Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : III књига : Н—Р, стр. 418

ПЛЕБИСЦИТ ЦРНОГОРСКИ

зало, да су Оловенци у Корушкој били недовољно свесни у националном погледу. Пошто је плебисцитно гласање у првој зони Корушке (зона А) испало у корист Аустрије, гласање у другој зони није ни вршено. Власти и војска Краљевине ОХО евакуисале су до краја октобра. 1920 потпуно Корушку. М. М.

ПЛЕБИСЦИТ ЦРНОГОРСКИ. После угушене божићне побуне у Црној Гори 1918, велике силе савезнице одлучиле су 10/1 1919, на тражење талијанског делегата и по жалби бившег краља Николе, да једна. међународна комисија утврди шраво стање и расположење народа у Црној Гори. За председника ове комисије био је одређен француски, маршал Франше Д'Епере. Комисија је имала да испита разлоге божићне побуне и да изврши једну BDcry контроле Ш.: да ли је већина Црнотораца за уједињење или за засебну Црну Гору. Комисија је стигла на Цетиње 141 1919. Ту, а затим у Подгорици, она је позвала све присталице бившег краља. Николе да се слободно изјасне. Они су се сви изјаснили за уједињење, а против бившег краља Николе. Комисија је посетила и тамницу Јусовачу, у којој је било затворено преко стотину првака б0жићне побуне: најолижих рођака бившета краља, његових бивших министара, Ђенерала и других његових пријатеља. Али су и они сви изјавили, да су и они, као и сви остали Црноторци, за јединство Југославије, а против бившега краља и 3засебне Црне Горе. Исто је народно расположење констатовала међународна комисија и у Бару. Онда је маршал Д'Епере, честитајући Народном Извршном Одбору, пошао са члановима комисије из Црне Горе, а питање династије бившег краља Николе било је тиме коначно решено и у међународном погледу. M. M.

ПЛЕТВАР, велика преседлина и важан пролаз у Јужној Србији, источно од Прилепа. Кроз П. пролази стари друм Прилеп—Кавадарци— Штип и Прилеп—Градско, а од Оветског Рата узана железница Градеко—Прилеп—Битољ. Овуда је пролазио један крак римског пута Виа, Егнација, који је спајао Пелатонију ca, Отобијем, на ушћу Црне у Вардар (Пусто ГрадCRO). Дно преседлине П. има апсолутну висину 988 м, и издигнуто је изнад При-

. лепоког Поља на западу и дна котлине Рајца на истоку око 340 м. П. је дубок превој између планине Козјака (1.748 м) на северу, и Дренске Шланине (1.663 M) на југу. — П. је траг старе, преграбенске долине, усечене у дебелој серији мермера и гнајса. Само дно ПШ. састављено је од белог крупноврног и ситнозрног мермера, који по квалитету ни у колико не уступа, чувеним грчким и карарским мермерима. Многобројне античке, византиске и српске средњевековне грађевине околних

области имају најлепше архитектонске делове од плетварског мермера. П. мермер експлоатише се на примитиван начин, крај саме железничке пруге, и извози у суседне вароши. — На дну П. с прилепске стране има истоимено село и железничка станица.

ПЛЕТЕРЈЕ, картузијански манастир У Крањској. Основао га је Херман Цељски 1407. Шрви монаси населили су се овамо из Жича. После изумрћа цељских грофова (1456), особито за турских ратова и реформације, манастир Ш. је све више пропадао. Стога га је надвојвода Фердинанд 1 1596 поклонио, са читавим имањем, језуитима у Љубљани. После укинућа исусоваца читав посед преузео је верски фонд, али су 1900 француски картузијанци откупили и обновили жкартузију. — Зграда са црквом зидана. је у чистом романском стилу. (Стара готска црква још стоји, али је напуштена. У њој је био сахрањен Херман П, најзнаменитији цељски гроф, али му гробу нема више трага. Ф. К-Ћ.

ПЛЕТЕРНИЦА, трговиште у Славонији, у области осечкој, срезу пожешком. ЈЛежи у родној долини (153 м) реке Орљаве, нешто више њеног састава с Лонџом. Раскроница је железничке пруге Нова Капела - Батрина — П. — Нашице (—Осек), с краком П—Пожега (7 км)—Велика. Господује прослопом, којим удара железница и Орљава даље тече к југу (у Саву) између Пожешке и Диљ-Горе. ШП. има 1.789 становника, општинско – поглаварство, римокатоличку жупу, пучку школу, котарску шумарију бродске имовне општине, пошту, телеграф, телефон, филијалу Прве Хрватске Штедионице. П.-Св. Никола спомиње се 1375—1498, као посед племена Шлетерничких и Терека, који су једна породица. Касније су у ШП. тосподарили Бериславићи. Познат је ШП. спахија Хађагић Мухамед-ата у Пожези. Међу властелом П. био је, после одласка Турака, барун Фрањо Тренк, који је 1744 добио ШП. Пакрац, Брестовац, Велику и Нашице. У П. још и данас стоји Тренков двор, али староме граду нема више трага. Црква је посвећена CB. Николи. Од скора П. има муњару за електрично осветљење места и потон великог парног млина.

Литература: Ј. Безендорфер, Цртице из славонске повијести (1910); 5. Сабо, Средовјечни градови у Хрватској и Славонији (1920); 8]. Клаић, Земљопис Хрватске. J. M-un.

ПЛЕТЕРШНИНК МАКС, лексикограф (1840 — 13/9 1923). Учио је гимназију у Цељу, а словенску и класичну филологију на Университету у Бечу. Служио је као професор гимназије (у разним местима. Оловеначке, а од 1871 у ЈБубљани. Главно му је дело: Оловенско-немшки словар. (1, II, 1894—1895).

— 406 —