртача. Џланина је највећим делом покривена. вететацијом. Јужним крајем планине пролази друм Кнежак—Машун—ЈЛескова Долина—

Чабар, источним, друм Лескова. Долина—“

Лож, северозападним, друм Машун—Козарше—Лож, а преко планине воде колски пут и неколико става. Јужно од П. ТЕ. дижу се Велики и Мали Онежник.

ПЛЕЧНИНК О ЈОЖЕФ, архитекта (1879, Љубљана). Учио је обртничку школу у Грацу, Академију у Бечу (код Отона. Ватнера). 1911 постао је професор уметнообртничке школе у Прагу, 1913 је изабран за наследника Отона Вагнера у Академији у Бечу, али из националних разлога није потврђен. Од 1921 је професор архитектуре техничког факултета у Љубљани. IL ради у свима областима архитектуре и декоративне уметности. Главна су му дела: Цахерлова кућа и црква Св. Духа у Бечу, нацрт за нову цркву у Краљ. Виноградима у Прагу, преправка Храдчана као ресиденције председника Чехословачке Републике, легионарски споменик у Прагу, нацрт за повећану цркву у Трсату, црква у Богојини у Прекомурју (1925); у Љубљани: зграда техничког факултета, властита кућа, Стадион, фрањевачка црква у Оп. Шишки (1925), кућа код језуитског самостана, заставе Кршч. Социјалне Звезе, Столне Маријине Дружбе, Орловог Подсавеза и T. JL

Литература: Коста Страјнић, Јосип Плечник (1920); 5Еу1 1928 (Прат, посебан Џлечников број). Ф. С.

ПЛЕШ-ПЛАНИНА, планина у (Орбији, између река: Сврљишког 'Тимока-Рибарске-Грла-Нишаве - Градиштанске - Калиње, око 19 км северозападно од Беле Паланке, односно 923 км источно-североисточно од Ниша. П. П. претежно је саграђена. од кретацејских кречњака. Пружа се углавном од запада на исток, а одликује се местимице врло стрмим падинама. _ Највиши висови су: кота 1.104 м, Шлеш 1.327 м, Пернатица 1.099 м. Припада средњем делу ОСврљишких Планина. Источно од П. П. је Гуљанска Планина, западно Вишеград. Под вегетацијом су само мали делови на јужној страни планине, а све

ПЛИВЕЛИЋ

остало је толо. Јужним подножјем M. IM. пролази железничка 1,pyra Ниш—ЂБела Паланка—Цариброд. JI. B.

ПЛЕШИВЕЦ, о планина у Оловеначкој, око 7 км северозападно од Рогатеца, односно 5 км северно од Рогашке Олатине. Саграђена је од миоцених чвршћих пешчара, кречњака и туфозних пешчара. Планина се пружа од запада према истоку, а највиши висови на њој су: Древеник 783 м, Плешивец 833 м, кота 661 M. Цела планина је благих, заобљених облика, и покривена је вегетацијом. Јужним подножјем П. пролазе железничка. пруга, и. друм Цеље—Гробелно—Рогатец, о источним крајем, друм Рогатец— Птуј, а преко планине воде неколико стаза. Ш. је ботат ~ потоцима, нарочито на ~ јужној страни. Северозападно од П. је планина Ђоч. ОВ.

ПЛЕШИВИЦА, село у Хрватској, област Загреб, срез Јастребарско, општина. Горњи Десинец. Лежи на јужној страни тоpe IL, уз друм Оамобор—јЈастребарско, од Јастребарског 6 км (правац) к северу. П. је омиљено излетиште Загрепчана; има красан видик на Подгорје, и место је зимскога спорта. Има 9211 становника, DHмокатоличку жупу и пучку школу. Жупска црква Св. Јурја постајала. је већ 1334.

J. M-u.

ПЛЕШЦЕ, село у Хрватској, у области приморско - крајишкој, котару чабарском; у долини Чабранке, више њена утока у Купу, од Чабра 65 км (правац) к југоистоку, уз друм у Осилницу. Има 172 ста- · новника, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, пучку школу, пошту и телеграф. J. M-un.

ПЛИВА, река у Босни, лева притока Врбаса. Извире североисточно од Омиљевад - Планине, на северној страни Пливских Подова, из два снажна врела испод Ђоровњака (844 м), на висини од 477 и 470 м, и одмах од изворишта TOHH BOденице. П. тече највећим делом кров клисуру, у правцу североистока, али на, своме току вијуга и чини неколико већих окука; код варошице Језера скрене под правим углом и почне тећи према истоку-југоистоку. На даљем току П. се јако разлије и образује два велика. језера, Горње и Доње Језеро, а даље од њих тече па југоисток. У Врбас се П. улива преко 30 M високих, травертинских слапова, који су једна од најзнаменитијих природних лепота у нашим крајевима. Највећа шритока, Ш. је Јањ, која извире далеко на југу, под Плаженицом (1.766 м) и притиче са десне стране, а важније леве притоке су: Ријека, Луковачки Поток и Јошавка. Дужина П. тока. је 397 км, 8 површина слива 7889 км“. 77. 8.

ПЛИВЕЛИЋ АНТЕ, дивизиски ђенерал (8/9 1860, Џетриња). Овршио је кадетску

= 407